Полицијски гласник

СТРАНА 106

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 14

»Сахова 8 . Мајотори из тога села занимају се специјално као погорелци и веома су вешти у Фабрикацији лажних цертиФиката. Највеће и најбогатије руско просјачко гнездо јесте у губернији Пенза, која је богата житом и која је у целој земл^и позната са своје лепе црне земље. У тој губернији читав низ села проси. А колики је број лица која годишње заслужују новац просјачењем, може се видети из ових дата: године 1876 из села Гоницило издато је путничких пасоша за 4000 сељака. Али просјачки занат не цвета само у том селу него још у 10—15 других места тога краја. Сви ти сељаци изводе просјачку индустрију у великом размеру. Пошто располажу добрим средствима то они узимају под најам раднике, децу, жене, богаље а по некад и целе Фамилије, при чему често плаћају 10 рубаља месечно. И богаље узимају под најам за извесно време и њихове газде продају их као мртве ствари. Пошто се трупа попуни полазе просјаци на пут у колима којима знају да даду бедан изглед прл^авштином и ритама. Чим стигну у какво с.ело растуре се деца и радници просећи од куће до куће. А газда остане код коња и продаје сељацима јабуке, крушке и јевтину галантериску робу. У вече мора сваки радник да газди преда скупљени новац. Тепшо ономе који донесе мање него што му је наређено. У опште газда ноступа са својим људима најужасније. Просјаци из Пензе предузимају далеке путеве. Њихов главни рејон јесу губерггаје Самара и Саратов, богате житом. Отуда путују они даље у Оренбург и у јужну Сибирију ; а неки иду на кавказ, у Малу Русију па и у Бесарабију. Они просе милостињу у свакој Форми и Лаедају да своја мољења прилагоде животу сељака. У области Волге, где је становништво богато житом они моле за раж и ншеницу, а у губернијама Вјатки и Иерму они просе ланено платно. Путовања се предузимају у извесним роковима. Прва почиње у јесен по свршетку жетве. Само сељаци из села Галицино полазе на пут мало доцније, јер они производе зејтин који им доиоси велика прихода, те им не иде у рачун да се крену на пут пре него што су свршили свој рад. На Арханђелов дан већина просјака враћају се кући. Тај дан свечано се прославља у Галицину, јер је Арханђео Михајило као патрон сеоске цркве, код њих у великом уважењу. Сви су просјаци добри посетиоци цркве и воле да тај дан код куће ироведу. Друго путовање предузима се у почетку зиме, чим снег омогући унотребу саоница и траје до месојеђа. Треће иутовање почиње шест недеља пре Ускрса и траје до Тројице. Са повратком у завичај наотаје за просјаке весео живот, и тада продавци ракије највише пазаре. На крају свега тога морамо додати да просјачка села у губернији Пензи зачуђавају иосетиоца благостањем сељака. Лепа поља, красна стока, солидно зидане куће, — све то показује богаство сељака, који, поред свега тога, ипак неће да се окану свога гадног заната. Врло је тешко наћи узроке који су изазвали просјачку индустрију у томе крају. Она је почела пре много година у селу Германовки. Да ли су несрећа или животни услови дали први цострек за то не може се видети. Али је ван сваке сумње да је у четрдесетим годинама 19 столећа просјаштво учинило јаке напретке, јрр су се деца, која су узимана за прошење милостиње, лагано навикла на тај посао. О Голицину, главном селу тога краја, прича се да, су у старо доба имаоци земаља своје робове сисали великим наметима. Да би те намете могли савладати, сељаци из Голицина угледају се на своје суседе из Германовке и ударе у прошњу. Мало по мало навикну се они иа тај посао, изнађу разне мајсторије да би им посао боље ишао и данас га сматрају као изврстан начин да заслуже новаца. Сад их на путовање не тера невоља него грамзивост и среброљубље, да се на недостојан али лак начин заслужи иоваца. У губернији Воронежу образовало се једно велико просјачко гиездо; то је село Макарово, у коме има 8000 становника којима је просјачка индустрија споредна зарада. Они узимају путнички пасош под изговором да иду да траже рада, а у ствари они путују у јужне крајеве да просе. Осим путничких пасоша узимају они разне лажне просјачке цертификате, који се у њиховом селу у велико Фабрикују како је јако развијен тај последњи специјалитет види се из тога што су само 1898 године 15 сељака тога села узимати на одговор због таких Фалсификата. У одште те макаровске протуве одликују се великом

неморалношћу јер са свог скитничког живота доносе кући љубав ка пијанству и нечистоћи, а они су и учинили те је у том селу јако развијен сифилис. Постанак просјаштва у Макарову датира се из год. 1879. Те године плануо је у селу велики пожар, који је уништио 200 кућа. Услед те несреће више сељака узму прдсјачку торбу и врате се кући с пуним шакама. Тај рђав пример деловао је заразно и на друге, тако да је мало по мало цело село одало се томе занату. Сад су становници тог села прилично имућни, јер имају доста земље а јужно-руска црница може своје сељаке да храни. Али са свима тим именима није исцрпена листа просјачких гнезда. Ми смо описали најважније само, али ради иотпуности морамо казати да таквих села има по многим другим губернијама. Тај недуг је дакле врло јако развијен, нарочито у срцу царства и у губернијама са велико-руским становииштвом. Број просјака и величина села је врло различиа. У више случајева гувернери су изрично нагласили да је развитак просјаштва сасвим независан од економних узрока и да су парцеле земљишта сељака доста велике. Прошење милостиње у име Христа више је стари обичај, који се наслеђује од оца на сина. И услед тога тај се посао не сматра као нечастан, него као сваки други занат. На Завршетку да поменемо још једно село, у коме је просјаштво пре неколико година било јако развијено, а сад га је сасвим нестало. У губернији Пермо има село Косулино, чији су становници били познати као дрски, насртљиви просјаци. А то се просјаштво развијало из тога што су зими многи трговци на путу за вашар у Ирбиту (Запад. Сибирија) морали проћи кроз то село. Том су се приликом користили сељаци из тог села, као што то бива и у другим земљама, где многи путници пролазе, на ир. у Швајцарској и Италији. Али сад су се у губернији Перму прилике измениле. Путници за Ирбит не иду више колима него жељезницом. Косулино није више велика поштанска стација и просјачегва је ту несгало због оскудице у путницима. Али село је већ одавно постало богато и до данас се одржало његово благостање. Овим закључујем испитивање просјачких гнезда да учинимо неколико закључака. Међу становницима тих села налазимо исте типове као и у вароши: погорелци, богаљи, деца, лажни калуђери. Из тога можемо извести да су просјаци у граду и у селу једна хомогена маса и да просјаци из села прелазе у градове. Што се тиче узрока из којих су постала та просјачка гнезда мора се рећи да се само на далеком северу не може одрећи постојана сиротиња станозништва, док у просјачким гнездима у централним и јужним губернијама Русије нема ни трага од невоље. На против она се одликују благостањем. Пре много година становници су претрпели несреће (рат, пожар, рђаве жетве), али је трагова од тога давно нестало. Случај је приморао сељаке да се лате просјачког штапа, покушај је испао за руком, посао се показао користан и услед тога навикли су се на просјачки занат и раде га и до данас. Овај закључак опомиње нас на речи једног писца »криминалитет је историски иродукат и привредни односи само су један, и ако значајан, Фактор." (Наставиће се)

ПРЕСТ0НИЧКА П0ЛИЦИЈА СИГУРНОСТИ У 1901 ГОДИНИ Д. Ђ. Алимпић (Свршетак) Остали начини извршења самоубис/гава веома су ретко употребљени у нашој престоници. Тако је, у току последњих 6 год., било свега 2 случаја угушења помоћу угљен диоксида и 3 на шинама жељезничким. Изгледа, као да се наше самоубице плаше од нових и код нас недовољно опробаних средстава, па с тога претпостављају оно што је сигурније, а то су ": револвер и замка. И доиста, то мора сваки признати, има велике разлике између једног самоубиства помоћу угљен диоксида и револвера. У првом случају самоубици не достаје довољно храбросги, која