Полицијски гласник

СТРАНА 84

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 11

Код старих Германа обарање са високих стена било је врло мало у обичају, али су слично кажњавали заробљене, јер су их бацали у баруштине и блатишта, где су несретници бедно скончавали. Бацање са кула или са високих прозора у средњем веку није било подражавање старом бацању са стена.. Тако звана БеГепез^гаНоп (бацање кроз прозор) није никад извршивана као судска пресуда него је увек била брутални акт насил.а. Познат је догађај у Прагу 1419 кад је Хуситски вођ Шишка бацио кроз прозор 15 саветника што нису држали реч, па и доцније је било таквих призора у Прагу. Али такве деФенестрације не припадају правним казненим срествима, а ми само с њима имамо у овој књизи посла. 3. Расшшање на крст. Од свих погубљавања по старим правним одредбама ни једно није побудило тако силно интересовање на крст. А томе је највише допринела Хрнстова смрт на крсту који је обрнуо очи целога света на ту врсту погубљавања. Прво што се има поменути у историји распињања на крст то је да ни Форма крста ни начин распињања није био једнак у свима временима и код свих народа. И онда настаје питање где је постало распињање и колико је оно било раширено ? У време кад су Јевреји играли већ високу политичку улогу они су не само знали за крст и за распињање, него су га и примењивали али је поуздано да они нису изнашли тај начин погубљавања и да он није могао инстииктивно бити пронађен, као на пр. каменовање, него да су тај грозни начин убијања примили од других народа. Где је ирви пут човек распет на крст и ко је пронашао таку смрт, апсолутно се не може утврдити, али све указује на то да је на оријенту прво поникпа мисао живе људе приковати за крст и оставити их тако лаганој мученичкој смрти, а може се прилично поуздано узети да су Асирци измислили ту мученичку смрт. Бар код оних народа који су поделили асирско царство, код Миђапа, Персијанаца и Вавилоњана, налазимо раширено и често распињање на крст, као и ужасну казну дерања коже. А код оријенталних народа, као што смо поменули, казне с.у биле нечовечно грозне. А то се да-разумети из двоструке природе оријенталаца дрска храброет у рату и псећа иокорпост под деспотском самовољом, благо гостољубље, дивљи гнев и животињска суровост и подмуклост у вези са уобичајеним проливањем крви у дугим крвавим ратовима, кад су се оријентални владаоци почели одавати сластима живота и државну и казнену власт остављали својим сатрапима, ови су гледали да што суровијим казнама утврде ^сврју власт. Тако се Је расинЉе од оријенталних народа брзо раширило и на суседне Аароде и даље. Суседи Персијанаца, Сирци и Финичани такође су радо и често распињали на крст а од Финичана. прешло је оно и на Картажане. И у ратовима примењивано је распињање према побеђеном непријатељу. Освојивши Вавиљон Дарије је 300 најотменијих заробљеника распео на крст а помиње се да је и Александар, тако звани Велики, то радио кад је Александар освојио Тир после дугог отпора тога града, он је распео на крст 2000 тирских јунака. И у Старом Егииту било је познато распињање. Али је оно ту било често, и ако не увек, акат самовоље или линч. Стари Грци примили су распињање из Азије, ма да га нису никад увели у свој казнени законик, а примењивало се је још у Софоклово доба. А и у доцније доба распињање код Грка није била ретка казна. Највише је примењено било распињање на крст у римском казненом праву, и може се узети да је само код Римљана играло оно* велику улогу у строгом праву. А то због тога с једне стране што ми најбоље познајемо римско право и што смо га најбрижљивије изучаиали. А у Старом Риму крст није имао увек исту Форму, него се развијао од најпримитивнијих Форама до вештачког инструмеита. Још у Старо доба распињали су у Риму али право увођење распињања као законитог срества било је тек 300 год. пре Христа. Распињање као судско казнено срество постојало је још само неколико столећа после Христове смрти. Цар Константин, који је 337 год. примио Хришћанство забранио је указом распи-

њање на крст. Али се распињање још дуго одржало, као приватно казнено срество, које су господари примењивали према својим радовима, па и до новијег доба одржало се распињање као акат линча. И код Старих Немаца било је многих случајева расгшњања и у средини 16 столећа народ је распео на крст некога проту, А једно ужасно распињање коме су многи европски и јапански хришћани пали на жртву, десило се 5. Фебруара 1597. у Јапану као што и до данас у Хини и Јапану распињање на крст католичких мисионара није реткост, хотећи да и мисионари умру истом смрћу као и њихов искупитељ. Видели смо да су у најстарија времена казне биле благе и да је тек временом расла суровост. Тако су и инструменти казне првобитно били прости. Тако и што се тиче Форме крста немају право ни они који тврде да крст није никад ништа друго био него прост колац као ни они хришћански писци да је крст био увек састављен из једног дужег и једног краћег попречног дрвета. Из назива којима су се служили стари Римљани нс види се ништа. Распињање су они означавали као зиррНстт сгис^еНв.чтшт, 1;е1;еггтшт е1; зиттит као зегуИе виррПстт или просто као роепа ех1;гета. Из тога се види да је распињање примењивано прво према робовима и да је сматрано као врло сурова и срамна казна. А сам крст звали су тГећх агћог, тГеПх ]ј§тшт. Првобитни смер распињања био је да се осуђени остави што дужој и што мучнијој смрти и уједно да се изложи највишој смрти. Тако су првобитно осуђенога на смрт везивали просто конопцима за дрво и то тако да су му руке везивали изнад главе за дрво, па су му после и ноге везивали за дрво да се неби могао кретати. Доцније су прикивали руке и ноге. Страхота те казне није била у томе што су несретнику бушили руке и ноге, него што су га остављали да лагано умре. Осим тога сунчана припека и инсекти чинили су те се је распети несретник .ужасно мучио, јер голом телу није дато било никакве заштите, а и глад и жеђ умножавали су му муке, те је то доиста било виррПсшт сгис1е1Ј881тпт, код Римљана је осуђеиик морао свој крст сам носити до губилишта, а осуђенога на крст звали су сгишагшз. Распињање, које је првобитно било приватно казнено срество ирешло је доцније у јавно право и даље се развило, и судску одлуку која је гласила »а1л т та1ат сгисет", вршили су за време републике ликтори а под царевином војници. После је распињање подељено на гес1;а и туегва; у првом случају глава је била горе и руке су биле утврђене за потребно дрво, у другом случају глава распетога висила је доле а ноге су биле приковане за горње попречно дрво. Овај други случај примењен је и нрема апостолу Петру на његову молбу, пошто није хтео да буде распет онако исто као Исус, пошто се није сматрао достојан тога. Колико се распети на крсту морао мучити док не умре, не може се тачно одредити али ретко ко могао је издржатч дуже од недеље дана; јер је поред других мука морао најпосле умрети од глади и жеђи. И начин распињања за крст и иогода времена играли су ту велику улогу. Врела сунчана припека морала је наравно више убрзати смрт него свеже и влажно време. И онај који је био прикован за крст морао је пре умрети него онај који је био везан. У свима случајима распињање је било срамна казна; с тога су несретнике увек голе распињали а њихово одело и друге ствари делили су међу собом војници који су извршивали пресуду. Ради веће срамоте осуђенике су одмах голе свлачили и шибали а често је то шибање трајало целог пута до губилишта; осим тога осуђеник је сам морао носити свој крст. Пошто је распињање на крст Христа од великог интереса за цео свет то је се око њега раширио читав митус, те је и та смртна казна остала тако значајна. Да поменемо један интересантан случај распињања на крст код Римљана. За владе цара Тиберија живела је у Риму племићка Паулина, чувена са своје лепоте и своје моралне чистоте. У њу се смртно заљуби један племић. Иошто није могао ништа учинити својим покушајима код Паулине, њему падне на памет једно лукавство. Он подмити великим сумама новаца свештенике оног храма у коме се Паулина молила боговима и ти красни свештеници обману ту лепотицу да је се у њу заљубио