Полицијски гласник

БРОЈ 14. У БЕОГРАДУ, ПЕТАК 12. АПРИЛА 1902. ГОДИНА У1 ооо ооо ооо 0,/сп ооо ос>о о©о ~ос ^'оЛ^'с/^ ооо одо о©о ооо ооо ооо ооо ооо руз о?о суур оуд о?о О!уо ооо с/?о суоо ог?о о-оо ооо ооо ооо ооо <ХјЛ> о<?о &оо <уур"5оо боо 6<>? ооо.с ^о ооо с ^о ооо сдс с^о ооо ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СТРУЧНИ ЛИСТ ЗА ПОЛИЦШУ БЕЗБЕДНОСТИ И АДМИНИСТРАЦИЈУ ПОЛИШЈСКИХ И ОПШТИНСШ ВЛАСТИ / УОО ООО ООО с >00 ООК> ООО ООО с/73 ОбО ООО ООО ООО ОСО ООО О ј ОП ооо ссо ооо ооо аоо с«00 ооо 090 <х?0 ооо ООО с<го ООО осо ОСО оуо ооо осо 060 оро 050 дл>о 050 090 090 об ?о аоо руз ооо о >о СОО СУУб С .оо оро УРЕЂУЈЕ ОДБОР МИНИСТАРСТВА УНУТРАШБИХ ДЕЛА ГУГК) сууз суур оро обо ооо ооо оро ооо 0<90 обо ооо ооо ооо оооосо ооо 060 ос>0 050 осо 000060 ооо ооо (>90.000 ооо обо с^>0 ооо 000.000 с/?0,000 050,000 оос. 050 орс; ооо оуг с>у! 0>0 ос/? оу) оос оо-о осс

СЛУЖБЕНИ ДЕО Његово Величанство Краљ Александар I. Указом својим од 31. пр. мес. благоволео је нотврдити усвојени од Народног Представништва 3 А К О Н 0 иеменаша и допунаша у еавону о адшинистративној подели Краљевине Србије, од 15. нарта 1890., 14. фебруара 1896, 5. јануара 1899 и 24. јануара 1900. године КОЈИ ГЛАСИ : I. У место: „у моравском округу: 1., срез деспотовачки, среско место Велики Поповић«, да гласи : »у моравском округу: 1., деспотовачки срез, среско место варошица Деспотовац". II. Закон овај важи од кад га Краљ потиише и у службеним се новинама обнародује, а рок за његово извршење оставља се до 1. јула ове год. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела 31. марта 1902. године П№ 7430 у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Александра I, на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу члана 26. закона о устројству општина и општинских власти, решено је: да се Влајко Антоиијевић, председиик општине чачанске, по својој молби, разреши од ове дужности. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 29. марта 1902. године, П№ 7.837 у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Александра I, на предлог Минис-тра унутрашњих дела, а на основу члана 6-ог закона о местима решено је: да се место в Варош к код цркве јаребичке испод »Кулине«, у атару села Јаребица, среза јадранског, округа подринског, по изјављеној жељи његових стаиовника, прогласи за варошицу под називом „Драгинац", с тим, да ова нова варошица остане и даље у саставу садање општине јаребичке. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 30. марта 1902. годиие, ГШ 7.568 у Београду. ■ * ^ -» «- -•

СТРУЧНИ И НАУЧНИ ДЕО «*» ПРОСЈАШТВО

(Наставак) Узрок просјачког заната у том крају јесте у томе да су се сељаци 1891 год. латили просјачког штапа кад је у земљи завладала велика глад. И том су се приликом могли уверити да је просјачење корисио и лако занимање и од тада гледају они у том послу извор за споредну зараду, која није за презирање. Прелазећи на централне губерније, морамо прво расмотрити околину Москве. Близина тако великог центра као што је стари царски град даје сељацима могућности да у свако доба нађу рада. Шта внше они могу заслужити новаца а да се не "одвајају од свог села; јер воће и поврће и разни нродукти домаће индустрије могу се лако у град донети; а и летњи станови које у сваком селу имају варошани, доносе леп приход. И поред свих тих корисних животних услова ипак су се у тој губернији образовала два просјачка гнезда. Становници села Шуванова, у месецима кад престане пољски рад, одају се просјачењу. Само сасвим стари људи и жене, који су неспособни за толике радове, просе целе године; остали сматрају иросјачење као споредну зараду. Путовања по том послу предузимају се три пут годишње; прво путовање почиње 6. августа, враћају се октобра; друго путовање почиње 15. иовембра и враћају се 15. марта; треће путовање почиње после сејања и свршава се иред жетву. За време тих путовања мењају шувановски сељаци често њихова прошења. У јесењим месецима путују они у губерније Тулу, Орењ и Воронеж, које су богате житом и причају сељацима да они долазе из једног краја где је рђава жетва или да им је град потукао жито; зими путују они у Пољску, Финску и у балтичке провинције да причају о пожару њиховог села. У иролеће их има у оба главна града а нарочито у селима у којима оу варошани подигли своје летњиковце. Том приликом издају се шувановски просјаци за. путујуће калуђере или за богаље. Према путу и карактеру промена немају ти просјаци и одело: у јесени и зими носе они обични сељачки гуњ а у лето црну калуђерску мантију. После свршеног путовања долазе они кући (пупим џеповима), светкују своје Фамилијарне празнике и живе весело. Данас су Шуваловци прилично, имућни. Економни одноои у којима они живе, са свим су повољни. Они имају много шуме и лепих ливада, а село им је у близини три окружне вароши тако да они увек имају пијацу за своје иродукте и увек имају рада. И поред свега тога просјдчење је јако развијено, а томе су узроци у прошлости. Прича се да су пре 100 година шуваловски сељаци зарађивали свој хлеб као зидари и да су чешће путовали у пољске провинције да тамо нађу рада. Тамо су се научили и просјачењу. А ту су вештину употребили године 1812 пошто је Француска војска њихово село спалила и њихове усеве изгазила. Прве године просили су из невоље а доцније пошто су се уверили у корисност таквог заната, нашли су за добро да га и даље раде. У источном делу исте губерније Москве има једно друго просјачко гнездо; у округу Богородску и познато је под именом