Полицијски гласник

БРОЈ 4

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

СТРАР1А 27

Довољно је да калаузар, долазећи ма под којим изговором да извиди место, констатује сличан начин затварања —■ уопште јевтин — па да изгуби сваку паду да ће свој алат моћи корисно употребити и да одустане од намераваног покушаја. •к * * Али права средства одбране противу проФесионалног калауштва и обијања леже само у примени онога што смо ми назвали »научни поступак." Известилачка система г. Деферта Свакодневно искуство и проучавање калаушких обичаја, сједињено са дубоким познавањем начина поступања тих лупежа, одвело је једног врло интелигентног специјалисту и врло обавештеног о свему ономе што се односи на калауштво, г. ДеФерта, да комбинује једну направу за коју се с пуно права може мислити, ако буде опште усвојена, да ће у великој мери сатрти зло које проучавамо. Ироналазак г. ДеФерта састоји се у дејствовању једне браве са лежиштем и многоструким риглама, која се на први поглед ни у чему не разликује од обичних брава. Њено Функционисање сем тога не захтева од домаћипа никакве специјалне пажње. Али унутра се налази један врло вештачки механизам који допушта вратару да на једној табели намешћеној у његовој одаји прати сваки улазак и излазак личпости које улазе'и излазе из куће (сл. 1). Када кирајџија, остављајући свој стан, затвара за собом врата, производи се електрички и аутоматски, у вратаревој одаји, кретање које истура реч изишао, праћено једним ударом звонцета; враћа ли се кирајџија кући, улазећи, ново кретање означава са новим звонењем нравилно отварање^врата, и реч ушао јавља се на табели.

Слика 1.

Претпоставимо да калаузар улази у кућу и баца вратару име другог кирајџије а не онога кога жели да претресе. Чак и онда када се наш човек постара набавити кључ своје будуће жртве или истоветан кључ, вратар се може уверити, у тренутку када табела звони, о стану у којн иосетилац улази. Ако се он служи лажним кључевима, то је још боље. Алат којим он ради да отвори врата, трљајући о извесне делове унутарње, памештене у брави, везује струју, и његов покушај објављује у приземљу звони иа узбуну. Најзад реши ли се он да прибегне обијању — иоследњем разлогу калаушком — на прво подизање ћускијом, лежиште браве, окрећући се, даје слободно кретање струјама које је дотле држало издвојене. На табели, види се само половина обеју речи: ушао и изишао, а у одаји вратаревој разлеже се звонење које се неће више зауставити, и вратар ће и суседи онда ухватити лопова пре но што ће он моћи умаћи — ово је у толико лакше ако је вратар, будући досетљив човек, одмах затворио врата на улици. Сигурност би била чак потпуна кад би вратарева одаја била телеФонски везана с најближим полицијским бироом. Већ су велики новчани заводи, позоришта, извесне Фабрике у 11аризу, повезани нарочитом електричном жицом с најближом касарном ватрогасаца. Зашто то исто не би било и са злом, исто

тако опасним и честим као пгго је пожар? У Америци где, у варошима другог реда, сваки има своју кућу, постоје друштва за осигурање од крађе, које су њихови уписпици дужни известити кад остављају своју кућу или кад се кући враћају. Зазвони на електрично звонце за време док они нису код куће, најближи биро шаље одмах на лице места једнога од својих ииспектора са једним полицајцем.. Шта бива онда? Калаузари, танко обавештепи, избегавају да покажу свој таленат на кућама за које знају да су их њихови сопственици код тих друштава осигурали. У толико више што та друштва, ради истраживања и кажњавања лопова, располажу средствима која не стоје на расположењу појединаца. Тако је био недавно случај где једно канадско друштво потроши 10.000 динара на проналазак у Француској, куда ои беше побегао, и повратак у Америку, једногд младића, по имену Бурдона, који беше украо 1800 динара бродарском друштву Ришелие и Онтарио, у Монтреалу. У Енглеској, у Холандији, у Белгији, и у Француској већ од неколико годииа, ностоје слична друштва, али која се ограничавају само на накнаду учињених крађа, и у круг рада не узимају и чување. Враћајући се наирави г. ДеФерта, држим да би сама њена појава у одаји вратарској била кадра да одврати злочинца од опасног предузећа, као што табле за осигурање против пожара дејствују повољно. Вероватно је дакле да ће кирајџије, захтевајући све више, давати нрвенство кућама код којих су ова заштитна средства примењена. Што се тиче становника ван вароши, који обитавају у осамљеној кући, њихова сигурноот може бити још боље осигурана. Благодарећи направи г. ДеФерта, довољно распростртој; у тренутку када врата од летњака или куће за уживање затвори газда споља, излазећи из куће, намах се електрична струја шири свуда где је то потребно. Врата, прозори, ормани, сандуци, фијоке,повезани су међу собом. И тако злочинац не може с успехом приступити да ишта разбије, а да звоно на узбуну, намештено на пољу и на неприступачном месту, не отпочне звонити, припуђавајући нашег калаузара да безобзирце бежи. (Свршиће се)

ПР0СЈАШТВ0*; СА НАРОЧИТИМ ОБЗИРОМ ИА РУСЈ^Е ПРИ,ЛИ^Е Главна је ствар утврдити разлику између окорелог лењивца, који злоупотребљује јавно милосрђе и несретника, којега је беда натерала да тражи привременог склоништа од државе. РаиНап Ворбу против просјака не треба бркати са борбом против беде и сиротиње. СНиоћи! I. Просјаштво и његови узроци У социјалне болести које многа земља има да лечи, долази и јак развитак просјаштва. Не може се порицати да се и Русија налази у том жалосном стању. Испитивања комисије која је године 1877. радила у министарству унутрашњих послова на организацији завода за сиротињу показала су дау 71 ировинцији тога царства 293445 лица нросе милостињу. Данас су ти податци застарели и ми имамо довољно разлога да узмемо да просјака има много више. 0 томе се може лако уверити. Међу лицима која живе од милостиње има врло много сељака. (У времену од 1882—1897 од 78134 просјака које је комисија саслушала било је 28370 сељака). Али кад се томе дода да су рђаве жетве деведесетих година натерале многе да упрте просјачку торбу, онда ће се разумети зашто је просјаштво у последње време тако порасло. До истог закључка могли бисмо и другим путем доћи. Из извештаја Николајевске комисије 1 ) за потискивање просјаштва у Петрограду налазимо толико статистичких података о том питању. Године 1882 изишло је нред

*) Из криминалистичких студија, од А. Левенитима. ') У Русији многи заводи носе име цара који их је основао. Поменута комисија ступила је у живот 1 835 г.