Полицијски гласник
392
ПОЛИЦИЛСКИ ГЛАОНИК
ВРОЈ 50 и 51
2. уредник је одговоран за све, што је без потписа у листу изишло, као и онда, кад је потнисник измигнљена личност или је ван домашаја српских власти; 3. кад се не зна за одговорног уредника, — штампар; кад се не зна штампара, — онај који растура, продаје, разноси, ирилепљује. За власника вреди одредба члана 40 овог закона. Члан кО. Власник је одговоран за све таксе и трошкове. као и накнаду штете, предвиђене у члану 29. овог закона, ако то писац или уредник нема од куда да плати или је у бегству. Члан И. Кад одговорни уредник који није платио или издржавао досуђену казну иотпише какав лист или повремени спис, казниће се влаоник и бесправни уредник тога листа или списа затвором од 15 до 30 дана или новчано од 150 до 300 динара. ОДВЉАК II Поступак Члан 42. Све кривице, учињене штампом или ма којим средством и начином именованим у члану 3. овог закона или противу његових одредаба, извиђају и суде само државни судови. Кривице противу овога закона учињене извиђају и суде судови као хитне ствари. Свака тужба, било приватна било државне власти, мора се узети у поступак најдаље петога дана од дана пријема у суду. Дело, узето у поступак, не сме се прекидаги ни у ком случају до коначне расправе његове. Кривице клевета и увреда Краља, Краљице, Њихових потомака и Краљевих родитеља, Народне Окупштине и Сената, и позивање на оружје узимају се у поступак истога дана кад суд прими тужбу. За радњу противну одредбама овога члана и члана 49. овога закона односно рокова биће кажњен председник суда, његов заменик, или дежурни судија или судски иследник, новчано судским дисциплинским судом по закону о судијама (члан 25. и 28.). Члан 43. Истрага и суђење почеће се водити. 1. ако се тиче приватног лица на тужбу тога лица с обзиром на §. 216. казненога законика; ако се тиче каквог удружења на тужбу представника тога удружења; 2. ако се тиче Краља, Краљице, Њихових потомака и Краљевих родитеља, по одобрењу министра унутрашњих послова, а на тужбу државне полицијске власти; 3. ако се тиче лица која врше јавну службу, и то у послу њихове службе, — по захтеву министра под којим су; 4. ако се тиче судова, војске, државних тела, какве признате корпорације, административне власти и т. д., — по захтеву тога суда или тела или старешине његовог, а по одобрењу министра нод којим стоји ; 5. ако се тиче поротника, сведока или у опште грађанина, који привремено или стзлно врши какву јавну службу и т. д., — по тужби њиховој ; 6. ако се тиче страног владаоца или страних дипломатских представника, — по њиховој тужби или кад то затраже од министра спољних послова по тужби овога; 7. у случајима, предвиђеним у тач. 2., 3., 4. и 6. овога члана (изузимајући корпорације), или ако су преступи учињени противу Формалних одредаба овога закона, полицијска ће власт по дужности својој сама дати суду тужбу или ће известити министарство унутрашњих дела. Тужбу ће суду дати у окружним варошима и Београду окружно начелство, односно Управа Београда, а у осталим местима дотична среска власт. Члан 44. Свака тужба мора навести од речи до речи окривљене изразе, због којих истрагу треба повести. Иначе се по тужби неће ништа радити. Члан 45. Кад суд прими овакву тужбу, иследник ће одмах позвати туженога позивом, у ком ће изреком споменути спис, лист, чланак, плакат, цртеж, слику. медаљу и т. д., због чега има да се саслуша, одредиће природу кривице и навести члан овог закона по коме се та кривица казни. Ако у позиву нису испуњене све ове Формалности, онај који се зове не мора му следовати.
Члан 4 6. Ако је тужба због клевете, на тужени хоће да докаже истинитост тврђења, онда је дужан, у случајима где може бити доказивања, за 20 дана од првог саслушања поднети иследнику написмено: 1. изразе окривљене, чију исгинитост хоће да докаже; 3. преписе или оригинале иисмених доказа; и 3. име и презиме, занимање и стан сведока, који ће носведочити истинитост онога за шта се оптужује. Одлагање овога рока не може бити. Ако тужени поднесе у одређеном року тражено писмено, иследник је дужан истога или најдаље другога дана саопштити га тужитељу. Тужитељ има право тражити од суда исти толики рок за подношење про•гивних доказа. И тужени и тулштељ имају право употребити на претресу и нове доказе. Одлагање претреса може бити само онда, кад је одбрана, по оцени суда, била у немогућности доћи до доказа, који су по судској оцени од утицаја на исход суђења. Претрес се у овим случајевима може само један пут одложити. Члан 47. Где год је овим законом допуштено доказивање, оптужени има права користити се и оним доказима, којима је публикација забрањена. Суд је дужан, ако оптужени захтева, а сам није могао до њих доћи, доказе службеним путем прибавити, ако само одбрана ближе именује и одреди где су и какви су то докази. На суду и нред судом оитужени мора имати иотпуну слободу одбране у границама пристојности. Члан 48. Ако оптужени одриче на суду, да се окривљена штампана ствар тиче гужитеља, онда ће пред судом дати изјаву, која ће се забележитп, да се ствар ни у колико не односи на тужитеља, и гу ће изјаву дужан биги, ако тужитељ захте, гитампати на челу свога листа у првом броју. Ну ако тужилац и после изјаве туженога, да се окривљена ствар не односи на њега, остане ири тужби, онда ће суд претходно решиги, према наводима и доказима које подноси тужилац, односи ли се на њега или не, па према нађеном стању даље по закону поступити. Члан 49. Ако уредник не штампа изјаву у првом броју свог листа, казниће се новчано од 300 до 600 динара или затвором од 1 до 2 месеца, а тужитељ има нрава изјаву, учињену пред судом од стране туженога, штампати сам. Члан 50. Кад решење о стављању нод суд постане извршно, државни ће тужилац одмах дати суду тужбу, коју ће суд саогхштити оптуженом, ако је у месту, првог дана, а ако ј.е ван места, у најкраћем року; и од дана саопштења тужбе најдаље за десет дана претрес за суђење одредити, ако томе не стоји на путу судски одмор. Ако се суди уреднику, на претрес се мора позвати и власник листа. Члан 51. Где год је у закону одређена новчана казна или затвор, ту ће редовно суд осуђивати оптуженога на новчану казну, казавши у пресуди са колико ће му се дана затвора ова казна заменити, при чему ће се дан затвора увек рачунати 10 динара. Сваку новчану казну мора извршна власт наплатити за тридесет дана од дана нријема пресуде. Члан 52. При изрицању пресуде ако има олакшаних околности, суд за кривице противу овога закона учињене не може спуштати казну испод минимума. Члан 53. Против пресуде или решења нижег суда може се изјавити незадовољство или жалба вишем суду у року од три дана по саопштеној пресуди или решењу. Незадовољство или жалба, заједно с актима, спровешће се за 24 часа вишем суду, који ће решити као хитну ствар за десет дана по пријему. ОДЕЉАК 111 О повратку и застарелости Члан 5<±. За поврат у злочинствима и преступима, који се казне по овом закону, не вреде одредбе кривичнога законика о увећању казне. Члан 55. На случај стицаја не може по овом закону бити казна строжа, него што је казна кривичним или овим законом одређена за најтеже дело.