Полицијски гласник

Б РО.Ј Г>0 и 51 ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК 397

на тркама у Епсому: она се кладила за љубимца, а неки рђав коњ је добио. И тако изгубили сав свој новац, она се морала вратити пешке. Тек сутрадан ујутру биће у Лондону; али то Не бити други пут!« Превод с Француског, Нес1ог Ма1«1;.

ПОХОТЉИВЕ ЖИВОТИЊЕ У ЉУДСКОМ ОБЛИКУ — из горонових мемоара прев. Д. Ј, Антула СУД. КАПЕТАН. Има извесних убијстава, која по обичној криминалној класиФикацији пролазе за злочине. учињене из „сграсти,,, док су она у самој ствари маниФестација најодвратније људске бестијалности. Она нису ништа друго до наступи „садичке« лудости, у којој се човек показује крволочнији од тигра и похотљивији од мајмуна. 1. децембра 1889. године, у недељу, један страховит злочин би откривен у улици „ВавЈто!." У једној старој кући ове улице становаше нека чистачица улица вароши Париза, једна од оних сиротих жена, које виђамо још од ране зоре, како марамом покривене главе, са тејтјким дрвеним ципелама на ногама и задигнутом сукњом, чисте калдрму париску њиховим дугачким дрвеним метлама. Веше то жена од својих 37. година, која, и ако није била удата, уживаше ипак доста добру репутацију у дотичном кварту. Са њом становаше и њена ћерчица, разумна, вредна, љупка и лепушкаста тринајестогодишња плавојка, коју сви у кући обожаваху, а мајка неговаше са особитом наклоноЈпћу. Чистачицу зваху госпођом Л., по презимену н>еног првог љубазника, који беше признао девојчицу за своју кћер, ну њено право презиме било је МалФилатр: Ко зна, да она не беше један од последњих потомака сиротног песника МалФилатра, умрлог, у крајњој беди, у XVIII столећу. Мала Александрина била је умиљата девојчица, увек најбољи ученик у школи, у улици »Лез ТаШапсИегв,« коју недавно беше сврЈпила, добивши школско сведочанство и благодејање, ради ступања у средњу школу. Имала је особиту наклоност ка цртању и забављаше се сликајући портрете свих суседа. Госпођа МалФилагр, је већ'од дужег времена била прекинула. односе са оцем детиљим и, као и велики број ових несрећних жена из простог сгалежа, које, по свршетку мучног рада, не знају да се врате у усамљену собицу, — беше нашла другог љубазника, неког радеиика по имену Водабла, човека малога раста, страсног и напраситог, чији крупни плави бркови изгледаху, да се с времена на време костреше, као у какве мачке. Лењи пијанац Водабл није се много устезао, да туче своју метресу, те га је ова најзад морала избацити из куће. Ну и код ње, као и код већине жена, беше та слаба страна, шго није могла сасвим да се лиши човека, који је извесно време играо тако велику улогу у њеном животу. Ма да није хтела да живи заједничким животом, ипак је пристала, да га прима код себе с времена на време. Тада настајаху свађе без краја, услед којих се могло чути јецање мале Александрине. Водабл, међутим, поступаше благо с дететом. У суботу, 30. новембра поменуте године, госпођа МалФилатр, по обичају, диже се у 4. часа у јутру и оде на рад, са кога врати око 7. часова, узе корицу хлеба да сажваће и пробуди Александрину, која се одмах одаде својим тпколским радовима. Дете имађаше да изради неки велики цртеж, те јој мати поређа по столу њен ђачки прибор и даде мало средине од хлеба, ради брисања извесних рђавих потеза на цртежу. Око 8. часова, чистачица изађе из куће, пошто је најпре пољубила Александрину, рекавши јој: „Ради марљиво, мило моје дете, јер још увек треба да си прва у школи." У 3. часа по подне госпођа МалФилату, враћајући се кући, затече пред вратима Водабла, који је очекиваше. Обоје се попеше у стан, где Водабл рече својој метреси, да је срео Александрину и дао јој неколико су-а, да би могла ручати у школској кантини. Никад се Водабл не показа страснији но ово1'а пута, те му се метреса пода.

Ну, око 6. чаеова у вече, мати поче да се узнемирује, јер се до тога доба дете још не беше вратило. Натера Водабла да је прати до тпколе, где јој рекоше, да целог дана нису видели малу Александрину. Потом одоше обоје ка Л. старом љубазнику госпође Малфилатр. Овај такође одговори, да није видео своју ћерку. Оба човека, стари и нови љубазник, отпратише тада мајку мале Александрине до полицијског комесара. Плакајући, госпођа МалФилатр иреклињаше комесара да јој пронађе дете. Пред вратима комесаријата растадоше се. Господин Л. оде својим путем, Водабл одведе своју метресу код једног продавца вина, где је, под видом да је утеши, — напи. Потом се обоје вратише у улицу „Ва8Гго1, к и кад се у 4. часа ујутру, жена диже ради одласка на посао, Водабл, уморан од ноћне љубавне Теревенке, спаваше као заклан. Кад се око 7. часова госпођа МалФилатр вратила кући, соба беше празна, јер је Водабл био отишао. Сирота жена даде се тада на успремање своје собице. На једанпут, намештајући постељу, опази — скривене између душека и сламњаче — књиге њене ћерчице, кутију за плајвазе и пера, па чак и оно парче средине од хлеба, које дан раније беше дала своме детету. Обузета страховитом слутњом, јадна жена поче да истражује свуда Сагињући се, опази испод кревета једну ногу детињу, на којој беше плава вунена чарапа и ципеле на шнирање Несрећници се оте из груди такав узвик бола, да суседи притрчатне и извукоше испод кревета лешину мале Александрине. Сирото дете било је задављено узицом, која дубоко беше ушла у месо; језик, отечен и плавичаст, висаше преко љубичасто-плавих усана ; велике плаве очи детиње, стаклене и закрвављене, стрчаху ван очне дупље. Најзад — ужасан детаљ — мала сукњица беше бесрамно задигнута. Без икакве сумње, дете је било жртва најгнуснијег атентата. Беше извесно, да је Водабл био убица. Одмах издах налог ЈЈгентима, да га потраже, ну њега већ беше нестало. Не нађоше га ни код куће, ни код његове матере, ни у крчмицама, које обично посећиваше. Народ париски заинтересује се каткад много више, но што се то мисли, за извесне криминалне аФере. Кад се, у овом тако погтуларном кварту, дознаде за ужасну смрт мале Александрине, направи се читава побуна и једна гомила раденика, у недељу преко ноћ, направише се од своје воље полицајцем, — оде да тражи убицу по свима забаченим хотелима, па ■ чак и по Венсенској шуми, јер Водабл заиста беше рекао једног дана, да мрзи своју метресу и да ће се, пошто је буде убио, обесити о какав раст у шуми. Ја сам уверен, да би се тада први пут видела у Паризу страшна примена закона о „линчу, а да су се некако ови поштени људи могли те ноћи дочепати убице. Признајем да сам и сам, и ако већ по служби навикнут на злочине, ипак делио одвратност гомиле према злочину. Ма да сам већ у оно време имао своје мишљење о смртној казни, ипак онога дана мишљах. „Да, ужасног зликовца ! Ево једнога бар, чије ћу гилотинирање гледати са задовољством". Наредих тројици инспектора, подбригадијеру Халијеру и агентима Жуберу и Робиксу, да целе ноћи остану скривени испод степеница у кући, у којој се гнусни злочин извршио. Мишљаше се, да ће можда убица имати дрскости да се врати те да, без сумњу у акцесу лудила од алкохола, убије и мајку детињу. Противно очекивању, деси с-е за време ноћи један готово смешан догађај. Око 4. часа у јутру, отшкринуше се једна врата и чуше се тешки кораци на басамацима. Три агента скочише — уплашени крик беше им одговор. Случајно, онако у мраЈ^у, беху ухватили неког човека, који се отимаше и задаваше им јаке ударце. Ко зна, како би се ствар свршила, да се чувар куће није иојавио са лампом у руци. Тада се све објасни: човек, кога агенти беху ухватили, био је неки поштен кирајџија дотичне