Полицијски гласник

СТРАНА 26

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 4

само као орган државни и у име државе. Са овога гледишта сасвим је природно, да државна власт не може дозволити, да у овом делу службе, општинску власт представљају и врше и такви органи, који би радили противно државним интересима, иротивно наредбама и упутима њеним. Ако би, због тога, државна власт збацивала такве органе и замењивала их другим подобнијим, она би вршила своју дужност по праву у које јој у сваком случају треба да припада; у колико је такво њеио право више ограничено, а надлежност општинске власти шире захвата у област државног права, у толико је државна власт слабија и мање подобна за корисну јавну службу. Друкче стоји ствар са оиим делом самоуправе, који општини припада као самоуправној власти, па самим тим, и са органима, који ту службу практикују. По томе, што су ти послови локалног значаја, те непосредно интересују грађане једне општине и служе заштити њихових интереса и њиховим иотребама, па се и срества за те циљеве црпу из тог истог круга грађанства, сасвим је нриродно, да грађанство треба да има довољно зајемченог права и учешћа у свима односима, који условљавају што веће користи од самоуправних установа и што шире право контроле према оним, којима је старање за те установе и расходовање потребних срестава намењено. Због тога, у свем пространству до којег иде самоуправпа надлежност, надзор- државне власти може се правдати само на негативној основи. Другим речима, право надзора државне власти треба да је, у том случају, ограничено на старање, да се општинска власт не огреши о закон и да гте донусти нроизвољну практику послова, која би била противна циљу самоуправиих установа, или би их штетила, или би била несавеона. Кад би се на основу оваквог начела подвојене надлежности, на законској основи, јасно обележило, да општинску власт у самоуправном делу службе изражава искључиво општински одбор, као што у главном, и јесте код нас, па би се тој општинској власти и одбору зајемчила у горњем смислу довољна самосталност, онда би, ваљда, и у нас било једном јасно, да не може бити речи о отклањању држанног „туторства® према општинском преседнику и кметовима. По свој прилици, ваљда би једном и наше парламентарне дебате показивале мање срцбе и оне несрећне и тако опасне жучности која се, на жалост, чесго изражава у скунштинама, кад је реч о полицијској власти и о праву надзора, које јој према општинској управи припада. Колико је опасна и колико много за сажалење појава, кад човек чује чак и интелигентне носланике, како се противно основним принципима државног права, у облику једне очевидне и ансолутно педопуштене аномалије, такмиче са оним простијим и пеписменим демагозима у томе, ко ће што драстичније да изрази и да иредстави ову несрећну поставку: државна је власт зло, она је непријатељ, она се може мешати само да штети ствар и да непријатељски утиче — нека је што даље од општтше, како би онштина била што самосталнија и чиннла све што хоће и што може, —: а што год општина учини сама, без тога надзора и мешања, све је то тако красно, и тако корисно и по онштину и по државу. (СВРШИЋЕ СЕ) КАЛАУШТВО И ОБИЈАЊЕ 4 Средства сузбијања Уопште узев, средства за сузбијање калауштва и обијања састоје се у изврсности затвора, у ваљаности закључавања. Када човек пажљиво посматра справе којима затварамо врата наших кућа, не може се довољно начудити нашој лакомислености и небрижљивости око обезбеђења наших домова. Не само што су браве и засновице релативно смањених димензија, него, код брава, ригле једино осигуравају затвор. И шта су ригле? канади од гвожђа од једног саптиметра ширина на најјачем месту. Јоги више, лежиште у које улазе ригле утврђено је на некретном крилу само са четири завртња. Довољно је избити та четири завртња, па да се развали цео затвор. II тако наша безбедност зависи од отпара четири комада гвожђа чија тежња једва достиже 15 грама. Међутим и са тим слабим средствима могу се паралисати извесни покушаји обијања, под условом ако су браве и засовнице добре израде и ваљане каквоће. Но зна се да за вешту

руку овај последњи услов мало вреди. По готову сви агенти и поједини комесари објасниће вам да је чак и браве на грло и засовнице а ретре исто тако лако ишчуиати ћускијом »монсењер« као и обичне засовнице и браве. Ако се имају у виду једино калауштва која су извршили мајстори од заната, они имају право. Али када је случај са почетником или чак и услмљеним који се, бојећи се лупе, устеже да се послужи ћускијом, скупе и изредне браве, које је тешко калаузирати и које штету много више времена да се постигне посао, често одузимају храброст опасном посетиоцу; и довољно је кадшто таквоме да само један ноглед баци на затвор, па да напусти партију, остављајући своје знање за врата која су слабијег затвора. Како треба наместити засновице безбедности У извесним случајевима, када се засновица намести оштроумно, онда руковање ћускијом ностаје врло тешко и готово немогуће. За то је довољно да се речена засновица намести не непосредно изнад браве, као што уопште бива, него још више но што рука може дохватити, не сметајући међутим раду обеју .засновица горе и доле. Да би могао увући своју ћускију између вратних крила, пашем човеку потребио је да, шаком леве руке, изврши силпо налегање на покретно крило, еда би тако произвео јаче зијан.е. А ово гурање — особито ако је он малог ! раста — у толико је слабије у колико је засновица више укована; и ако је она, на вратима од 2м, 50, укована на висини од 1м, 60 или 1м, 70, настаје готово пемогућност за човека средњег раста уметати заглавке, које ваља да олакшају увађање ћускије између крила. Додајмо да уздигнут положај засновице, казујући јасно калаузару да се особа коју он жели опљачкати знала добро осигурати и да јој је врло добро познат начин његова рада, одвраћа често калаузара од покушаја који он сада сматра опасним. Ово је тако познато, да један ухапшени калаузар беше опљачкао кућу г. С..., сенатора Севера, иоказа овоме сопственим покретом, а да би задобио његову благонаклоност, тачну висину где би требало да намести засновицу да би онемогућио уиотребу његове ћускије. »Да је она била ту, рекао је он, ја чак не би ни пробао." Можда ће се ко зачудити што бравари, који су у овом погледу врло добро обавештени као год и калаузари, не мећу засовнице на добром месту. По несрећи, бравари немају никаква интереса у т.оме да се не обијају врата њихових муштерија. Шта више напротив. Друго средство да се предуиреди обијање оастоји се у томе што се испод засовнице иодмеће мали покретни наслон, који подржајући дугме, спречава да се она споља избије. Издајници, прозорчи&и, ланци, итд. „Издајници® или ирозорчићи иробуђују такође иажњу код калаузара и изазивају у њих неповерење; особито када су обадвоја врата, налазећи се једна спроћу других на степеницама, снабдевена овим наиравама. Могућиост бити изложен нечијој иажњи; а не бити извештен о томе, мучи их често и кадшто их нагони да се оставе посла. Ланци су такође ваљано средство, али они су од користи само онда када је домаћин у свом дому. А, доста је ретко, видели смо, да се калаузар реши да уђе у кућу за коју зна да иије пуста. Они сем тога дају лицима која се њпма служе лажну сигурност. 'Го се исто видело код ноћног калауштва гђе_ Саре Фелине. Ланац, који беше метут у вече, нађен је сутрадан пресечеп маказама. Један иачин такође превентиван састоји се у намештању, изнад вратњег крила које се отвара, »додира® који саопштава помоћу електричног звонења. Свагда када се врата отворе или затворе, зазвони, извештавајући оне који су унутра да неко улази или излази, што има свог значаја. Сем тога, када калаузар забије своју заглавку, горњи део крила раствара се услед притиска, производи се додир, нагло звонење отпочиње да се пролама, које престаје тек тада када је наш човек извукао заглавку, или када је обио врата. Ако кућа има више спратова, први случај по правилу наступа! Ова разна превентивна средства, уопште узев, имају дејства.