Полицијски гласник

БРОЈ 4. У БЕОГРАДУ, УТОРАК 5. ФЕБРУАРА 1902. ГОДИНА У1 ООО С/ У5 ООР ООО ООО С-ОО ООО ООО ООО ООО ООО ООО ОЈОО ОЈОО ООО ОЈОК 090 0<ур ОУО СОО О^С^"^ОС/^~С^>~С/?Р ООО аоо С<РО ОбО СОО ооо ООО (>уа ОДО сг?р ОДО 0»У5 ОУР С/?0 ОСО ОРО ООО ООО <>90 ОбО оуо С.СО ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРЈЧНИ ЛИСТ ЗА ПОЛШШ БЕЗБЕДНОСТИ И АДМИНИСТРАНИЈ? ПОЛИЦИЈСКИХ И ОПШТИНСКИХ ВЛАСТИ С/93 ОјСГ > С/ТО СДО 050 ОјСГ) 0/5Г) <^СГ> ОјОП> С/90 ОјСО ООО С-ОР (УуО СОО ОРО с<90 С<9Р СУ?Р ООО О&О сгто ООО ООО ООО ООО ООО ооо СгОО сг?р СОО ОбО С<ОР ООО СОО ооб ОРО ОСО ОС»0 ООО С«ОР СгРО ооо ооо ос>о руо ооо ооо о^з 7РЕХУЈЕ 0ДБ0Р МИНИОТАРСТБА УНУТРАШБИХ ДЕЛА У &Г &0О ОбО (^ С ^ СјС ^^ О ^ С ^ СУЗО ООО 060000 С/?0 оро О<?0 Ор-о С^/О С^о СХуО Обо СОО ОУД ОДО ОСЈО ООО СЛО ООО ОбООбО ооо ооо ооо ооо осо ооо ооо ооо ооо Об?о ооо о<?о ооо ооо ОСО Об?Р ООО ООО СУУР СУУ5 СУЗО

СЛУЖБЕНИ ДЕО Указом Његовог Величанства Краља Александра I, иа предлог Министра унутрашњих дела, постављени су: за начелника друге класе округа моравског, Михајла Церовића, начелника треће класе округа крајинског: за начелника четврте класе округа крајинског, Милоша Ђорђевића, члана прве класе управе вароши Београда; за начелника прве класе среза левачког, округа моравског, Светозара Грковића, начелника друге класе среза јабланичког, округа врањског; за начелника друге класе среза копаоничког, округа крушевачког, Илију Ђелмаша, начелника исте класе среза темнићског, округа моравског, — по потреби службе; за начелника треће класе среза темнићског, округа моравског, Бозкидара Ристића, начелника треће класе среза копаоничког, округа крушевачког, — по потреби службе; за ванредног секретара друге класе начелства округа врањског, а да врши дужност начелника среза јабланичког и плату прима из плате овога Илију Златановића, писара прве класе среза пчињског; за секретара друге класе начелства округа крајинског, Светолика Нешића, ванредног секретара исте класе начелства округа моравског и вршиоца дужности начелника среза левачког, по потреби службе; и за писара нрве класе среза гружанског, округа крагујевачког, Љубомира Лејшанина, писара прве класе среза ражањског, округа крушевачког, — по потреби службе. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела25. јануара 1902. године П№ 2.039 у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Александра I, на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Нашег Министарског Савета, решено је: да се Илија Шапоњић, помоћник прве класе начелства округа крагујевачког, на основу §. 70. закона о чиновницима грађанског реда, стави у стање иокоја, с пенсијом, која му по годинама службе припада. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела 25. јануара 1902. године П№ 2037 у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Александра I, па предлог Министра унутрашњих дела постављен је: за помоћника нрве класе начелства округа крагујевачког, Петар Милићевић, управник исте класе пожаревачког казненог завода, — по потреби службе. Из канцеларије Мипистарства Унутрашњих Дела 25. јануара 1902. године П№ 2038 у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Александра I, на предлог Министра унутрашњих" дела, решено је: да се Радосаву Ф. Радосављевићу, секретару нрве класе Мипистарства унутрашњих дела, уважи оставка, коју је поднео на државну службу. Из каицеларије Министарства Унутрашњих Дела 29. јануара 1902. године 1Ш 2356. у Београду.

СТРУЧНИ И НАУЧНИ ДЕО НЕКОЛИКО НАПОМЕНА 0 0РГЛНИЗЛ.ЦИЈИ ОПШТИН. ВЛ2СТИ С ОБЗИРОМ НД НДЧЕЛО СДМОУПРДВЕ 11 Кад је реч о праву надзора државне власги према општинској, онда треба имати на уму основну разлику у подели надлежности која општипској власти припада. Очевидно је, да општинска власт у свем делу оног позива, који она врши као орган државне власти, који нема са самоуправним пословима ничега и тим пословима у начелу не припада, мора, и то потпуно, да зависи од надзора и унутстава државне власти. Било би одиста чудновато, да општинска власт може имати друкчи, самосталнији положај у пословима, којима она треба да изврши наредбе или послове у корист и у име појединих надлештава државних, послове, који су намењени заштити државних интереса или иодмиривању потреба чисто државних. Државиа власт носи сву одговорност за исправно вршење целокупне јавне службе, која излази из њеног позива и њене организације и то врши или непосредно преко својих чиновника, или преко општинских власти. Самим тим, општинска власт има дужност да те наредбе и сву службу те врсте врши искључиво по наредбама државне власти и у колико се она од тога више удаљава, у толико ће неисправније и лошије бити државни послови израђени и државне потребе подмирене. Природно је да држава мора имати што потпуније право надзора и примењивати га до најширих граница у свом обиму, у ком општинска власт практикује јавну службу као орган државни. Па како та служба и јесте главни позив општинских власти по њиховој законској организацији, то може бити речи о друкчим нормама, којима би право надзора државе требало на:рочито одредити само за самоуправни део надлежности општинских власти а ни за шта више и ни за шта друго, А кад то правило вреди као основни принцип и као полазна тачка за организацију права надзора 1 државне власти, онда не знамо чиме би се могла правдати тежња, да се учешће државне власти у праву контроле према општинској власти одстрани до ступња, који би општинску власт направио државом у држави, давпш јој ону самосталиост која њој у основи не припада и која јој апсолутио не сме припадати, ако се хоће да државна власт буде од ауторитета и да се практика целокупног државног права, у његовим најбитнијим деловима, не учиии зависном од произволјНости и неписмености општинских управа. На овој основи цењена, организација надзора државне власти мора бити и нотпуно и одређено зајемчена као принцип, а само за самоуправне послове може бити органичена. И како смо већ напоменули, да председник општински и кметови и нису у нас прави самоуправни органи, већ органи за вршење државних послова, то је за сву њихову надлежност начело надзорна неодступна претпоставка за правилан ток јавне службе у општини, за исправну и јаку општинску власт. Право државне власти да корегира сву радњу непосредне оцштинске управе •— председника и кметова и да се својим наредбама и упутима уноси у израду све те службе на обавезан начин, неоспорно је и апсолутне природе. Принципи јединства и ауторитета државне власти, као прве норме државног права, остали би без правог значаја и смисла, ако би се онштинској власти признала самосталност према државној власти у пословима које она врши