Полицијски гласник

БРОЈ 10

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

■/ СТРАНА 79

Никако Није престајао миолити на њу и само се је онда за тренутак одмарао, кад је о њој могао говорити оа својим шураком, кога је пазио са нежношћу и мазио, а који се осећао кадар, да издејствује за њ' њен опроштај. Заиста је каплар и био дошао пред извршење злочина, да Леграну саопшти једну добру новост. ЈБутња беше прошла: у свему беше више страха но зла, много претеривања и помирење би се имало извршити у најкраћем року. У току дана уверио сам се о тачности капларевих исказа, благодарећи истраживањима мојих агената и измени депеша са паркетом Руанским, те га пустих у провизорну слободу.

Остало ми је, дакле, да тражим другог, правог кривца. А да бих опет наишао на његов траг, нисам имао ничега или готово ничега на расположењу. Дани, пак, пролажаху у безуспешном истраживању. Овакво ме је стање ствари просто доводило до очајања. Да ли ћу бити принуђен да признам своју немоћ? Никад, па макар морао преврнути и небо и земљу! Нисам могао више склопити ока. (Свршиће ое)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Један општиноки пиоар пита нао: да ли морају кулучити и они пунолетни грађани, који оу осдобођени плаћања личне порезе због телеоне неопособности? Наш одговор : По члану 66. тач. 7-ој Закона о Општинама ајавне иослове (кулук) дужан је радити сваки житељ оиштине који иодлежи илаћању државне иорезе". Даље «чиновници, свештена лица, учитељи » па и ^остали житељи оиштине могу место себв иослати друго лице за рад сиособно, а могу се и новцем од личнога рада откуиити ио одређеној такси". По томе они грађани, који су са телесне неспособности ослобођени плаћања личне порезе, ослобођавају се и кулучења оамо у том сдучају, ако су сиромаои те нису у стању да се отаупе кулучења новдем в по одређеној такси с( . Ако су, пак, такви грађани доброг имовног отања, а не могу лично да кулуче, морају се тога (( откуиити ио одређеној такси". * + * Т. П. писар општине Р. пита нао : има ли кривице до оног часника општ. суда који је одређен да изврши над осуђеним казну затвора; па, оптерећен другим хитним пословима општинским, не отигне да то изврши, но преоуда застари ? И, на послетку, ако има кривице по ком се законском пропиоу она суди? На ово питање одговарамо следеће: Нико не може бпти крив ни кажње за оно, што није било у његовој могућнооти да учини. Ако, дакле, и дотични часник општиноки докаже , да због других пречих и важнијих службених послова или оа каквих других оправдајућих узрока није никако могао доспети да изврши пресуду о којој је реч, нити да суд о тој немогућности извести, како би се на време други чаоник на то одредио, — онда он за ту немогућност не може бити крив ни кажњен. Немадне ди таквих оправдавајућих узрока, онда је крив. А за оног чиновника, који оклева да изврши кривичну пресуду и који тим оклевањем учини те таква пресуда застари, прописана је казна у I 128 крив. закона. С погледом на § 132 истога закона, по том пропису казнио би се и кмет. Међу тим раопиоом Министра унутрашњих дела од 20. Фебруара, 1873 године П№ 1706 објашњено је да ће ое по горњем пропису казнити они чиновници пред којима би застарела пресуда за преступ иди злочин. А пред ким би застарила пресуда иступна, такав чиновник да се казни за немарно вршење службе по тачки 5. § 4 3. закона о чиновницима. По томе за застарелу иотупну пресуду и дотични чаоник општински казнио би

ое за немарно вршење олужбе по чл. 8 6 закона о општинама.

На питање једног општинског пиоара одговарамо: Лаке повреде тела казне се по § 173 кривичнога закона. По томе општиноки судови нису надлежни да таква деда извиђају и суде. Њих, на тужбу повређенога, извнђа иследна полицијска власт и шаље их, по извиђају, првостепеном суду као иадлежном за суђење. А кад је тако по закону, онда је умеона одлука ореске власти којом је преоуду општинокога оуда, донесену у оваквом делу, оглаоила за неважећу. • ★ Писар општине К. поотавио нам је ово питање: кад у ! 15. и 16. подиц. уредбе отоји изрично наређење да ое жадбе противу пресуда у иотупним дедима предају у року од три дана аоној власти, која је иресуду изрекла", онда сматра ли се да је благовремена и она жалба, која би у томе року била предана не оној власти која је пресуду изрекла, него оној која је надлежна за расматрање те пресуде? На то питање дајемо овај одговор : Све подицијске влаоти, па и само Миниотаротво унутрашњих дела, сматрају такве жалбе за благовремене, и по њима се упуштају у разматрање акта и оцену пресуде. Да се ова практика усвоји и да поотане иравило изазвала је та не само потреба, него ирава нужда, што испрва, кад је тај законски пропио отупио у живот, многи општински судови, или правије њихови предоедници и писари, нису хтели савесно и непристрасно да га примењују, него оу под разним изговорима, изостајањем од канцеларије, па^чак и антидатирањем или и уништајем жадби изигравали право жалбе многим грађанима и на тај начин одржавали своје пресуде у важности, које су врло често биле неправилне и неправичне.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ Т Р А Ж И С Е Љубомира сина Лазара Секулића, тежака, из Сдовца, ср. ваљевског, окр. Ваљевског, који је 8. марта отишао од куће свога оца без његовог знања, тражи његов отац Лазар. Љубомир је отар 14 год., раста средњег, лица дугог, богињав, на оеби има гуњ од сукна, панталоне штофане, на ногама опанке а на глави шајкачу. Пронађеног треба спровести Начел. ср. ваљевског да га преда оцу, или Управи гр. Београда с позивом на акт Бр. 777 1.

Михајла Лазића, тежака из Свилеуве, окривљеног због преваре, тражи началник среза посаво-тамнавског актом Бр. 2 0 62. Пронађеног треба стражарно спровести поменутом ореском началнику, или Управи гр. Београда с позивом на акт Бр. 75 94. Јованку, жену Радисава Михајловића, бив. надзорника управе државних монопола, која ]е почетком овог месеца одбегла из Београда, тражи Управа града Београда актом Бр. 7147. Пронађену Јованку, која има 30 — 32 год., а средњег је стаса и црномањаста, треба стражарно спровесги Управи. Светислав БрдариЦ бив. полиц. чиновник, а у последње време пискарач у Београду, пресудом кварта теразиског Бр. 342. осуђен је на 15 дана затвора због увреде подунав. суда. Да би избегао извршење ове пресуде, Светисдав је побегао у унутрашњост Србије. Наређује се тражење по акту Управе гр. Београда Бр. 7351. Милицу, жену Петра Павловића, земљоделца из Лозња, среза таковског, која је још пре 16 год. одбегла од свог мужа, тражи поменути ср. началник актом од 12. овог мес. Бр. 4 228. Мидица је према опиоу ср. началника, отара 30 год. (тодико јој је ваљда било кад је побегда а сада до 4 6. ур.), стаса средњег, косе смеђе, образа округлих, на једном (?) образу има младеж.

П 0 Т Е Р Е Душан Павловић, бив. келнер родом из Сурчина у Аустро-Угарској, окривљен је код кварта теразиског*због извесне кривице. Он има 25 година, средњег је стаса, косе смеђе, очију плавих, бркова мадих плавнх. Проиађеног Душана треба стражарно спровести поменутом кварту с позивом на акт Бр. 1 983, или управа гр. Београда на акт. Бр. 7 3 50. Карло Адлер, родом из Б.-Пеште, бивши књиговођа у штедионици III. б. пештаноког среза, помоћу лажних удожних књижица, придигао је 4 9.000 круна па је затим 3. ов. м. побегао. Карлу је 3 6. год. по народности Јеврејин, стаса је високог и витког, лица пуног, чела високог, косе и обрва смеђих, очију отворено плавих, бркова смеђих и ретких, мадо је наглув, а у говору поједине сдогове кроз нос изговара. Коноулат Аустро-угарски у Београду, актом својим Бр. 3 84 5 од 13. т. м. моди све наше полиц. вдасти, да на именованог обрате највећу пажњу а у сдучају пронадаска да га ухвате и притворе и о томе да одма извеоте Упр. града Београда с позивом на Бр. 7818. Мијаило Радованови}, — Ускоковик, родом из Ужица, пробио је затвор и побегао из Пожаревачког казненог затвора, у друштву са осталим изнетим у потерници прошлога броја „Подиц. Гдасника". Доносећи му накнадно ову одику у циљу бржег пронадаска, по акту Управе иотог каз. завода Бр. 620 или Упр. гр. Бео-