Полицијски гласник

СТРАНА 42

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 6

просјачко зло у округу Черну. Он је испресецан од великих мосеја, који иде од Москве на југ и с тога се њим користе многобројни путници који путују на хаџилук у Кијево. То се исто приметило и у Калуги и то на свима путевима који воде у велике манастире тога краја. И доба године, кад број просјака расте, заслужује нашу пажњу. Ту сасвим различна два Фактора играју велику улогу: 1) невоља која у извесним месецима преко године иостаје приметнија и 2) услови који олакшавају занатско просјаштво. Права невоља нагони људе на улицу у позну јесен и крајем зиме. У градовима, паланкама и селима у јесен су сви пољски и грађевински радови довршени и с тога надничари не налазе никаква занимања ; потрошен је сав новац који је лети Заслужен и онда опет настаје невоља. Отуд није чудо што надничари морају просити да би утолили глад. То је оиажено и у најразличнијим провинцијама. Тако на пр. у Риги и Новоросиску (пристаниште на Црном мору) сваке године могло се је констатовати да просјаци учестају чим су радови у пристаништу довршени. У губернији УФа постају Башкири нарочито досадни кад се по свршетку радова у брдима враћају кућама и на путу просе милостињу. У губернији Томску необично су се умножавали просјаци кад еу били довршени радови на Западиом крају Сибирске жељезнице. У губернији Новгороду има село БрониЦи које је чувено са својих лепих ливада. У лето скупљају се ту око 10000 косилаца. Рад тих људи добро се плаћа, али како дошло тако и отишло. Што се заслужи одмах се весело и потроши. А у јесен кад ту нема никаква рада, морају ти људи цросити да би кући отишли. На крају зиме и првих дана пролећа налазе се миоги сељаци принуђени да иду у прошњу" Ако је жетва била рђава то жито траје најдаље до краја Фебруара и тада сељак мора гледати друга срества. Али ако од невоље, која нагони људе на улицу, пређемо на услове који су просјаштву повољни, то можемо саопштити ова Факга. У селима је просјачење најпробитачније у јесен, јер после жетве сељачки амбарови су пуни и сваки радо даје. У градовима јављају се просјаци о Божићу, Ускрсу, и о великим постовима, кад људи често иду у цркву, исповедају сеи причешћују се код Мухамеданаца којих има врло много на истоку Русије, пост, в Ураса <( игра исту улогу, јер иравоверни сматрају за дужност да тих дана помажу сиротињу. У паланкама и градовима Литавс.ке и Пол>ске виђају се многи просјаци у јесен, кад Јевреји посећују гробље да се на гробу њихових родитеља моле Богу. Врелих, летњих дана иарочито после сејања и пре жетве иду руски сељаци на њихове хаџилуке. Међу путницима који пешке друмом иду да се у Кијеву, нојачавају (свето место у Волхинији) или Серги-Тројици (чувен манастир близу Москве) помоле богу већина је верујућих али их има много и просјака од запата и протува. У градовима и манастирима вмђају се ти људи целога лета нарочито при црквеним славама и цркеним процесијама. Те су церемоније у Русији врло нопуларне и у многим градовима чудотворни свети лик матере божије или патрона заштитника носи се у пролеће у свечаној процесији из града у какав околни манастир и у јесен се онет враћа. Таквих дана огромна је навала сељака у град ; с тога се просјаци користе том приликом да на свима уличним угловима гласно проое милоотињу. Пре него што завршимо ову главу навешћемо неколико цифара из извештаја петроградске комиснје за сузбијање просјаштва и за помагање певољних (1882—1897.) 1.) Од 8016 лица које је комисија 1897 г. саслушала, затворени су 7924 због просјачсња, само 92 били су застиђени сиромаси које су чланови комисије морали тражити у њиховом стану. Ови су били из основа несрећни људи који су се стидели молити за помоћ и ако је њихова невоља била врло велика. Такви случајеви сиротиње констатовани су сваке године. 2.) Од оних који су били затворени, највећи део (4847) били су здрави и способни за рад овај закључак је доста важан да о њему треба више говорити. Од год. 1882 до 1897 изведени су пред комисију 78134 просјака. Од тих иица 39117 били су у добу од 15 до 45 година, дакле внше од половине.

3.) Мушких има много више него женских; за то исто време стајали су пред том комисијом 52529 људи и 25605 жена. 4.) Људи просе у младости и у најбоље мушко доба, док жене само тада прибегавају просјачењу кад се приближи старост. Било би врло интересаитно верификовати ту тезу на основу већег статистичког материјала. Али на жалост могли смо у извештају комисије само за последњу годину наћи подробна дата. Од затворених била су поједина лица овакве старости: женских мушких мање од 1 године 22 12 од 1—3 године 18 9

3—5 » 18 7 5—7 » 10 18 7—10 » 19 29 10—12 » 9 42 12—15 » 9 106 15—17 в 2 118 17—21 „ 6 448 21—25 » 18 516 25—30 » 48 715 30—35 » 134 849 35—40 » 168 723 40—45 » 282 609 45—50 » 276 509 50—55 » 328 370 55—66 » 208 279 60—65 » 264 189 65—70 » 185. 109 70—75 » 87 73 75—80 » 37 38

Закључци који се из ових статистичких нодатака дају извести, за нас су веома важни: кад се највећи део просјака састају из младих, снажних, способних за рад људи, то се и нехотице намеће закључак да већина од њих из лености или пијанства више воле просјачку торбу него рад. Тачност тога закључка потврђује се тим што су се 45,59°/ затворених просјака ноказали као рецидивисти. Посматрања комисије тичу се само односа у Петрограду али су цифре дово.1бно велике да се тим закључцима верује. Морамо још додати да су ти закључци потврђени и радовима иемачких писаца. Сличне Факте налазимо на пр. код Ламерса о просјацима у провинцији Шлезвиг-Холштајну. У току прва четири месеца год. 1879 затворено је због просјачења 2437 лица. Од тих лица били су у добу испод 18 година 73

од 18—20 » 383 » 21—25 » 474 » 26—30 » 512 » 31—40 » 571 » 41—50 » 283 преко 50 » 141

Богаља и болесних било је само 297. Закључак је дакле потпуно исти највећи део просјака јесу здрави снажни и млади људи. А кад је тако онда се мора и то рећи да се многи од њих морају сматрати као просјаци од заната. Сад смо дошли до главних питања наше теме и можемо подробно о њој. говорити ношто смо се уверили да проФесионалних просјака, на жалост, има тако много да је борба противу њих настала потреба. 0 ПОПРАВЦИ 0СУЂЕНИКА с француског превео Д. Ђ. Алимпић 2 Ми смо још далеко од поправке. Овај велики резултат може се постићи само једним начином — само једним леком, а то је радом. Лењост је упропастила осуђенике, једини рад може га сада ПОДИ^И. Али, да би овај рад имао дејства — да би био од користи, неопходно је потребно, да он буде нормалан, продуктивап и награђен. Ако би.било противно, т. јест ако би