Полицијски гласник

ВРОЈ 49

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

нешто што се најмање мења, а код разних лица су сасвим различни, то се заиста тим путем често долази до жељеног циља. Тога ради пре свега неминовно је иотребно имати добар отисак дотичног дела тела; лица на које сумњамо. Ово свакојако није тешко. Знамо и ни мало нам није тешко по горњој методи доћи до таква трага, на коме бисмо имали верну слику папилара. Али се приметило и то, да од осам до десет таких намерно произведених ликова ни два се потпуно не подударају. Ту игра велику игру та околност, да ли је на хартију притиснута нога (или шака) сасвим суха или више и мање влажна била (н. пр. од зноја). Код сасвим влажних руку (или ногу) папилари на добивеној слици тако се слију у једно и не дају распознати на добивеној слици, да могу послужити за све пре само не за доказ идентичности. Па онда, један део папилара после извршеног дела лако може бити искварен каквим повредама и добити ожиљке, тако да ту може бити великих разлика. Остаје нам, дакле, да као потребно желимо ово двоје: прво, да имамо таке отиске и друго, да су они таких својстава, да се на њих сасвим поуздано можемо ослонити и да нам остану трајни. Разни огледи, чињени у том погледу, показаше као довољно тачне отиске само оне, који су произведени на сасвим равномерно и мало почаделој или гаром превученој површини па онда Фиксирани, сталним учињени, и да само тако добивени отисци испуњавају горње погодбе, тако да само они могу да послуже као најисправнији објект за ноређење. Како се сликама само тако начињеним и Фиксираним, дакле које се не дају ни обрисати, може дати неки значај, треба да детаљније прикажемо како се до њих долази. Пре свега стало је за тим, да дођемо до што је више могуће равномерно или свуда подједнако начађеле површине, на којој ћемо извести отиске. У тој сврси можемо изнад каква пламена, који јако чађи, вући хартију тамо амо, те тако добити гаром превучену површину. Но тај начин не одговара ни мало циљу, јер се добија на слагање гара и врло мало и сасвим неравномерно. Да бисмо што већу површину сасвим подједнако нагарили, може се конструисати оваки апарат. Направићемо један суд узан а дугачак, у облику жљеба или олука. Помешаћемо 8 делова обичнога терпентинског уља, I део бензина и 1 део воде (пред сваку употребу смесу треба добро промућкати), усути у тако направљени жљеб и припалиги. Тако ћемо имати пламен који чађи. Остаје још да пламен регулишемо тако, да свуда подједнако чађи и равномерно гар оставља. То није ни мало тешко ономе, који се разуме у регулисању пламена на лампи и на тај начин не морамо овде описивати тај регулатор пламена за случај који нас занима, нарочито што би сам опис опет остао мало јасан. На извесном одстојању од овог извора гари има један ваљак, који се да окретати (начињен савијањем дебеле хартије) и на коме се маленим клинчићима притврди хартија коју желимо нагарити. Овоме припада још један у облику крова начињени покривач или обмотач тога свега апарата, да би ое гар који пада ограничила на што мањи простор и да бисмо се тако њоме што више користили. Иначе би и онај који ради и сва непосредна околина прилично трпели од гари. Кад у тако удешеном апарату окрећемо ваљак с папиром на њему утврђеном, овај ће чађити свуда подједнако и биће припремљен овако како нам треба. Кад свршимо ту операцију дигнућемо горњи део оног кровастога обмотача, узећемо с највећом пажњом нагарену хартију и наместити је право ради узимања потребних отисака. Под њом треба да је као подлога сасвим углачана, глатко рендисана дрвена површина. Стане ли сад лице, од кога нам требају отисци, једном или обема ногама својим на ту нагарену хартију, или метне ли на њу своје шаке, не притискујући сувише јако, добићемо не само веома тачан отисак облика него и веран лик папилара, тако да лепше не може бити. Ове слике пак могле би се лако кварити брисањем, зато се морају Фиксирати, учинити постојаним да се не бришу. А ово ћемо постићи, ако се на слику са сгране пажљиво сипа мешавином равних делова со1ос!шт е1ав1;1сит-а и сумпоровог етера. При томе гледаћемо, да брзим нијањем слике на једну и другу страну течносј растуримо по свој слици. Да бисмо ове иокрете могли лакше изводити, препоручује се, да се хартија са добивеним отиском налепи на какву подесну лаку и танку дашчицу, која допушта лакше и сигурније радити при том послу. Четком не сме се никако колодијум примазивати, јер ће се њеним иотезима уништити

слика. Чим се колодијум осуши (а то бива за неколико минута), отисак је Фиксиран и онда треба каквом сухом чохом избрисати онај део нагарене површине, који колодијумом није дарнут; евентуално растрља се на другој страпи слике неколико капи каквог месног уља, да би се хартија учинила нровидном и тиме је добивен за чување згодан отисак. Као што се лако да увидеги, оваким отисцима стопала и шаке разних лица придаје се особита вредност нарочито због тога, што су антроцометериским мерама једна врло важна допуна. Са тога гледишта, отисци шаке имали би више значаја него отисци стопала, чија Форма врло лако подлеже променама; ношењем н. пр. врло узаних ципела, за време не баш дуго, знатно се промени та Форма. Наравно да то не важи за папиларе, који се услед тога само искрављују и нешто кваре своју првобитну слику, али се не уништавају. Од особите је важности и та околност, што се овим путем могу добити и тачне слике ожиљака и других карактерних знакова, који могу бити врло карактеристични по индивидуу. И студији облика овом методом веома је поможено, јер се њоме за разне моменте под којима траг постаје добијају много вернији отисци, вернији ма с којом материјом за бојадисање стопала или шаке. ★ Ове најновије податке из области Криминалистике износимо пред читаоце „Полицијског Гласника" као доиуну онога што је раније у овоме листу писано о траговима и отисцима папиларних линија. Због тога молимо читаоце, нарочито наше снремније и образованије иследнике, који се но позиву своме морају интересовати овим стварима , да ово сада читају и студују у вези са оним ранијим, јер, имајући то у виду, ми нисмо улазили у нека иначе потребна објашњења. И да поновимо опет, оваке ствари треба не само читати и о њима премишљати, него и саме огледе изводити. То најбоље показује цела садржина овога чланка. У осталом ми смо, једном другом приликом, већ казали да је Криминалистика природњачки елеменат у Казненоме Праву. Све што она даје и о чем она учи, стоји на земљишту опита. Она иде методом природних наука; тражи беспрекидно прибирање Факата, истраживање, њихово поређење, огледе и приказивања њихова. Њено учење није у голом предавању него у демонстровању. Ствари треба изучавати опитом. |Ц. П. Ј°в-

ОРГАНИЗАЦИЈА САНИТЕТСКЕ ПОЛИЦИЈЕ У НЕМАЧКОЈ Државни рад на пољу јавне хигијене је битно полицијске природе, те према томе и власти су на овоме пољу готово у свима саставним немачким државама оне исте које налазимо у унутрашњој управи, у аолицији, но поред које постоји још и техничка чиновничка одељења, као саветодавни органи. Пошто је организација свих власти искључиво ствар земаљског законодавства, онда није ни чудновато што постоје поједине разлике код појединих савезничких држава немачке царевине; та је разлика нарочито приметна између оних држава код који је сани ет савремено уређен и оних код којих је санитетско уређење остало по старом — без обзира на савремене захтеве јавне хигијене. У опште уређење санитетских власти и њихове надлежности базира на истом принципу : свуда постоји, једна виша власт као надзорна и која управља свима пословима, и нижа санитетска власт као извршна инстанца. Код појединих држава постоји још и средња инстанца као, надзорна власт. Као виша, централна инстранца, у чији делокруг улази вођење свију санитетских послова, постоје, готово без изузетка, код свију појединих немачких савезних држава, нарочито одељење, санитетско одељење, санитетски департман, одељење за јавну хигијену при коме миниотарству или код земаљске управе. Код већих савезних држава, које имају разна министарства, санитетско одељење је нридодато коме од ових министарстава, и готово обично је при министарству унутрашњих послова; изузетак од овога чини Прајска где је санитетско одељење код министарства просвете и Меклембург-Шверин где је санитетско одељење код министарства правде. Какво нарочито санитетско министарство не постоји ни у једној од немачких држава и државица. На челу санитетског одељења стоји обично које административно или судско лице коме су придодати на службу