Полицијски гласник

БРОЈ 8

СТРАНА 59

види. За тај смер није довољно говорити о његовим патњама. Да би молба продрла до срца мора се увити у таку Форму да не одмаши своје дејство. С тога се она не казује простим речима које невоља диктује; на против морају се употребити патетички изрази при којима просјак непрестано пролива сузе и глас му дрхће. Новајлија је још слаб глумац и с тога се мора учити код искусних људи. Међу старим просјацима има редовних проФесора који ученика посвећују у све што он треба да зна. Они га уче како се мора обући да би цела његова Фигура изазвала сажаљење али нарочито како да се публика превари издавајући се за богаља. У чланку о просјацима у Кијеву налазим неколико напомена о радњи таких педагога. Новајлији се показује како може обратити пажњу пролазника на своје несреће. За тим се почетник учи да руке и ноге држи.у монструозном положају и, да би брже чинио напретке удови му се увију у нарочите завоје. Осим тога показује му се како мора очи искренути да би се могао издати за слепца. Изгледа да ти савети доносе добрих плодова, јер лажних богаља и слепаца има на улицама свих великих вароши и у сваком руском селу. У истим просјачким академијама могу се за извесну награду добити адресе разних доброчинилаца, јер како је време новац то се не вреди мучити куцати на свака врата. Осим тога нросјаци се и узајамно помажу А. Свирски саопштава да просјаци који пешке у Москву дођу у првој ракициници добију за паре и лепе речи потребна обавештења. У Немачкој и Аустрији раширен је други једансистем. У ручној књизи за иследне судије од др. Ханса Ероса нацртано је где је добро просити; такав се цртеж налази на ма ком зиду на уласку у село или на раскршћу. Та табла стоји у једној отвореној руци са два стуба, међу којима стоје бројеви који означују да се у кућама које одговарају наведеним нумерама (на пр. у 7-ој, 5-ој и 10-ој десно, у 2, 7, 12-ој лево) дели милостиња. Са таким помоћним срествима достигли су просјаци да њихов занат доста доноси да се од тога живи. Дарови које они добијају састоје се из иајразличнијих предмета: новаца, старих хаљина и срестава за храну. У граду добијају просјаци од пролазника ситне сребрне и бакарне паре, у пекарницама хлеба, у деликатесним радњама остатке од кобасица и шунке; у селима дају им не само храну и склониште него и комаде меса и хлеба па и платна; у јесен сваком просјаку дају жита у торбу, сленци добију по народном обичају јаја. Све те производе и илатно просјаци претворе у новац: поједини сељаци купују хлебац од њих да њим стоку ране а накупљено жито и платно продаду ситничару у ирвом селу. Уз то се мора додати да се у Русији до сад одржао ружан обичај извесних дана давати сваком милостињу који дође у кућу да моли. Трговци чине то суботом, а сељаци о великим иразницима, при погребима, 40-ог дана после смрти сродника и на светли уторник. Под таким околностима невољно се намеће нитање: колика може бити сума коју земља сваке године издаје за просјаке? ДеФинитивни одговор наравно не може се дати јер није познат број проФесионалних просјака. Али и приближни рачун даје знатан број. Пришов рачуна за Москву и узима да сваки просјак заслужи дневно само 25 копјејака (око 80 пара). 'Го је цифра и сувише мала пошто смо већ видели да по неки просјаци мећу дневно у џеп 3 рубље (око 9 динара). Али да би избегли свако претеривање узећемо ту четвртину рубље за основу нашег рачуна. Године 1877 радила је у Петрограду у министарству унутрашњих послова комисија за сузбијање просјаштва. По њеном рачуну има у Русији око 300.000 просјака. Кад се узме да сваки од њих, као што је казато, заслужује дневно 25 копјејака и да година има 365 дана, то онда излази да просјаци свих категорија (проФесионални и доиста бедници) добијају годишње милостиње огромну суму од 27,375.000 рубаља. То је сума огромна али она јако заостаје иза стварности. За последњих двадесет година број. просјака у Русији најмање је два пут већи. За илустрацију може послужити овај Факт. Год. 1882 ухапшено је у Петрограду 3062 лица због иросјачења; од тог доба тај је број непрестано растао. Кад се израчуна просечни број за време од 1882—1897 то добијамо цифру од 5200 на годину, али ако узмемо последњих пет година (1892—1897) то добијамо просечии број 6228, који једакле два пут већи од броја од 1882.

Приходи просјака могу се израчунати и на дрзти начин. Недоховски који тачно познаје прилике у губернији калаушкој саставио је преглед у коме наводи колико жита и срестава за храну дају годишње сељаци као милостињу. На основу тог прегледа он је израчунао да становници плаћају годишње од главе две рубље. Кад би се ти податци могли применити на целу Русију то би добили ужасну цифру јер укупии број становништва прелази 115 милиона. Гледајући на те бројеве невољно се намеће мисао: штета што се толики тај новац тако безумно баца! колико би се суза могло убрисати, колико помоћи учинити кад би те суме доспеле у праве руке. А овако највећи део милостиње одлази у ракиџинице. 0 таком трошењу испросјаченог новца нема никакве разлике мишљења међу писцима који су се занимали г питаљем о протувама. Полман, Рошол, Минстерберг, Либих и руски испитивачи јесу ис.тог мишљења да нросјаци највећи део њихова прихода проћердају у крчмама. Што просјачење добије оде кроз грло. Заједно са пијанством развијају се нечистоћа и болести. Просјаци имају њихове жене и помоћнице које им помажу у куиљењу милостиње. У губернијама Терску (северни кавказ) и калуби јавно се жале да просјаци јако шире сифилис ; у губернији Мехилеву више просјака одало се биганији а из Витебска јављају да је једна девојчица од 13 година затруднила од једног слепца. Једном речи просјаци стају друштво тако много новаца и јесу тако опасан елеменат да се даљи развитак тога зла мора спречити пошто по то. Али да се достигне тај смер нреко је потребна тачна студија класе протува и њихова живота.

ТЕЛЕСНЕ И СМРТНЕ КАЗНЕ !^ОД СВИХ ИАРОДА И У СВИМА ВРЕМЕИИМА КГИМИНАЛНО-ИСТОРИЈСКА СТУДИЈА РУДОЛФА КвАНТЕРА СА МНОГИМ ИЛУСТРАЦИЈАМА У В О Д 2 Религиозне жртве нису постојале само код старих Јевреја него и код свих старих народа и може се рећи Да су оне потекле из инстинктивног осећања. Стари Египћани знали су тако исто за жртвовање и Херодит им се подсмева да су они практични људи умели да споје пријатно с корисним т. ј. да су тела жртвованих животиња продавали страним трговцима за храну. Божанство је било тиме задовољено што је добило лшвот жртве те су се жртвовањем Егиићани ослобођавали од греха. Али да је морала бити невина крв, не само невина у злочину него и у опште чиста, било је код старих Египћана тако исто прописано као и код Јевреја. У 5 књизи Мојсијевој, глава 17. вели се у првом стиху »Ти не смеш жртвовати Господу, Богу твоме ни вола ни овцу која има какву махну или какво зло на себи, јер се од тога Господ, Бог твој, гнуша." Као што смо већ видели животиње ире жртвовања нису смеле примити још никакав рад, а нису се смеле ни нарити пре тога. То слагање Египћана и Јевреја не може се извести из бављења Јевреја у Египту, пошто култ једног народа не упливише на култ другога. Стари грци тако су исто радо варали њихове богове при жртвовањима; они су редовно задржавали месо жртвених животиња за себе а своје богове частили су костима и одпатцима. Из животињских л-сртава развиле су се временом људске жртве, које су тако исто биле посао свештеника — као и код старих Немаца — и свештеница, како животиње нису жртвоване само за то да се утиша гнев богова због каквог злочина него и проФилактички, да се »поклоном« добије расположење богова за какво намеравано предузеће, то су почели и са људским жртвама, пошто убицу нису више штедели из грозе од људске крви или што су га остављали у животу, пошто је његова снага требала друштву за такве жртве бирали су најплеменитије, децу самих краљева а нарочито свеже девојке. Краљ Моабита жртвовао је свог престолонаследника; краљ АгамеНноп хтео је своју кћер, Ифигенију да жртвује Дијани. Картажани су убијали своју децу као жртву Кроносу. Наравно да те жртве нис-у биле смртна казна, па ни онда кад су кривога злочинца