Полицијски гласник

БРОЈ 1. У ВЕОГРАДУ, ПОНЕДЕЉАК 14. ЈАНУАРА 1902, ГОДИНА VI С^О С /7$ Обо ОЈСГ ј ОЈОО ОЈО ^ С/?Р ОбО С/?Р С/?0 ОЈО ^) аоо С/70 С-ОО ОЈСГ * < УЈП > ООО ООО оо о С/90 050 0?>0 050 ОЈОО ООО С.ОО с/у : 1 090 ООО ООО 0<5О С/5Р С>РО ООО С/У С<?0 СЛ>Р РОО С/?Р Об?Р 050 СД О С/УЗ 050 С />Р С/У2 С/У> ПОМИЈСКИ глдсник ШЧНИ ЛИСТ ЗА ПОЛИЦШ БЕЗБЕДНОСТИ И АДМИНИСТРАЦИНЈ ПОЛИЦИЈСКИХ И ОПШТИНСКИХ В1АСТИ С/РО С.ОО сгго с/>о сг ?о с/>о ооо с/?о с/?о с2јо с*оо с//о с/>о ооо с/уо с/?о с/ >о с/>о с/>о с/>о ос^ с/?о оос ооо с/?о ооо ОбО СУРО СиОО с/?о с/>р ОбО с/уз ооо ооо ооо с/?о ооо с /?о с/?о ооо С/9Р ооо С^с соо С/У Обо С/>Р (У/О УРЕХ7ЈЕ ОДБОР МИНИСТДРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА у/Д ОУ) С/УЗ С/>Р~Об^~С/уО У/: УЛ (УХ (//г с/у: С/^ (УУ; ОУ >У С^: (УУГ С/У 1 с/х: 090 ОУ- С//: 'У/: С/Х5 С/У :_С />0 С//: С/уС (У>с V/: 000,000;050 СУУ) ооо с»о ОУ Суу оу ооо ооо ООО ООО

СТРУЧНИ И НАУЧНИ ДЕО НЕК0Ј1ИК0 НАПОМЕНА 0 ОРГДНИЗДЦИЈИ ОПШТИН. БЛАОТИ С ОБЗИРОМ НД НАЧЕЛО самоуправЕ 8 Колику би гшоменоот требало тражити од органа општппских власти па да они могу одговарати дужностима, које им законока надлежност намеће тг шта би све требало унети као услове, којима би се прецизно обележила њихова општа квалиФикација, па да се обезбеди, да они имају и довољне моралностп и довољпе писмености, ствар је практичне природе и припада оцени законодавства. У такве детаље нећемо се упуштати, јер би то ову расправицу протегло сувише миого и преко оиих граница, које смо јој начелно одредили, а сем тога, тешко да би се ту могло изнети нешто више, но што би имало карактер субјективне оцене отвари. Главна је отвар, да би било потребно остварити сам принцип, а п.егова је садржина јасна, а на име: треба пропис-ати квалиФикацију, којом ће се зајемчити да општинска власт може и у ствари по закону практиковати ону надлежност, која јој припада, а ми смо већ ввдели да је та надлежност многострука и да се у главном своди на примену закона за односе и послове из области строго државног права. Истица, према нашим приликама, тешко, да би се у свакој општиии нашло толико кандидата, колико је ^готребно, па да се горње начело о квалиФикацији може применити, а да ипак прп том остане неновређено и начело изборне самоуираве, а због тога, сас/гав општинске власти не би одговарао самоуправном режиму. Али, није ли иза свега опога, што је до сада у том односу, речено, јасно, да за наше прилике таква практика не би била ни с начелног гледишта за замерку. Јер пре свега, као самоуправна власт, општина, у нас, има веома незнатну надлежност, која се скоро и не опажа, а сем тога, потребу квалиФикације ми и не истнчемо због тих послова него због оНих других, а они у нас и јесу главна ствар. За нослове самоуправне природе, нека се зајемчи начело избора ма и у најширим границама, па нека их расправљају са свима правима слободних грађана, само они органи оиштинских власти, који су на таквој основи и ушли у оћштинску управу. Не дирајући ни мало у то начелО, за све послове самоуправне природе, начело квалификације треба да обележава организацију општинских власти у оном делу, у коме је опа намењена свима оним осталим дужностима, које општипска унрава треба да врши као административни или судски оргаи државне власти. Међу тим, баш тај део надлежности далеко више интересује наше гр.ађане, него онај незнатан део послова, који општина треба да врши као административип орган. Сва заштита његових најинтимнијих интереса упућена је у првом реду на ту врсгу падлежности општинске власти; и ако је ова у пачелу неподобна да му ту заштиту да, онда је сасвим без значаја, да ли му општинска власт чини каква добра као самоуправно тело. С тим се не треба шалити и не треба иарадирати Фразеолошким исиадима, како народу не треба дирати нека његова основна права, која је ои од вајкада имао у облику самоуправе. Много је за осуду, кад се на таквој основп, или из неразумевања или из пролазпих политичких побуда и користи, у основи негирају прве дужности, за које општину треба оспособити, само зато, што се начело изборне самоуправе са свима његовим конзеквенцама хоће пошто — по то да проведе кроз целокупну организацију

општинске власти. Томе имамо највише да благодаримо, што ми у истини немамо онштинску власт ни у начелу спремну за прве и многобројних дужнос-ти, које она у интересу својих грађана треба да врши. Тиме се може објаснити стална присутносг потпуно неписмених општинских органа неспремних ма и за један озбиљнији посао, који припада општинској канцеларији, Због тога се је у на.с општинска власт свела готово једино на оиштииског нисара, као на свој критеријум. Треба отићи у сеоску општипску судницу, па стварно испитивати, има ли тамо ма и налик од онога што с обзиром на праву надлежност општинских власти, може ту власт и у ствари да врши ? Кад смо нагласили, да организацијом општинских власти на основи довољне квалиФикације не мислимо да вређамо начело самоуправе, за све оно што њој у иСтини и припада, онда смо тиме учинили све што треба, да општину као самоуправно тело одржимо, али у мери, у којој је то потребно, па да се ослободи туторства тога начела и она друга много важнија и мпого богатија надлежност, која са самоуправом нема ничега заједничког. И ако правосуђе нема никакве везе са иринципима самоуправе, па тако исто ни јавпа безбедност, ии многи други најважнији позиви општпнске власти, ипак је све то постало у нас саставни део нрактике, која носи са свима својим махнама обележје начела изборне самоуправе. Нашло се некако, да је то начело главно, а опа надлежност, због које у главном и сама држава постоји сиоредно, па у тежњи да начело" самоуправе ништа не претргш, оно је узето као гголазна тачка, а све друго само као последице, које у толико могу опстати, у колико их такво иачело допушта. Пошто се иашло да општинску угграву треба да с.астављају људи, који бн били изабрани учешћем грађана, на што широј оеггови гг пошто је већина грађана из којих се општинска управа бира скоро неписмена, то у интересу што чистије примене начела самоуправе, треба дати могућности да сви такви грађагги могу бити изабрагггг за представнике општинске власти, без икаква обзира на то, хоће ли огги моћи вршити и ггослове за које се само тражи ггисменост и то довољна писменост, и без обзира, што ти ггослови и јесу најважнији ггозив општинске власти и што они у првом реду и најосетљивије интересују основна нрава дотичних грађана. На тај начии ми смо имали и ггмамо општинске власти ггадлежгге за све а ненодобне н готово беспредметие за праву своју дужцост. На који се начин може извести организација општинске власти, па да се с'обзиром на поменуту разлику у надлежности гге повреди ни начело самоуправе и да ипак општинска власт може бити јака, довољно квалиФикована, о томе у идућем броју. Кад је реч о употребљивости општинских оргагга, а на тој основи: и о њиховој квалификацији која би нгто корисннје употребљивост требала да зајемчи, ггсма сумње, да у ирвом реду свраћа иажњу положај општиггског председггика. Правило је, а огго вреди за организацију надлештава у опште, да од ваљаггости старепшпе највише зависи иснравност нословног реда. За наше онштинске власти, а с обзиром на ггаше прилике, које за већину онштинских оргаиа, не дозвољавају јачу квалификацију, бар кад је реч о њиховој већој или мањој ггисмености, ово нравило добија нарочиту вредност. Кад већииа чланова онштииске управе мора да буде скоро потпуно неписмена, или јед § толико нисмегга, колико је у основи недовољно за правилну примену толиких закона, који су остављени њиховој надлежиости, и кад је гшаче, у нас, општинска власт према својој врло пространој и важној надлежности од пепосредггог значаја, па да