Полицијски гласник

Г.РОЈ 7

Нешто изненађење због овог призора, а још више радост коју осећах што ћу у скоро скинути вео са тајанственог самоубиства Милановог беху ме толико збунили, да просто не знађах како да отпочнем говор о нредмету, које подједеако интересоваше и мене и моје посетиоце. Остадох, неко време, као укопан пред њима и са необичном радозналошћу посматрах млађу даму. Беше то девојка од својих 18—20 год., плава као и све Немице у опште, и лепа као већина од њих. Оно, чиме се она нарочито одликоваше, биле су њене велике очи, алабастарско лице и веома танке, а при том необично црвене усне. Излишно је, мислим, помињати, да је и ово лепо лице, утицало доста на моју збуњеност. Тек кад се старија дама отпоче извињавати због узнемиривања које ми, по њеном мишљењу, беху причинила она и њена кћи изненадним и несавладалим изливима жалости, упустих се и ја у разговор, рекавши : — Као што видим, госпођо, ви сте одлично познавали пок. Ота. Можда вам је он био какав сродник? — Ото, ах Боже мој, какав Ото? Ла не нознајем никаквог Ота ! — Зар се самоубица није звао Ото ? Госпођица Ема, што се звала млађа дама, која је скрушено седела на једној столици и тужним погледом посматрала мене и њену мајку, чувши моје питање скочи као каква рањена лавица, стаде пред мене сва пребледела и готово нечујно прошапута : — Зар самоубици није име Милан? И ако сам одмах појмио, да је сва ова забуна потицала због лажног имена самоубичиног, ипак не хтедох одмах урнисати г-ђцу Ему, већ јој са свим ниским тоном одговорих: — Не, госпођице, самоубица се звао Ото. Бар тако је себе назвао у писму које нам је оставио. Мати, која се такође сетила у чему је ствар, после овог мог одговора приђе узбуђеној Еми и веома пажљиво отпоче је изводити из заблуде. Изгледа да сва пажљивост није ништа номогла, јер је Ема, нема сумње услед велцког потреса, пала у несвест чим је сазнала право стање ствари. Лекар кварта, срећом, још не беше отишао у ревизију, те је с тога могао одмах доћи и повратити онесвешћену. (Наставиће се)

ПОТКАЗИВАЧИ — ИЗ ГОРОМОВИХ МЕМОАРА — 5 Нећу никако да заборавим ни одличног човека, дивног духа. Г. Гроклода, оца духовитог писца, кога цео Париз ггознаје. Г. Гроклод беше контролор у Депоу. Свакодневно гледање' љ>удских беда, далеко од тога да му отврдне срце, као што је то понекад случај код извесних службеника, само му је улило још више сажалења према паћеницима. Ово сажалење иђаше чак тако далеко, да он сматраше агенте и шефа полиције сигурности готово за непријатеље. Његова канцеларија беше увек отворена захтевима затвореника и он им даваше савета. Због овога ми се даде прилика да дознам, како једном затворенику, од кога никаквог обавештења нисам могао добити, Г. Гроклод беше рекао: »Чувајте се шеФа иолиције сигурности! Он ће се трудити на све могуће начине да вас вешто испита о томе, што жели да сазна.« Појмићете, дакле, да ли су овакви људи, фплософског духа, кадри да шпијунишу или да нареде другима да шпијунишу њихове затворенике! Ја сам, у осталом, уверен да би, ако би им се то препоручило, — велика иећина директора казнених завода одбила ову улогу. Извесно је, да кад један затвореник ц| дође к њима, да им се исиоведи, — не чувају у фијоци извештаје које су добили. Ну, они су тако далеко од полицијске усдужности, да ове извештаје не шаљу шефу полиције сигурности, већ директно истражном судији. Истина је цела, да се велики број затвореника илаши ћелиске усамљености и тражи да је са још једним у друштву. Код неких важних аФера, некада су им заиста одређивали за другове такве заверенике, који беху способни да измамљене тајне доставе полицији сигурности.

Али данас сваки, па и затвореници то врло добро знају, па се и не поверавају другима у ћелији. Дакле, у сгвари више и не постоје иотказивачи у затворима париским. Једва ако, с времена на време, у тако званим »тајвопа сеп1га1ез, (( какав затвореник, који је измамио тајне од свога друга, напише какву доставу. Ну, поред једне доставе која је тачна, колико су других лажне и немају другог циља до тог, да даду прилике писцу, да се мало прошета, да би прекинуо монотонију живота у ћелији! На против, у затворима у Паризу, затворенику је врло лако да кореснондира са својим саучесницима и да- са својим цријатељима с поља утврди палан за одбрану. 'Гако је немогуће у једном затвору, као што је нпр. Мазас, где је број затвореника тако велики, организовати одласке притвореника, у ћелијским колима, у судску палату на такав начин, да кривци у једној истој аФери не буду никад у једном истом заједничком спроводу. У практици, баш на против, често се дешава да се саучесници у једној истој крађи или чак и тежем злочину, налазе у једним истим колима, па се за време дугог цута од булевара »ПМего!« до булевара с1и Ра1а18, <( могу по вољи наразговарати кроз лаки заклои, који их раздваја. Бојник из републиканске гарде, који мирно дрема пред вратима на колима, зна само да има да пази, да му притвореници, које спроводи, не побегну, а за остало ни бриге га није. Притвореници о којима је реч, могу измењати међу собом најважније мисли, један другом дати најкориснија обавештења, а да се поштени чувар ма и за једап тренутак не узнемири. А ћелијска су кола само једно од хиљаду саобраћајних средсгава, која стоје на услузи притвореницима. У Мазасу, где има стотинама затвореника, немогуће је главном надзорнику брижљиво испитати све запушаче од бутеља, послатих оптуженима од стране њихових Фамилија, једва ако може неколико њих да узме случајно и да их ножем отвори. Заиста су занушачи од бутеља једно од најоштријих средстава за преписку. У особеном свету, који живи по шанчевима, изванредно је позната вештина бушења запушача и смештања у исти писма, а да то нико не опази. Како се Фамилији враћају празне бутеље са запушачима, одговор је затвореников иримљен исто онако лако, као што је затвореник без муке примио користан упут за иревару истражног судије. Има још једно апсолутно' сигурно средство за преписку. То није оно невидљиво масгило, које више не стоји на расположењу затвореницима, већ нросто пљувачка. Поступак је познат. Окривљени нише једно обично писмо, које ће директор завода сигурно визирати: »Драга моја мајко! Ја се надам да ће судија, који је врло благ, ускоро увидети да сам невин. Пољуби од срца моју милу сеју и моли доброг Бога да ми номогне у овом свиреиом искушењу! 11 Између редова, пак, лупеж, коме су добро познати сви мали специјални проналасци затвореника, пише новим пером умоченим у пљувачку : »Мила моја! Ништа није откривено; »радознали« (судија) гунђа. Чувај се при свем том : комесар ће доћи скорим да врши претрес. Сакри нарочито минђуше!® Једино је средство да се открије ова мајсторија, покрити мастило и потом водом опрати целу исписану страну; ну овоме је средству немогуће прибећи код 1200 или и 1500 писама, која се сваког дана експедирају из Мазаса. Становници „шанчева® могу се некажњено дописивати и један другоме давати најкориснија обавештења, да би се правосуђе преварило. Ја прелазим ћутке преко сто других средстава, као што су „\уа1;ег — с1оае1 ;8, (( трансФормирани у акустичне цеви и т. д... Потказивачи ионекад задају много бриге полицајцима, нарочито онда кад се изметну у праве изазиваче. Каткада им оиет прибављају извесно уживање. Анегдота, коју ми исприча један од мојих иријатеља, стари главни комесар у једној великој индустријској вароши у центру Француске, доказује чак, да су ова уживања сасвим особите вроте. Оваква уживања могу имати само велики политичари,