Полицијски гласник

БеОЈ 3. У БЕОГРАДУ, НЕДБЉА 27. ЈАНУАРА 1902. ГОДИНА У1 ООО С-СГо ООО ООО ОЈОГЈ О0О~С-ОО ООО ООО ООО С<УР ООО ОСО С.ОО ООО ООО ООО ООО С/уг> ОЈСГ> ООО ООО СУУ5 ОУГобО ОУО С<СО ООО С<00 ОСО ОСУО ОбО ООО ООО ОРО ООО 050 СУУР 0<5О ооо осо СУУ5.РОО ООО С/ЗР 0/Уј0ЛЈК> С/УГ>

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СТМНИ ЛИСТ ЗА ПОЛИЦИЈ? БЕЗБЕДНОСТИ И АДМИИИСТРАЦИЈУ ПОЛИЦИЈСКИХ И ОПШТИНСКИХ МАСТИ ЈЈОГј СЈОП ООО ООО оОО С«бО ОбО ООО ООО ООО ооо ООО с/уа ООО Р»РО ОСО ООО С*РО 1УУД ооо 06Г> оап рур ОСЈО СРО ООО ООС О?О С/У> ОСО оро 060 О^О ООО ОСГ> РУР ООО <У?О ОРО ССГ> ооо ооо сгуо о<уа ооп осо ООО Об-О оЗо УРЕЕУЈЕ ОДБОР МИНИОТАРСТВА УНУТРАШБИХ ДЕЛА ^хГ СУУД ООО ОбО Р<УР ООО 050 06>0 О ОО ооо ооо ООО О ДО ооо ООО С/?0 ООО ооо о оо 050 С/УО 0< ?0 ОДО 0<>0 ООО 090 О бо О бО О ОО ООО 050 050 050- С^С ОбО СУ>С' 050 050 050 050 РС0.050 050 050 05о"050 050 050 сло

СЛУЖБЕНИ ДЕО Указом Његовог Величанотва Краља Александра I, на предлог Мшшстра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, иа основу члана 106. Устава, с обзиром на члан 97. закона о изборима чланова Народног Представништва, решено је: да се на дан 17. Марта ове године изврши нов избор посланика за варош Чачак, на место Сретена Гогића, коме је Народна Скупштина уважила оставку, а за период од 22. Јула 1901. до 21. Маја 1905. године. Из капцеларије Министарства Унутрашњих Дела 13. јануара 1902. године ПЛ» 1260. у Бзограду.

СТРУЧНИ И НАУЧНИ ДЕО НЕК0Ј1ИК0 НАПОМЕНА о организдциЈИ општин. влготи с обзиром на начело самоупРАБЕ ^ 10 Под предпоставком, да је организацијом општинске власти добро погођена и изведена квалиФикација и службени однос председника и писара општинског ирема државној власти, могло би се, за наше прилике, сматрати, да је учињено доста, па да се, ако и остале погодбе постоје, може имати и јака општинска власт и да се иачело општинске самоуправе у својој суштини очува. Јер, према надлежности, која општинском председнику и кметовима припада по закону, они се и не јављају као ирави органи самоуправне власти. Истина, председник општинског суда учествује и у одборским седпица.ма, иа је у интересу ствари да то његово учешће има и ширу основу и важније, боље зајемче правне последице, него_што је то до сада у нас, било, али, он се тада јавља више као непосредни представник јединства општинске власти и одговорности за легалност њеног рада, а много мање као представник самоуправног режима. У одборским седницама, • он може имати само једаи глас као и остали, а одлуке доноси општински одбор, који је састављен од неколико лица. Прави орган самоуправног општинског режима, то је општински одбор. Његовом је надлежношћу, у главном, обухваћено све оно, што онштини као самоуправном телу припада. Ако се, дакле, хоће нарочитих гарантија за самостални рад општинске власти у самоуправним односима, онда је место тим гарантијама у организацији општинског одбора. И председник, а нарочито кметови, као неносредиа општинска управа, дејствују, ио правилу, скоро до искључивости, у пословима државне администрације, правосуђа и полиције безбедности, тако, да би се једва могло и наћи какав други посао, за који су они дали своје потписе. Чудновато ииак, како се у пас, пе води рачуна о овој разлицн, на се искључиво говори о кметовима као органима самоуправе и на тој основи прописују такви услови и у опште такве одредбе захтевају, као да и не ностоји она друга, готово искључива надлежност, због које оии као власт постоје. Према овоме, било би на реду позабавити се, ма и најповрпшије, питањем о организацији општинског одбора. Признавајући му обележје нравог и непосредног самоуправног ор-

гана, општипски одбор, самим тим, треба да је, у истини, неносредни израз воље и поверења грађана дотичне онштине. Без обзира на одредбе, којима би се прецизирало бирачко право грађана, било оно изведено на широј или мање или више огра-* ниченој основи, неоспорно је и прво правило, да општински одбор, ни у којем случају не треба да поставља државна власт. Али баш зато, што општииски одбор има такво обележје, он у на.челу не може бити надлежан ни за једпу врсту послова, која нема самоуиравни карактер. Његова надлежност везаиа је искључиво за послове самоуправне природе. Због тога и право надзора државне власти према општинском одбору може постојатп само на негативној основп, у колико је потребно чувати онштинске и грађанске интересе од противзаконог оштећења и у колико је потребно да општински одбор не избегава своје законе дужности. На тој основи, могло би бити речи и о извесним дисциплииама, које би, с разлогом, прииадале државној власти, као санкција, за нуноважну употребу права надзориог у оном делу, у коме је оно намењено заштити општине и грађана. По себи се разуме, да самосталност општинског одбора, као самоуправног тела неможе ићи дотле, да он ради противно закону и иа тој основи или очевидно вређа интересе грађана или општине, или прелазећи границе своје надлежности, узима на себе власт, коју нема. А кад то стоји, не може се ни општински одбор ослободити надзора државне власти, која је у првом реду и у сваком случају позвана да чува ауторитет закона и јавног реда и за целу земљу и за сваког грађанина. Ако би се, због ирироде односа иолицијске и општинске власти, налазило, да би право надзора, у том случају, требало огарантовати нарочитим модалитетима, те да се сачува од злоуиотреба, иа би се, због тога, тражило учешће друге које власти, као гарантија за исправну примену надзорног нрава полицијске власти, на пример : учешће Државног Савета, може се такво поступање и одобрити, али се ни из којих разлога не би смело стати на гледпште, да се надзорно право државие власти не односи и на општински одбор. На овом месту било нам је нај.агодније дотаћи се иитања о надзору државне власти, баш зато, што се у нас тако много жели да одстрани надзор државе под најчешћим изговором, да се тиме дира у начело самоуправе, и да опо у оспови пе дозвОљава никакво »туторство® државе. Сасвим је појмљиво, да су такве поставке права заблуда и да се не може претпоставити случај, да би се ма који државни режим могао да измири са таквим гледиштем. (Наотавиће се) КАЛАУШТВО И ОБИЈАЊЕ 3 Ј1 е.к о в и Видели смо да моћ калаузова лежи поглавито у нечувеној некажњивости, за шта они имају захвалити иемоћи полиције да, с успехом поведе истрагу. Кад када вешти агеити, којима је стављено у дужност да мотре на каФане у којима се наши људи впђају, задобивши поверење неких од њих, успевају помоћу ових да ступе у коју дружипу и придруже се извесној експедицији. Тада Префектура, пзвештена, хвата на делу наше злочипце, затвара их заједно са поверљивим затвореницима, помоћу којих долази до открића. Како ова открића повлаче репресалије, предупређени се узајамно терете, и није ретко да такав између њих, убеђеи до очевидности, најзад не призна да,