Полицијски гласник

394

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 50 и 51

ОРГАНИЗАЦИЈА САНИТЕТСКЕ ГШИЦИЈЕ У КЕМАЧКОЈ (Свршетак) Среске иистанце чине дотични управници (Ке§1егип»о рг&81с1еп1;), а у Берлину председник полиције. Она је главна надзорна власт у свима санитетско-полицијским нословима; у његовој је руци надзор над вршељем постојећих закона и уредаба и издавање нових наредаба у случајевима потребе. Као технички саветодавац придодат је по један медицински саветник, који по добивеним упутствима разрађује све јавно-хигијенске послове и прегледа све важније медицинске установе; лекарска пракса му је само утолико дозвољена уколико то дозвољавају његови званични послови. Окружне и локалне инстанце. Државни орган је у окрузима »ландрат« и под њиме је и управа медецинском и санитетском полицијом, У овој особини својој ландрат је дужан да води рачуна о свему опоме што се односи на јавну хигијену свака одлука; да код зараза наређује мере у цељи сузбијања даљег ширења; да се оболелим указује потребна помоћ; да пази на хигијенске услове животних намирница, и да води надзор над свима заводима за неговање болесних и сиромашних у његовоме округу. Као технички саветодавац придодат је ландрагу окружни Физикус који у исто време Фуигира и као службено судско-медицинско лице, и стоји непосредно под „регирунгспрезидентом" среза. У многим окрузима постоји једно судско-медицинско лице, као други обдуцент при вршењу судских секција. Службени положај окружних Физвкуса је сиоредног карактера на пољу санитетско-полицијском води надзор над апотекарима, бабицама, заводима за лечење, над бањама свога рејона; у санитетско-полицијском погледу је његова службена радња у главноме ограничена на извршење налога које добија од управне власти — ландрата, и према томе је узаног делокруга. Аокалне инстанце на санитетско-иолицијском пољу чине месне, локалне иолицијске власти, у чији задатак спада брига о животним и здравственим приликама. ПомажуКи и саветодавни орган за њепе полицијске власти јесу санитетске комисије , који у варошима од 5000 становника постоји стално. У састав ове комисије улази управник месне иолицијске власти један или више месних лекара које полиција изабере и вигие других способних лица које иолиција изабере (апотекари, техничари итд.) а у гарнизоним местима у ову комисију улази и по један оФицир п старији војени лекар. Дулшост санитетски комисија је да води бригу о здравственим приликама места или кварта и да помаже месне полицијске власти нарочито у нословима око сузбијања заразних болести. 3. Краљевина Баварска Централну власт чини Министарство унутрашњих послова коме је као саветодавни орган продат виши медицински савчтник, и виши медицински одбор као зналачки орган за санитетску службу, медицинску полицију, апотекарство и ветерину. Он је посредник за практичну примену научних начела, и својом иницијативом подноси предлоге за поправку одредаба које се односе на санитетску службу. Одбор се састоји из медицинеког реФерента при министарству који је у исто време председник, и неодређеног броја редовних чланова. При иленерним седницама суделују и проФесори медецине које шаљу университети, и ови чланови имају права гласа у одбору. Сем тога у овај одбор улазе још разни ванредни чланови за ветеринарске и апотекарске послове, а тако исто и апотекарске и лекарске коморе имају права да сваке године шаљу по једног свог изасланика. При пројектовању прописа који се одноое на равнохигијенске нослове, за тражење места у служби равно-хигијенској, ири решавању молаба за отварање нових апотека и Филијала мора се питати и овај виши медицински одбор, но он није надлежан и за послове судско-медецинске нрироде, за ове последње послове ангажују се медицински Факултети са три земаљска увиверситета, који у тој цељи састављају нарочите медиципалне комитете под председништвом декана, а има још 4—5 чланова, једног хемичара, и више чланова замењеника. У средњој инстанци , управља санитетским пословима управа. Свака окружна управа има по једног окружног меди-

цинског саветника и окружни мсдцнски одвор. Задатак окружног медицинског одбора одговара задатку вишег медицинског одбора; председништво је у рукама једног лекара и по иравилу у лицу окружног медицинског саветника. У арвој инстанци медицинска и санитетска полиција јавља се у директним полицијским властима, среским надлештвима и магистратима већих вароши, којима се придодају као санитетско технички орган срески лекари. Срески лекари брину се ме само службеним лекарским пословима, него врше и лекарску службу код судова, ако за тај иосао није нарочито одређен који други лекар. Ну код сваког „ландесгерихта® (земаљски суд) ностоји нарочити судски лекар. И у Баварској могу се образовати санитетске комисије са лајичким елементима, чији је задатак да испитује санитетске неирилике у општини или срезу, и да истражује срества за његово отклањање. 4. Краљевина Оакоонска Највиша саиитетска власт иалази се у Министарству унутрашњих послова. При министарству постоји виши медицински саветник као медецински реФерент а као санитетско тело иостоји Земаљска медицинсха колегија. Она је највиши медецински научнп ауторитет у земљи и као такове њен је задатак да теоријска иаучна начела практички иримењује; да отклања сва зла народног здравља и благостања; даје мишљења судско-медицинске природе. Медицинска колегија има свога председпика који је лекар, 8 редовних лекарских чланова, и 2 редовна апотекарска члана ; у одређеним олучајевима појачава се колегија са 12 ванредних чланова (8 лекара и 4 анотекара) које бирају окружна лекарска и апотекарска друштва. И медецински Факултет университета у Лајпцигу има нраво да изашиље у колегију по једног члана са правом гласања. За бакгериолошка, хемијска и судско-хемијска испитивања стоји под министарством и колегијом централна штација за равну хигијену, чији је управник увек члан колегије. Средње инстанце чине окружна надлештва код којих је на служби један лекар као медицински или вигаи медицински саветник. Организација нижих санитетских власти у краљевини Саксснској почива на закону од 18:16. године и одредбама од 1878. године. У сваком нолитичком срезу ностоји срески лекар чија је дужност регулисања. Врло опширним инструкцијама од 1881. године. Срески лекари фунгирају и као судски лекар постој и судско лекарски иомо&ник. Извршење санитетско-полицијских мера, као и у Пруској у рукама је месних полицијских власти. Ове власти имају права да набављају тзв. аолицијске лекаре (РоНгеЈагг^е) ради лечења сиротиње и ос-уђеника, ради ирегледа нроститутака и ради отправљања судско-медицинских послова у оквиру полицијске надлежности, у њихову компетенту не улази ниједан посао који улази у оквир среских лекара. Санитетске комисије које помажу месне полицијске власти у реду могу се стварати но нису облигаторно прописане. 5. Краљевина Виртембершка И овде је највиша санитетска власт у Министарству унуграшњих послова, а као технички орган постоји медицинска колегија. Она је централна власт за надзор и техничку управу санитетском полицијом и равном хигијеном. Она је од чести саветодавни орган, а од чести надзорна и извршна власт. Медицинска колегија чије послове руководи директор састоји се још из два редовна административна и седам редовна медицинско-техничких чланова: медецински саветници и виши медицински саветници. Норед тога овој колегији припадају још два редовна ветеринарско-техничка знака и по један ванредни хемиско-технички, апотекарски и ветеринарско-технички члан. За управљање пословима државних болница, бабичких школа, кућа за сумануте постоји нарочито оделење »Одељење за државне болесничке заводе®, а за све ветеринарске послове постоји још и „Одељење за ветерину". Један од чланова медицинске колегије са хонораром руководи пословима бактериолошким у „хигијенском лабораторијуму* , који стоји под медецинском колегијом при министарству. Дужности медецинске колегије прописани су законом од 1889 године. Она фунгира и као