Полицијски гласник

382

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 39

практиком послова самоуправне природе, у којима се крећу и остале општине, само што је он у материјално бољој могућности да те послове и са више успеха и сталније врши. Обичне дневне, саобраКајне потребе, ако и нису искључиви, а оно су готово једини важнији предмет надлежности самоуправног режима у нас, као на пример, оправка калдрме, осветљење и т. д. Ни на економском, ни на просветном пољу, ми не видимо скоро никаквих самоуправних установа. Кад се ипак и у штампи и на зборовима и при парламенталним дискусијама са неким нарочитим нагласком истиче начело самоуправе као нарочита, општа добит, која се облигатно захтева, па се чак истиче и као мерило за политичку исправност једног режима и његово слободоумље, онда би човек одиста могао препостављати, да се захтева у основи друкчи, начелни обрт у организацији и стварној надлежности општине као самоуправне власти. Међу тим, тога није никад бивало, а у колико се принцип самоуправни хтео законски да огарантује, свраћена је готово искључива пажња на чисто политичку тенденцију, да народ што слободније и што самосталније може бирати општинску власт. На тај начин, чинило се, да је у слободно изабраном кмету постигнуто све оно, што појам самоуправе захтева. Што тај кмет, у ствари, нити има орестава да дејствује као самоуправна власт, нити му је у опште прописано законом шта је то што он треба да ради, па да као самоуправна власт буде од користи, — на то се није, готово у начелу, ни мислило. Према томе, није чудо, што је општинска власт као самоуправна, била беспредметна и ире и сада. И кад то стоји, и докле год стоји такав Факат, да је општинска власт као самоуправна, беспредметна, а да се она у главном и скоро једино јавља само као државно правни, административни орган у строгом смислу те речи, онда одиста изгледа чудновато, како се ипак мисли, да је сасвим исправно захтевати, да се начело самоуправе може применити и на такву општинску надлежност, која са самоуправним начелима нема никакве везе, већ искључиво са државно правним принципима и са државним режимом којем та надлежност припада, али је врши преко општинских власти. Ово нарочито треба имати на уму, не само кад је реч о организацији општинске власти, него још и више кад је реч о организацији права надзора, које припада државној власти прена општини. Иза ових напомена, лакше ће се појмити назори, које имамо о саставу управне општииске колегије. Према већ постављеном начелу, да састав општинске власти треба да одговара њеној законској надлежности, јер само под том погодбом, она може о успехом вршити дужоости, које јој припадају, за наше прилике; а због веома простране и важне надлежности коју оиштина има као државни орган, може се слободно рећи: да неписмена општинска власт није никаква власт и да ми не можемо имати ни јаку државну власт све дотле, док се саставом општинске власти, на озбиљан начин не зајемчи њена довољна и морална и материјална подобност за примену законске јој надлежности. Да ми, од веома дугог времена, имамо веома слабу општинску власт, која ни из далека не одговара условима једног исправног локалног административног режима, то није потребно доказивати. Уносећи се својом надлежношћу готово у све врсте послова државне управе, јер се ти послови, у главном, преко општине и врше, јер је готово сва санкција за извршење огромног дела тих послова у томе хоће ли умети, хоће ли моћи и хтети те послове општинска власт да изврши — ми смо свакога дана очевидци једне опште пометње, несређености и неподобности за извршење тих послова готово у свима, нарочито селским, општинским канцеларијама. За пример да узмемо две •— три врло важне врсте послова, а на име: послове месне полиције безбедности, послове око раснраве имаовинских сукоба и послове правосуђа. С обзиром на толике деценије, од кад Србија постоји као држава, још се није успело, да се појава злочина сузбије у мери, која би више одговарала једној добро уређеној држави. Честе, да не кажемо сталне појаве хајдучије, са веома драстичним сликама, које она оставља као посљедице, нису ли бар, у нас, најубедљивији пример, да се још није довољно успело извршити ни нрву, тако ре*)И основну дужност једног исправног државног режима. А може ли се у том односу доћи до бољих ресултата онда, кад ни у једној сеоској општини, у целој земљи и нема нарочитих органа јавне безбедности, и кад се, на жалост, и после толиког иокуства, чак и међу виђенијим нолитичким људима, може за-

ступати гледиште, да би завођење пољске жандармерије, или уопште оружане јавне послуге, по општинама, било несагласно принципима политичких слобода и самоуправе; као, да политичке слободе и самоуправа могу имати каква смисла тамо, где би злочин био јачи од власти. Напротив, прави појам и смисао иолитичке слободе и самоуправе претпоставља као своју прву погодбу: несумњиво постигнут и огарантован јавни ред и безбедност. Где таквих услова нема, нема услова ни самоуправи ни политичким слободама, јер је тада власт немо^на да изврши и своје прве дужности : да заштити дичност и имање; а без слободе у том односу, не знамо, шта би друго могло интересовати једног слободног грађанина. У таквим приликама, самоуправа само омета још и онај успеу, који може дати колико толико јака државна власт. А она ће бити у толико слабија, у колико је њен утицај на општинску власт слабији, а сама општинска власт неспоссбна за озбиљну службу у корист јавнога реда. Слобода се тада компромитује, а држава губи ауторитета, као прву погодбу за добро вршење свога позива. Усљед општег расула, које се тада јавља, и у општини и држави, тел^ња за централизацијом постаје својином често и најугледнијих политичких људи, и кад се она оствари и кад се успе у заснивању бољег јавног реда, грађанин је у толико задовољнији и постаје апатичан и према нолитици и слободи. Нека нас нико хрђаво не разуме, кад кажемо, да у таквој квалиФикацији власти и странака, које су их давале, треба често тражити сасвим оправданог, и ако не јединог, а оно зацело главног узрока, кад се општа апатија народа према политици појави као сасвим уочљива појава, која многима улива страха. Само је штета, што се у нас никада и на таквој основи не тражи објашњења политичким појавама, у колико и у нас у горњем облику наступају. Шта може учинити општинска власт па да задовољи тај први захтев једног слободног грађанина, кад она за то нема ни подобности ни средстава? Може ли се полиција безбедности вршити с успехом ако општинска власт, као прва и најближа, није у стању ни да гони, ни да открије, ни да сузбије злочин, него своју надлежност ограничава на дужност, да о свему писмено извести среску власт, да ова тек после 2—'3 дана, кад је можда сваки траг за хватање зликоваца изгубљен, изађе на лице места да учинм увиђај, и да при иначе слабим средствима којима располаже, донесе решење »да се акти оставе у архиву до проналаска кривца«, као да ћд кривац доћи сам и јавити се власти. Није онда чудо, што при једном срезу може бити на 1100 несвршених кривичних предмета. А какво је то стање јавне безбедности у једној земљи, кад се из године у годину чиниле толике кривице, па се за тако страшан број од једне хиљаде и стотине кривица, у самом једном срезу, није још довршило ислеђење; а код огромног броја, не зна се чак ни који су кривци? Кад толики зликовци, који су та дела починили дођу до уверења, да се може вршити кривица, да да се ипак чак и не зна да је он ту кривицу учинио, и кад се у маси људи стекне уверење, да у тако великом броју кривица, кривци нису не само дати суду, него још нису ни пронађени, онда се они лакше могу решити да кривице чине и у будуће. ТТТта тек да кажемо за расправу имовинских сукоба и за послове из области правосуђа ? (наотавиће ое)

ИЗНАЛАЖЕЊЕ ТРАГОВА И ЊИХОВА ИДЕНТИФИКАЦИЈА (Свршетак) А сад једно друго питање: како да се горњим начином добивени трагови стопала и шака нореде са стопалом и шаком подозривога лица, како да се потврди истоветност њихова, индентификација. Пошто траг може бити од потребе поглавито тога ради, да бисмо се што већом сигурношћу изнашли учиниоца, то морамо бити кадри чинити поређења. Рецимо траг је ту, нашли смо га — све једно којим начином — и сад имамо пред собом задатак да извршимо порећење. Питање је, дакле, о доказу идентичности. Нема сумње да је већ сама Форма, прост спољњи облик једиога трага од велике важности, али ми овом приликом нећемо о томе говорити, јер, колико се сећамо, о томе су читаоци овога листа могли у њему раније наћи добра обавештења. Овде хоћемо ми да поређењем аааиларних линија нађенога трага и тих линија детаљнога дела тела учиниочева —■ докажемо индентичност. Како су ти напилари код човека