Полицијски гласник

Б1'0Ј 6. У БЕОГРАДУ, ЧЕТВРТАК 21. ФЕВРУАРА 1902« ГОДИНА У1 ооо ооо ооо ооо сооо ооо оууг> оог> ооо ооо ооо оо о боо ооо ооо ооо ооо сууо ооо о©оол>оооо осоо©ооођ^оо ооо ооо с /уд с/уд ооо о оо ооо ооо о?о с«©о с»о с/7* с^о сг?о с<5о сло с/ур с/у? с /у> с/ у осо с/уз ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ ЗА ПОЛИЦШУ БЕЗБШОСТИ И АДМИНИСТРАЦШУ ПОЛИЦИЈСКИХ И ОПШТИНСКИХ ВЈ1АСТИ '-/У2 с<?0 ОбО ооо Обо ооо ОбО С/50 ООО ОбО ООО ОСО С>50 0<50 ООО ООО ООО ООО ООО ОСО ОСО ОСО ООТ 050 ООО 06 0 О^О С /У ОО^' ОДО 06° ОРР С/УД ОУ' 0<уО 060 С/У Обо ОСТ' ОУ? соо С/5Р С/уС 0С>О С/У ооо ОСО ооо ОУ5 УРЕХУЈЕ ОДБОР МИНИОТАРСТВА 7НУТРАШБИХ ДЕЛА 0<>0~С/>о".С^ 0С?0 Р<УР ОбО 0<?0 ОУ- 0<У(У^С/У? (У^ .С^__060ОРО .(УУ; ОРО С<ЈС ОСО С/^.С^ С/У; ОСО С^_.0<^.ј>^.С^.С/?;. ОГ>у С/у_0^_.05О С/^..С/?0.000 ОУ С^ О^ С/??.С^.О<У:-

СЛУЖБЕНИ ДЕО Указом Његовог Величанотва Краља Александра I, на иредлог Министра унутрашљих дела, иостављен је: за благајиика Министарства унутрашн.их дела Мијаило Д. ПавЈЈовић, виши иптендант друге класе на расположењу, са годишњом платом од 5500 динара, коју је до сада имао. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела 10. фсбруара 1902. године П.\« 15979 у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Александра Т, па нредлог Министра унутрашњих дела иостављени су : за иомоћника прве класе начелства округа подринског, Теофило Максимовић, члан прве класе Управе вароши Београда, по потреби службе; за чланове прве класе Унраве вароши Београда: Ђорђе Стојановић, помоћник прве класе начелстпа округа београдског, и Јевђеније Марковић, уиравник прве класе београдског казиеног завода обојицу по потреби службе; и Драгутин Гавриловић, помоћник прве класе начелства округа подриноког, — по молби; за помоћника ирве класе начелства округа тимочког, Милан Вукићевић, члан д)>уге класе управе варошн Београда; за начелника нрве класе среза белоналаначког. округп пиротског, Коста Петковић, начелник исте класе среза тимочког, по потреби слу;кбе; за начелника друго класе среза тимочког, округа тимочког, Петроније. 111. Јовановић, начелник треће кдас^ среза белопаланачког, округа ниротског; за секретара ирве класе начелства округа крушевачког, Мијајло Гачић, секретар иоте класе начелства округа крагу.јевачког по потреби службе; за секретара прве класе начелства округа ужичког, Тома Пгрошанац, секретар псте класе иачелства округа крушевачког, цо потреби службе ; за секретара друге класе начелСтва округа крагујевачког, Милорад Бресјана, седретар исте класе начелства округа ужичког, но потреби службе; за секретара друге класе начелства округа моравског. Драгољуб Марковић, нисар ирве класе среза трстеничког; за писара друге класе среза трстепичког, "округа крушевачког, Тихомиљ Петровић, писар друге класе лозиичког првостепеиог суда, — ио молби. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела I 6. Фебруара 1902, године 1Ш 3980 у Београду.

СТРУЧНИ И НАУЧНИ ДЕО П РОСЈ АШТВО II МЕ1^0,ЛИ^0 СТАТИСТИЧ^ИХ ДАТА О УП.ЛИВУ МЕСТА И ВРЕМЕНА, ПО^ЛА И СТАРОСТИ НА РАЗВИТА^ Г1РОСЈАШТВА (2) Ако би додирнули питање како су подељени нросјацн у земљи то бисмо морали одговорити да се просјачко зло не осећа овуда подједнако. По извештајима које су гувернери иослали министарству, могу се ировинције иоделити у ове 4 груне : Просјаштво је врло слабо развијено у Архангелску, Астрахану, Баку, Бесарабији, Волинији, Екатеринославу, Каличу, Курланду, ЛиФланду, Љубљину, (0,13°| 0 од целокупног становништва, у Олонецу, Оренбургу, Плоцку (занатских иросјака никако нема,) у Полтави, Пскову, Ставропољу, Седлецу (0,1 °| 0 од целокупног стаиовништва), у Херсону и Еривану. Иросјапггво је прилично развијено у Варшави (просјака од заиата 1°| 0 од становпика), Вилни, Јенисејску, Кијеву, Ковну, Минску, Перму, Петрограду (1,6°| 0 свих сељачких Фамилија), Радому (0,83 на хиљаду, одатле половина ироФесиоиалних), Тверу, Уфи 'Иросјаштво од невоље врло је јако развијено а занатско слабо,) Чернигову и Томску. У трећу, групу долазе оне губерније у којима укупни број просјака истина није велики али ипак има просјачких гнезда т. ј. села чији становници купљене милостиње врше као занат). Тудолазе Владимир, Вологда, Воронети, Витебек, Вјатка, Сродно, Јелисаветиољ (2 циганскасела), Калуга, Казан, Кострома, Мохилев, Москва, Нижни Новгород, Рјазан, Саратов, Самара, Симбирск и Тамбов. Просјаштво је врло јако развијено у губернијама Курску, Вркуцку, Тоболску и у градовима Астрахапу, Харкову, Казану, Кијеву, Москви, Николајеву, Орелу, Одеси, Петрограду, Саратову, Херзону и Царицину. Кад од иојединих губернија пређемо на опште гштање, где су просјаци пајмногобројнији, то ћемо без икакве сумње моћи рећи да их у градовима има много више него по селима. И узроци су тога лако појмљиви. 1) У граду се виђа не само просјак из тога места него и сељаци, док варошанин не иде никад у село да проси. 2) Осим проејака од заната који траже град да тамо врше свој занат, долазе и многи сељаци и паланчани у велике центре у нади да тамо нађу рада и морају с тешким срцем упртити просјачку торбу, кад се преваре у својим надама, 3) у граду прошење доноси више прихода: а) има тамо више богатих људи, који сваког празиика и два пут у недељи сваком просјаку деле милостињу, док су у селу таке прилике ређе; б) у граду добија просјак ситне монете које он необично воли ; в) у градовима скупља се множина у пијачне дане и празнике. Осим тих општих дата не сме се још доста специјалних пустити из вида. У губернијама Петрограду и Москви има врло много просјака не само у градовима него и у блпзини богатих Фабрика, манастира и у лето по вилама где великоварошани имају евоја сеоска станишта. У губернијама Калуги, Костромп и Тверу она села јако пате од просјака која су у близини великих жељезница и шосеја. У губерпији Тули пајосетније је