Полицијски гласник

БРОЈ 7 ПОЈ1ИЦИЈСКИ ГЛАОНИК СТРАНА 51

* * -1= Изгледало би, према овоме што омо до оада изложили, да ое један робијаш, по иотеку казне, налази у много бољим приликама, од једног осуђеника на затвор у Мезуну, Клерво-у, или Поаои-у. Док се првом нуди слободно обделавање једног поља, дотле другога очекује безбројне тешкоће. Ова аномалија отклоњена је приватним милосрђем које, у овоме другом случају, допуњује дело заводске управе. Узнемирен будућом судбином затвореника, ево пгга је у 1850 год. учинио један учитељ основне школе М. Орган, као помоћник КроФтона — организатора ирландског затвора. Он узе један плаи гроФовства Дублинског, раздели га на неколико срезова, означи тачно сва већа имања и Фабрике, а по том се упути пољима и отпоче тражнти рада за. осуђенике, чија се осуда примицаше крају. Не хотећи чути за умор, оп иђаше од имања до имања, од Фабрике до Фабрике, камо га обично одбијаху, а често пута и напоље истериваху. Најмањи успех који би постигао, ублажаваше му непријатности којима је сваког часа био изложен. Када би, после путовања од 25 миља за дан, нашао неког патроиа који га је лепо примио, он се враћаше потпуно задовољан, што му дан гшје пропао. Мало по мало, и патрони се умножише у целом Ирланду. Год. 1857 би основано у Лондону велико и моћно друштво за налажење рада отпуштеним осуђеницима — Ђ В1сћа.где<1 рг1вопег8 А1(1 8осГе1у к . Више од 20.000 отпуштених криваца користили су се, до данас, моралном и материјалном потпором овога друштва. Оноих ирима по изласку са осуде, испитује њихове намере и склоности, а по том им даје једну малу суму новаца и стан у коме остају док им агент друштвени не нађе посла. Приватна иницијатива у овоме погледу за дивљење је код Француза. Цео свет зна са коликом се марљивошћу примају осуђеници у азиле Исуса Христа или Св. Ане. Поједини стари манастири претворени су у куће милосрђа, а пре 2. године »Друштво за ааштиту бивших осуђеника. к које постоји од пре пола века, подигло је у Паризу у улици в М1с1ге1 В1го1" један азил, који може послужити за углед целом овету. Колико су се њих само „иалечили" у овоме азилу помоћу рада и поуке, помоћу доброте и прегаоштва. Свако пак од ових п лечења к сачињава засебан роман. Замислите једну жену која долази у азил пошто је извршен најстраховигији злочин — убила своје дете. Осамнајест месеци ћелиског затвора у Нантеру, пробудили су у њеној души прво спасење — грижу савести. Она је доцније преведена у азил из кога је, по истеку осуде, отишла у Америку, камо се је настанила. удала и постала мати веће иородице. Једна друга удала се за једног богатог закупца, једна трећа опет;... али на што све ређати ? Иомињемо само, да од 100 лица. која пређу кроз азил улице л М1с1гс1 Вио1 џ , најмање њих 60 излазе потпуно ноправљени, т. јест способни да заузму своја стара места у друштву. Код младих притвореника сенског департмана поврат некад износаше 75°/ 0 . Изгледаше, као да Париз и његово предграђе, беху гњездо злочина, које је. било немогуће искоренити. Овај, готово неостварљив носао, извршило је и то са успехом друштво за поправку осуђеника, ооновано 1850 год. од стране М. Беранжера. Колико је био успешан рад овога друштва, најбоље се види по томе, што је данашњи иоврат у Паризу испод 5°/ 0 . Иоту оваку сразмеру налазимо и у казненом заводу Матрејском. Што се тиче азила у улици Ђ М1сће1 Вио1", у њему је покрет скоро на нулу сведен. Желети је дакле, да се друштва за поправку осуђеника све више и више размножавају, јер она крупишу дело модерних казнених завода и управљају нрвим корацима кајања, гато ће рећи, корацима који воде добру. Осуђенику, који излази из казненог завода ноправ.вен, препорођен и решен на један радан и поштен живот, треба у почетку нружити средстава, да неби по нова оклизнуо. Само тако друшгво може казати да је своје дело извело до краја, стварајући од казне, не средство репресивно, већ средство за ноправку, које враћа осуђенику некадашње човечанско достојанство. (Наставиће се)

ТЕЛЕСНЕ И СМРТНЕ КЛЗНЕ ^од СВИХ НАРОДА И У СВИМА ВРЕМЕИИМА кримивално-историјска отудија Рудолфа Квантера са многим илуотрацијама У в о д Казне које су примењиване у преисторијско доба нису нам тачно познате. Пе јиге паШга1 човек човека у опште не може казнити. Како се је онда ирви пут у људском духу могла пробудити иравна мисао казне? Мора се поћи од тога да је већ код првих људи воља оца Фамилије морала владати над његовим потомцима, јер се друкчије не може ни мислити, а тако је исто просто и природно да је отац Фамилије казном дотеривао у ред потомка непослушних према његовој вољи. Тиме је дат основ за казнено право, тада још инстинктивно право, које се у опште не може означити као право, али које се је брзо морало развити до права. Али пошто је код свих првобитних илемена, племенски старешина, најстарији отац, био уједно и вођа у борби и судија и свештеник божији, онда кад загледамо у историју најстаријег казпеног права, видећемо да је патријархалну казнену власт вршио илеменски старешипа као свештеник ; казна је првобитно била покајање пред богом. У библији налазимо ирви оглед правног погледа народа и почетке историје телесне и смртне казне. Кад је Каин убио свог брата Авеља онда га Бог проклиње да блуди по земљи и ударивши му жиг забранио је да га нико не сме убити ко га нађе. Да њива, која је пила крви убијенога, да цело племе које би трпело убицу, не може више рачунати на благослов божји, да и сам народ посгаје нечист пред богом који убицу задржи у својој Средини — то је био први и најстарији правни појам код старих народа. За то су Кајина прогнали из друштва у земљу Нод (прогонство). И прооипањем крви убггце мислило се да ће ое гнев божији још више изазвати. Он је морао лутати. Проклет, без помоћи, напуштен и очајан морао је блудети по земљи Нод; требало је да прогонство буде казна за њега;. смртна казна била је искључена. Ипак он није био сасвим напунгген; његова жена, његова породица пошли су с њим; оне су делиле његову судбу. Те мере налазимо и у средњем веку; у СагоПпа и у Тћегезјапа налазе се миоге одредбе, које се слажу са старо-јеврејским, и ако је прогонотво бивало и из других разлога. Нарочиго у најстарије доба уклањање из друштва била је ужасна судбина, пошто је прогнаник у дивљем, туђем крају обично нодлегао беди, глади и дивљим зверовима, ма да има примера да се је прогнаии и пробио и оснивао нове насеобине, којима је он осгајао старешина. Тако је и Каин основао град Хеиох. Мора остати у питању да ли је прогонсгво криваца у опште замишљало као казна да ли се није хтело тиМе покајање пред богом или боље да ли се хтело тиме да се божије ироклетство не преиесе са кривога на невине. И ако је то за прогнанога све једно да наше испитивање не може бити све једно, те нећемо погрешити ако узмемо да је само проклетство божије било казна за убнцу а не прогонство, које је настајало због тога да би се прекинула свака заједница са проклетим. За испитивање и историју казненог права то је од великог значаја, ма да се не може признати да је у свима случајнма оправдано дедукција неких хуманиста да историја Каинова доказује да је вршење смртне казне против божије заповести, као што и Фим у свом делу »Немачке правне старине, к тврди да »смртне казне шго раније све су ређе. (< У истом Светом Писму указује се иа разним другим местима па смртну казну. У 5 књизи Мојсијевој, гл. 17, стих 5—7 вели се „Тићеш истог чбвека или исту еп\ која је тако зло учинила, извести пред твоја врата и убити камењем, ко треба да буде кажњен смрћу мора умрети пред два или три сведока; пред једним сведоком он не сме умрети. Рука сведока мора бити прва која ће га убити а за тим рука целог народа." Али је далек пут који је казнено право учинило од простог прогонства убице до увођења смртне казне. Прво је морало бити једно међувреме по коме се јасно види да прогонство у најстарије доба није било казна него је служило само да одклони гнев увређеног божанства од целог друштва, а ту мисао видимо усавршену у религиозним жртвама, које су вршене код свих старих народа. Али те жртве не смеју се појмити као казна него су вршене само да се богови задовоље и да се одклони њихов гнев. При религиозним државама пије се радило на томе да се злочинац казни смрћу, него се веровало да се