Полицијски гласник

398 ПОЈШЦИЈСКИ ГЈ1А.СНИК ВРОЈ 50 и 51

куће, који, чувши неку ларму, беше изашао, оав уплагаен, из своје собе, мислећи да се Водабл враћаше. Ну, убица се не врати у улицу „ВанГго!," нити код своје мајке, где га два агента вребаху. У хајци извршеној у Венсенској гауми, ухватише само неке бедне скитнице, који користише ову прилику, да се мало загреју у полицији. Понедеоник прође без икаквих новости о одбеглом ниткову. Он неимађаше новаца, те није могао ни отићи далеко. Да није извршио самоубиство? Париз беше јако узбуђен због овог гнусмог злочина, да се већ у иојединим листовима питало, како то да убица није већ ухваћен. У уторак у јутру, око 9. часова, тек што дођох у канцеларију, веома зловољан, ја то признајем, што се за време ноћи не пронађе никакав траг зликовцу, — на једаипут један од инспектора, сав усплахирен, отвори врага и рече ми : — »Господине шефе, ево га! к Пред собом гураше неког прљавог човека, разбарушене косе, бледог и мршавог, који, немогавши да се држи више на ногама, — паде на столицу, рекавши. — Ја сам тај Водабл; гладан сам ! Видећи пред собом ово бедно створење, сатрвено од умора и мртво од глади, ову звер на умору, која се иредаје, —- моја срџба паде и ире но што почех да испитујем Водабла, иослах да му се донесе један обичан оброк. Водабл је јео халапљиво. Беше то животиња код које у овом тренутку, као, без сумње, и у ономе, када је убио дете, немаше никаквог човечанског осећаја. Кад је свршио с јелом, упитах га: шта је све радио од недеље у јутру. Одмах дође к себи и рече: — Ишао сам у »УШепеиге — 8ат1; —• Оеог^ез", па ношто нисам нашао рада, вратио сам 6е у Париз. Код баријере в с1е Г Е1;оПе 1( зарадих неколико су-а, помогавши да се истоваре једна кола са угљем. Тада сам купио мало хлеба и кобасица и то јео. По што сам лутао по Паризу, немајући чиме да платим прибежиште. У јутру сам се нашао нред Лионском, станицом, где сам клонуо од умора, заспао на некој клуни. Са једним су-ом, који ми је претекао, купио сам један број новина и у истом ирочитао, како се говори, да сам извршио силовање над малом Александрином. То је лаж! Ја сам је само убио! То сам дошао да вам кажем. Пошто, због умора, нисам могао доћи нешке довде, узео сам Фијакер; он је доле, наредите да се исплати ! Тада ми исирича злочин са ужасним цинизмом, оставши тврдоглав само при једном Факту — тврђењу; да није силовао девојчицу. — Када сам онога јутра дошао својој метреси, затекао сам само малу Александрину. Знајући, да ме њена мајка вараше, виђајући понова њеног старог љубазника, хтео сам да присилим Александрину да ми каже, шта се догађаше у кући кад ја тамо не бејах, ну како то мала не хтеде да ми каже, ухватио сам је рукама за врат и сгегао. Наскоро се она више није мрдала. Видевши, да не даваше више од себе знаке живота и да сам је удавио, гурнуо сам је под кревет, да бих се је отресао. Ето, то је све! Г. Анкетил, судија, коме беше поверено вођење истраге по овој аФери, и ја одведосмо Водабла у Морг. Несрећник хладно посмотри јадно мало тело. Није било могуће приметити на његовом лицу ни један једини покрет од страха или узбуђења. Порицао је још увек, веома одлучно, дело силовања. — То је дело неко други извршио, пошто је она већ била умрла, узвикну он. И до последњег тренутка није се махнуо овог глупог порицања. Поротни га суд осуди једногласно иа смрт и 2.јуна 1890 године, при изласку сунца, његова глава падаше на пијаци Рокетској. Злочин Вобуров још гаднији, ако је то могуће, од злочина Бодабловог, — моа^е бити иснричан само са крајњом обазривошћу, јер он износи у потпуној ругоби оно што се може назвати модерним „Содомом".

4. новембра 1891 године, Г. Вагирес, комисионар, силазећи у подрум куће у којој становаше — у улици »с1е Сћагоппе® спази иза неког заклопца од сандука, скривену обезглављену лешипу. Беше то лешина неког омаленог и сувањавог младића -од једва својих 25 година. Врло мало крви беше но земљи, а на телу не беше друге ране сем неправилног пресека на врату, који као да џепним ножем беше исечен. Нођосмо за траговима од крви, који нас одведоше до уласка у подруме, где нађосмо читаву локву усирене крви. Беше очевидно, да је тело на овом месту било обезглављено, ну, по свој прилици, на томе месту није био извршен злочин, јер се не наиђе никакав траг од борбе, нити ма какав знак од оних познатих врцања крви, која производи, како веле лекари, пресек гркљана на живом бићу. Кад нриспех са Г. Аталеном, судијом, коме беше поверена истрага, отпочесмо са испитивањем, да ли је нестао какав кирајџија из дотичне куће. — Не, одговори кућна чуварка, давши нам списак сталних кирајџија. Ну у њеној изјави беше и једна својевољна нразнина, јер није хтела да призна, да је једном од кирајџија —■ ЈосиФу Вобуру — без знања сопственика куће, одобрила да спава у једној од соба за издавање. То беше учинила на молбу тетке Вобурове, једне, у остадом врло поштене жене, која становаше у истој кући. У почегку нам, наравно, беше немогућа обавестити се о нетачности изјаве кућне чуварке. Проведосмо скоро цео први дан слушајући некорисне исказе, кад од једном, извесно лице достави ми брбљање једног детета, које ми привуче пажњу. Ћерчица госпође X., тетке Вобурове, беше рекла једној од својих другарица: — Мама је страшно грдила ујку Јосифа, што се вратио са једним пијаним човеком!" Брзо предузех истрагу и дознадох заиста, да Јосиф Вобур становаше у кући под условима, које мало пре горе изложих. Саслушана госпођа X. говораше енергично против исказа детињег, док дете, испитано без присуства мајчиног, оста при ономе, што беше рекло. Г. Атален и ја, решисмо се онда да уччнимо велики корак — ухапсимо Вобура, раденика на искрцавању еспааа из лађа човека страшног изгледа, који се збуни и после неколико тренутака призна, да ]е био довео код њега једно лице, давши нам о истом, у осталом, лажио име и лажну адресу. Наредисмо тада, да нам се понова доведе госпођа. X; беше већ скоро поноћ. — Ох, Боже мој узвикну она, кад сазнаде да њен нећак беше признао оно, што је она одрицала. »Опростите ми, што сам лагала, да неби иравилк иеарилике кућној чуварци ! Да, да, мој се нећак оне ноћи вратио са једним од његових другова, званим Бутри. Обоје беху пијани и направшш су такву нечистоћу по креветским чаршавима, да их је Јосиф сам однео на прање, да ја то не би приметила. Овога пута бесмо на доста озбиљном трагу, по коме је ваљало ићи до краја. Преко ноћ пронађе се адреса Бутријева, који становаше у хотелу в с1е ГЕродие« — »разаа^е КаЈушпо!' 1 — где нас известише, да има већ неколико дана, од како га је нестало. Човек неки, са каскетом од коже видрине, беше дошао да га тражи једног дана, и од тада га више нису видели. Заиста, Јосиф Вобур носаше обично такву каскету, коју имађаше и у моменту хапшења. Па ипак, он одлучно одрицаше, да је извршио злочин. — Будите спокојни, говораше он, пронаћи ће се Бутри, јер је отишао до његовог пука. На несрећу Вобурову, нађосмо у соби његовој ципеле н шешир, које му ствари не прииадаху и које не беху ничије друге до Бутријеве. — Он ми их је дао, пре но што је огпутовао, завршиће Вобур, остајући непрестано при овим његовим наводима. У исто време стигоше ми доста занимљиви извештаји, нрикупљенн но крчмицама у околини „р1асе Маићегк-а,« које по-