Полицијски гласник

384

110ЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ИЕ»ОЈ 49

медицинско-технички саветници. У већим немачким државама је положај медецинско-техничког саветника нарочито плаћен положај; саветници су ограничени у њиховој приватној пракси. У мањим савезничким државама немачке царевине овај је положај као споредан уз главни што га лекар има. Сем тога а већини немачких држава постоји под централном управом разни медицински одбори чисто саветодавног карактера, који по изузетку, као што је то случај у Вертембернској; могу да вршу улогу надзорне и извршне санитетске власти. Председништво ових санитетских власти је или у рукама којег административног лица као што је то у Прајској, Бадену, Олденбургу, Брауншвајгу и т. д. или у рукама лекара, као што је то у Баварској, Саксонији, Саксек-Вајмару, Виртембергу и т. д. Ове су власти у исто време и испитне власти за државне лекарске испите и играју улогу највише власти у судско-медецинским пословима, и само у Баварској за ове случајеве поетоји нарочити комитет при универзитетима. Средње инстанце. Под овима је управо надзор над нижим, локалним инстанцама, а постоје само у Прајској, Баварској, Саксонији, Виртембергу, Хесенској и у Елзас-Лотрингији. Ове власти имају поред административних чиновника још и медицинско-техничке саветнике. Ниже и локалне инстанције на пољу санитетске полиције у већини савезничких држава немачких представљају н.чдзорну власт а извршну власт представља локална полицијска власт. Ну окружни и срески Физикуси који се дају на службу месним полицијским властима као технички саветодавци Ф\кгирају у исто време као државни санитетски орган прве инстанце; они су у исто време и судски лекари, но у Баварској, Олденбургу, Саксен-Вајмару, Бремену, Кобург-Готи и Елзас-Лотрингији и у некојим већим варошима Прајске постоје нарочити судски лекари. Службени посао и положај санитетских власти прве инстанце врло су различити у појединим немачким државама и само онде где они постоје као специјална установа, а не као сноредна служба, одговарају више или мање захтевима јавно-хигијенског рада; тај је случај у Баварској, Саксонији, Бадену; Хесенској и Хамбургу. У свима осталим државама ове се власти карактеришу споредношћу свог службеног карактера; оне немају ни права ни дужности да се крећу, и да се по својој сопсгвеној иницијативи уверавају о здравственим приликама места или краја у коме служе, а за своје издржавање упућени су у главноме на зараду у виду приватне праксе, те тако према полутанском положају њиховом нису у стању да иоле довољно употребе своју радну снагу у корист јавне хигијене. Преко је потребно да се оваково стање примени, јер и најбољи закони и прописи на пољу санитетске службе остају без дејства ако се за извршење тих закона и преписа не води стручњачки надзор од стране компетентних. Прави извршни и решавајући органи на иољу санитетске полиције јесу месне полицијске власти (локалне инстанце), којима се у варопшма придодају као саветодавни органи: санитетске комисије. Ове комисије нису чисто техничке природе него се већином састоје од једног или више местних лекара и неколико лица из општинског одбора, тако да је у тим комисијама заступљен и лаички елеменат. Стални санитетски чиновник обично има право гласа у овим комисијама и може увек суделовати при комисијским седницама. За извршење санитарних мера у свима савезним државама немачке имају право како надзорне тако исто и извршне власти да издају наређења према својој надлежности у смислу полицијских одредаба, а за неизвршење прописаних мера могу изрицати новчане казне или казне затвором. При издавању наредаба одређено је у појединим државама и саучешће општинских власти, ну ови органи немају иначе ничег са санитетском полицијом, већ је то искључиво државна брига. Другаче стоји ствар кад је реч о подизању завода за лечење и неговање, или кад је реч о подизању ма које било комуналне установе која служи јавно-хигијенским целима-постројавање водовода, канализација и г. д.; овде се комуналним и самоуправним властима оставља широко поље за благотворно делање. Довде је било речи о организацији санитетских власти у Немачкој у опште, а у редовима што долазе биће речи о детаљнијем уређењу ових власти у Царевини Немачкој као заједничкој држави, и у појединим њеним саставним државама.

1. Немачка Санитетске власти царевине искључиво су централпе. На челу власти стоји државни канцелар, који у опште води надзор над вршењем закона и који води надзор над свима приликама државе. Њему су дати на службу државни секретари. Санитетски иослови спадају у делокруг надлештва за унутрашње послове у смислу прописа од 12. августа 1867. године. На челу овог надлештва стоји државни секретар за унутрашње послове, који у пословима свога ресора заступа државног канцелара. При вршењу надзора на санитетско-полицијском пољу осетио је се недостатак нарочите техничке власти. И још 1872. године установљено је царевинско санитетско одељење, које је придодато одељењу за унутрашње послове као саветодавни орган стојећи непосредно под одељење за унутрашње послове. Задатак је овог одељења да води надзор над вршењем санитарних и ветеринско-полицијских прописа; да припрема и израђује законе на овоме пољу; да се упознаје са уређењем ове струке у појединим савезним државама; да ироучава дејства прописаних јавно-хигијенских мера; да прати санитетско законодавство у осталим државама ван граница Немачке; да израђује статистику за целу Немачку. Да би литерарне и друге врсте податке научног испитивања могли да се оцењују у њиховој практичкој примени, да се критички проучавају, или по могућству модиФикују, санитетско одељење, које је смештено у засебној згради — има четири лабараторије — хемиски, хигијенски, бактериолошки и Фармаколошко-Физоолошки. Санитетско одељење је на овај начин стални посредник између чисте науке и јавнога живота; оно суделује при изради законских предлога на свима пољима у колико нри том и здравствени интереси улазе у питање. Лични сасгав царевинског санитетског одељења састоји се из једног директора (правника) десет редовних чЛанова (7 лекара, један марвени лекар и 2 хемичара), девет прописних и једанајест привремених помоћника (и то осам лекара, десет хемичара, један правник и један марвени лекар). Сем тога припада санитетском одељењу још 35 ванредних чланова у почасној служби, које именује цар на 5 година а из средине виших санитетских чиновника из појединих савезничких држава и застуиника појединих наука, техника и администрације. Према потреби они се позивају као саветодавци при решавању каквог важнијег питања, а често се призивају као саветодавци и остали представници наука, индустријалци — кад је реч о изради законских пројеката. У вези са санитетским одељењем стоји још и стална комисија за израду немачке Фармакопеје. Ова се комисија састо.ји из директора санитетског одељења као председника комисије, из ванредних чланова санитетског одељења, и 15 нарочито наименованих чланова (проФесора медецине, Фармакологије и ветерине, апотекара и представника великих хемиских и апотекарских индустрија). 2. Прајока Санитетска управа као централна инстанца према закону од 22. јуна 1849. године стоји под министарством просвете; санитетско одељење чини IV. одељак овог министарства. Санитетско одељење састоји се из директора, три медицинско-техничка савегника, ђенералштабног лекара војске и више квалиФикованих чиновника и помоћника. Ово је одељење највиша управа свима медицинским и санитетско-полицијским пословима, надзор над квалификацијама лекарског особља, употреба лекарског особља у државној служби и нзјвиши надзор над свима јавним и приватним заводима за лечење. Код оних санитетских питања која додирују и интересе осталих ресора санитетско се одељење споразумева са њима пре коначног решења поједнних питања, а то бива и обратно. Министарству непосредно потчињени су као саветодавне колегије за теже гране санитетске управе: а) Научне санитетске деиутације у којој је директор као председник, затим 13 краљем постављених чланова (3 техничка саветника, 9 професора медецине са берлинског медицинског Факултета, и 1 проФесор хемије), уз то долазе још 12 ванредних чланова као заступници лекарских комора. Ова научна санитетска депутација има задатак да проучава корисност појединих научних ресултата медецине за јавни практички живот; да исказује своја мишљења на сва министрова питања, и да