Полицијски гласник

БРОЈ 50 и 51

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

393

Члан 56. Кривице, учнљене штампом и противу Формадних одредаба овога закона, засгаревају за гиест месеци од дана кад су учињене. Извршење пресуде застарева по одредабама кривичнога законика. Закључне одредбе Члан 51. Новине и повремеии списи не подлеже никаквим па ни огласним таксама. Члан 58. Одредба кривичпога законика у §§ 47. а), 103., 104., 91. 6). 91. е), 91. г), 207. т. 1., 21)7, б), 209.; први став § 212., § 213., 214., 218., 357. т. 2., 3., 4.; § 358., 359. т. 3. и § 363. не вреде за кривице учињене штампом или другим средствима јаваости, побројаним у члану 3. овога закона. Овим се законом укида досадањи закон о штампи од 12. марта 1881. године са свима његовим изменама и допунама, и одредбе закона о таксама, које су овом закону противне. Члан 59. Садашње повине и привремени списи морају у року од месец дана испунити све погодбе овога закона. Члан 60. Овај закон ступа у живот од дана кад га Краљ иотпише, а обавезну силу добива кад се обнародује у Службеним Новинама. Из канцеларије Министарства Упутрашњих Дела 18. децембра 1901. године Ш« 29.474. у Београду. СТРУЧНИ И НАУЧНИ ДЕО НЕКОЈ1ИК0 НАПОМЕНА 0 ОРГДНИЗ&ЦИЈИ ОПШТИН. ВЛДСТИ 0 ОБЗИРОМ Н5 НДЧЕЛО САМОУПРДВЕ 6 Да оу наше општинске власти, готово по правилу, неспремне, за брзу и правилну расправу имовинских сукоба, а у вези с тим и за послове правосуђа, давно је позната истина. Из године у годину, само усљед тога Факта, дешавају се кривице, не само у облику обичнијих преступа, као што су самовлашће, повреде и т. д. но често и убиства. У колико власт, којој се грађани обраћају за заштиту са мање подобности и доцније улази у раснраву овакових спорова, у колико је, због тога, више поколебана вера, да ће се апелом на власт доћи до задовољења на законској основи, у толико наступа лакше решеност грађана, да мимо учешће власти, лрибављају задоволења сами, упадајући у кривице, које их изводе пред државни суд и шаљу у казнене заводе. Иеоспорно је, да сукоби, који произлазе из имовинских односа траже и брзу и одлучну, а одређену радњу власти, која ће у сваком конкретном случају имати одређеног законског критеријума шта јој треба чинити па да у границама своје надлежности, правилним решењем ствари, заснује између спорних страна однос, који ће оне морати поштовати, све до друкче деФинитивне расправе спорнога питања. У колико оиштинска власт не може истакнуто спорно питање, по својој надлежности деФинитивно расправиги, него тек редовна судска власт, или у колико ни за привремену расправу предмета, није надлежна улазити у расправу административног спора, него иптересована лица има да упути надлежној полицијској власти — али све то и брзо и правилно па да странке у најкраћем времену знају шта им треба чинити општинска втаст у огромном делу случајева или у опшге иишта на време не предузима, или оно што предузима, изврши погрешно и без резултата. У свима овим случајевима, који најинтимпије интересују гра^ане, услуге прве, најближе власти, сасвим су природан позив, који јој припада и који она треба са иотпуиим усиехом да врши. Без обзира на празнину нашег законодавства, јер ми још немамо чак ни поступка за расправу административних спорова, и према ономе, што у нас као закон за такве случајеве постоји, општинска би власт и требала и могла да уради много, па би шта више, кад би за то но својој организацији имала услове, значајио могла допринети да се послови ове врсте не јављају ни пред државне судове ни пред полицијску власт у једном повећем делу. Тако на пример, као ,примерителна власт којој је задатак, да путем обавештења, утИче на грађане да се сами у својим односима споразумевају и равнију, па да их на таквој основи, на леп начии сами и

решавају, наша општинска власт, готово је беспредметна. Колико на пример има случајева, да су се парничари, који воде процес код државног суда, па то често с врло великом дангубом и трошковима, траје кроз веома дуго време, колико се парничара измирило и од парнице одустало само услед умешне п ^срећне интервенције општинске »прмиирителне« власти? Такви случајеви, бар из ранијег доба, веома су ретки, да не кажемо и сасвим непознати. Да опшгипска власт и у овом однооу буде јака; она треба да је у пуној могућности, да закон примени и брзо и правилно и да по том таквој својој радњи као месна полиција може дати потпуне санкције све дотле, док друга већа власт, на законски начип не би преиначила једно стање, које је ма и привизорно, али у интересу јавиог реда, створено надлежношћу општинске власти. Али за овакву могућност треба много услова, а те услове наша опшгинска власт нема. Да може одговорити оваквим својим дужносгима, општинска власт треба да је спремна и морално потпуно исправна. Упућена да у оцену ствари уноси строго законски критеријум, она пре свега мора бити свесна таквог критеријума и у сваком случају решена да мимо закопске обзире, не уноси друге недозвољене у примену закона. Под претпоставком, да овај други, строго етички моменат постоји, да је организацијом општинске власти бар с Формалне стране зајемчено, да на општинску власт могу долазити само људи, у чију се' моралност не може сумњати, —• употребљивост општинске власти биће ипак беспредметна, она неће корисно вршити службу, који јој закони намећу, ако није довољно урачунљива, ако нема довољне иисмености за исправно разумевање и примену закона. Општинска власт не дејствује поротски, она не ради по савести и убеђењу, које јој одређује њена слободна оиена стварн, него по закону; она мора иа конкретни случај да примени оне законске одредбе, које се на тај случај односе, јер само убеђење, које би било сагласно таквим законским нормама, треба да буде нримењено у решавању ствари. Ако општинска власт таквог критеријума нема и ако је она по својој организацији неиодобпа да на таквој основи расправља конкретне случајеве, онда је она, према огромној и врло важној надлежности коју у том односу има, скоро за најважније облике њене надлежности бесиредметна, јер је у начелу немоћна да ту надлежност правилно практикује. Шта више она се тада, ни као полиција безбедности, не може у многим случајевима, на законској основи, одазивати заштити повређених интереса, само ако би.заштитутре6ало дати на основу претходне оцене питања о томе: да ли и у ствари постоји незакони поремећај правних односа, а таквих случајева, у којима повреда права није тамо уочљива и јасна, има много. Колико наша општинска власт у овом односу не одговара својим дужностима може нам најбоље објаснити онај део послова, који припада општинском правосуђу. За послове те исте врсте, то бар питање није више спорно, прва је претпоставка правничка квалиФикација. Тек са том кваликацијом, могу си решавати у државиим судовима. Међу тим такве исте и често заплетеније спорове до извесне вредности суде не само људи без икаква законска критеријума, него још и потпуно неписмени; а зна се да су такви спорови најмногобројнији и да готово општинско правосуђе, у практици, више интересује наш тежачки свет, него редовно правосуђе — код државних судова. Практика општинског иравосуђа, због тога, и ако Формално, по закону, припада општинској власти, њу у ствари врши општински нисар, дакле лице, које у начелу ту власт не представља. Сасв1Ш је онда нојмљиво што по сеоским општинама. а то значи, скоро у целој земљи, правосу^е стоји врло хрђаво. Огроман број општинских пресуда, које првостепени судови иоништавају и дуго,- веома дуго чекање, док се и најобичнија парпица може да сврши, то је већ тако обична ствар да више и не изазива нарочиту пажњу у јавности. Па шта је то што може дати неписмена власт и према оваквој надлежности, какву у нас имају општине, може ли се у опште говорити да и у ствари постоји општинска власт, ако је она неписмена? На то питање, иза онога што је до сада речено, како ми мислимо није потребно давати нарочига одговора. И сувише је доста, ако су нам горњи наводи били толико умесни, да смо с правом могли и овако питање истаћи. (Наставиће се)