Полицијски гласник

СТРАНА 50

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 7

Али лењоот по себи оамо је негативна особина. Да би постојао један занат, он мора допосити нрихода. На жалост и тај је услов ту, јер се просјаци не могу тужити на своје приходе; они заслужују више него неки Фабрички радници или мале занатлиј е. Примери које Ну навести могу погврдити тачност тога тврђења. Поп Бирјуков идући по селу сретне једног просјака, који је био млад и снажан. Поред њега су били један дечко од 14 и једна девојка од 16 година. Из разговора дозна свештеник да он више воле да, проси због тога што милостињом више заслужи него пољским радом. Таку исту сведоџбу имамо из губерније Калуге. Недоховски прича да је чешће нудио иросјацима рад на свом имању али је добијао неучтиве одговоре и више пута чуо јеовоодњих: »Са просјачком торбом ми ћемо двапут више заслужити него што заслужи најбољи надничар; ми ћемо два пут дневно јести, два пут чаја пити а ракије и дувана имамо и сувише, а шта нам можеш ти дати да би смо ми наиустили такав живот па да се код тебе у пољу мучимо." Те просте и истините приче слажу се потпуно са сведоџбама разних лица. Шарламов који добро познаје живот у Петрограду, тврди да један искусан нросјак сваки дан заслужи три рубље и да свом помоћнику може уступити од 80 копјејака до једне и по рубље. Доцније у глави о просјачким селима видећемо да годншњи приход једног таког мзјстора може достићи суму од 300—1000 рубаља. И потом наводи сличне податке, у Паризу је познати филантроп барон Шиклер основао школу за слепе. Они добијају у том заводу тако добру спрему да могу дневно заслужити 2'/ 2 — 3 динара. Сваки ће признати да је то један од најкориснијих завода који су основани на добро несретних људи. Али на жалост у Паризу се приметило да многи слепци сматрају да није дорисно ићи у ту школу, пошто као просјаци могу сваки дан напросити 8—10 динара. Из Шпаније, тог просјачког Елдорада, тврди се да је истинит овај случај: Један занатлија заљуби се у ћерку једног просјака п хтео је да је узме за жену. Међутим њен отац сматрао је то као „рђаву ггартију® и захтеваше од будућег зета . да и он мора постати просјак, пошто се па тај начин може више заслужити. Дуго се је грозио сиромах младић тога али на послетку победи љубав и опда види да је његов таст доиста имао право: он је просјачењем добијао три пут више него што је пре поштеним радом заслуживао. Такви односи делују деморалишући на становништво, које се увек може уверити да лењи просјак више заслужује него највреднији радник. Шарламов прича о једној праљи која једног дана напусти свој занат и узме просјачки штап. Као праља заслуживала је она само 60 копјејака дневно и имала је поред тога један мали споредан приход, најмивши своју децу код једне просјакиње за 30 копјејака дневно. А кад је праља дознала да просјакиња зарађује више од три рубље, онда је нашла за боље да и сама са својом децом иде у прошњу. На овим Фактима које сам нашао у литератури морам додати још једну епизоду која ми је лично причана. Сопственик једне Фабрике корпи у Москви приметио је чудећи се да једаи од његових најбољих радника сваке године пред Божић и Ускрс напушта службу и одмах после празника враћао се натраг. Фабрикант дозове тог човека и дозна на своје велико чуђење да тај човек уиотребљује празнике на то да проси; по речима радниковим тај је посао врло користан: у Фабрици заради он дневно само 1 рубљу и 25 копјејака (близу 4 динара) а просјачењем 3 рубље. По наведеиоме појмљиво је да по неки од просјака уштеди приличан капитал. Као илустрација могу послужити ови Факти. Ире неколико, година умро је у Паризу просјак Пучијарели, који је оставио имање од 9600 динара. И у Русији нису просјаци сиромашнији. У Петрограду оженио се један мали трговац једном просјакињом која му је донела 20000 рубаља мираза. Год. 1881 умро је у Баршави просјак Попрецки који је оставио више хиљада рубаља. Његово стално место био је портан цркве Св. Крста. Год. 1886 умро је у Ревалу у сиротињском азилу један 80 годишњи старац. Кад су га хтели метнути у сандук, нађу у његовој кошуљи државних папира у вредности 10000 рубаља. У нролеће 1899 г. затворе у Пегрограду неког просјака Павлова и- у полицијском бироу на))у код њега 707 рубаља и књижицу Јптедионице у коју је било унето 914 рубаља.

Таких случаја има врло често и по мишљењу Берча то је врло чест појав у дневним листовима. Лако се даје разјаснити постанак тих богастава. Просјак заслужује мно-го а троши бедно мало јер он испроси и јело а стан му је какав прљави кут отуд није чудо да је такав један Харпагон у стању да уштеди цело имање. (Свршиће ое)

0 П0ПРАВЦИ 0СУЂЕНИКА о француоког превео Д. Ђ. Алимпић 3 По своме доласку у Колонију осуђеници се раздељују по различитим казненим заводима Гуане и Н. Каледоније. Терени за крчење, поља за обделавање, подизање иутева и зидање грађевина, — пословп су који никада недостају. Као год осуђеник енглески, тако и овај француски, има пред собом пет класа, које му ваља проћи. Сваки ужива извесне привилегије ирема своме владању. Они, који су означени као добри, могу после 3 год. молити да им се допусги слободно обделавање земље. Ево како се том приликом поступа. Пре него што добије тражену земљу, осуђеник је дужан читаву годину дана провести на једном државном добру и ту, под надзором пољопривредних агената, обучавати се у обделавању земље. По истеку овог рока, уступају му један, ни у колико не обрађен терен, и он почиње да га обделава. Почеци су веома тешки. Кад бл био остављеп себи самом, осуђеник би извесно пропао, па с тога га управа помаже за прва три месеца, дајући му средства за живот и пружајући му негу у случају болести. Сваког месеца инспектор га обилази и констагује стање извршених послова и одгајених животиња, разуме се већ, да у оваким приликама не изостају добри савети и ободравање на рад. Пајзад, иосле извесног времена, колоннст је успео; земља је обрађепа, кућа је сазидана, он је постао соиственик уступљ>ене земље, што ће све рећи: да му је рад вратио место, које је раније у друштву имао. Он се у будуће може кретати, а да не вређа нраво других. Он добија што му треба без крађе, и најзад, он је законн сопственик онога што има. За њега настаје сада један потпуно нови живот. Ако већ има жену и децу, може их довести себи, — у противном, он се жени. Иоједини транспорти осуђених жена стижу с времена на време у манастир Бурајски и", чим их милосрдне сестре огласе способним за брак, колонист се може, кроз решетку од манастирске сале, упустити у »курисање сс Нарочито пак верење састоји се у томе, што их једна калуђерица представља једно другом и том им приликом открива њихове прошлости. И сада, ево старог осуђеника где је постао шеФ Фамилије. То је патернитет, који сада бди над његовом иоправком п који му, у исто доба, повраћа некадању изгубљену част. Погледајте сада колики је и цакав је пут прешао оеуђеник од дана када је с обореним очима и неразговетним сазнањем чуо страховиту пресуду, која га удаљаваше од света. Треба, у осталом, знати, да се у II. Коледонији не налазе само мали соиственици од 4—5 хектара земље, која им је, још са слободом, дата. Не! Велики број осуђеиика проширили су своје домене, а поједини су се чак и обогатшш. У околини Бураја и Нуме-а — два велика центра колониска, могу се видети огромна засађена поља и пространи садови каФе и дувана. Старе колебе ишчезле су, а на место њихово појавиле су се лепе и солидне грађевине. Товарна кола, јако натоварена, преносе свакога дана животне чамирнице на градски трг, а људи у блузама и са алатима о рамену, иду на посао, или се са овога враћају — Стари осуђеник постао је велики пропријетер. Француз Пол Миманд, који је пропутовао целу Коледонију и обишао, готово сва осуђеничка имања, прикупио је о њима многе интересантне податке. Из ових података види се, да стари осуђеници не оскудевају ни иницијатнвом ни енергијом. Неки Ј. нпр. који се је обогатио одгајивањем коња, поносно показује својим многобројним посетиоцима више коња који су добили трке. Браћа Н... обогатила су се помоћу трговине с кожама. Чим беху стекли нешто мало новаца од обделавања земље, они подигоше једну шупу и отпочеше од својих суседа куповати коже од сваковрсне дивљачи, које доцпије прерадише и иустише у трговачки саобраћај. Квалигет кожа беше изврстан, а цене много ниже од оних из Аустралије. Поручбпне стигоше са свију страна и браћа И... данас су уважени индустријалци у Нуме-и. Од пре 10 год. они снабдевају обућом све осуђенике Француске; њихова нмовина увећава се нагло из године у годину.