Полицијски гласник

ВРОЈ 14

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАИА 107

би му допустила, да се, ма и за тренут, изложи физичким боловима. Шта више, он се убија у једном неосетљивом стању. И прсФесија самоубица у пр. год. доста је једнолика. Међу њима налазе се: чиновника 5 (3 поштанска, I жељезнички и I минис.тарства војног), занатлија 4 (I берберин, I обућар, I стаклорезац и I крижач дувана), слугу 3 (2 вратара и I покућар), женске 2 (I девојка и I удата жеиа), трговац I (бакалин) и земљоделац I. Као год што.је проФесија самоубица била једнолика, тако су исто и узроци, из којих су побројана самоубиства извршена, најобичније ирироде. Самоубиства чиновника (4 случаја) резултат су злоупотреба у дужности и бојазни од казне која би их постигла, док су самоубисгва занатлија потицала из материјалне оскудице. Један слуга (вратар) убио се због пропале љубави, а за све остале случајеве узроци су непознати. Номињемо, више узгред, да се једна од поменутих женских отровала, а друга обесила. Доба старости самоубица није тачно утврђен, али се зна: да су 4 од њих имали нешто мало више од 50 год. 5 су били између 46—50 год., 3 између 35—40., 3 између 24—30 и I између 70—75 год. Вредно је поменути још и то, да међу самоубицама у години о којој је реч, није било ни једног са иоле јачом интелегенцијом. Што се тиче иокушаја самоубиства њих је, као што смо видели било 7 случаја, а извршена су: у јануару I, у мају I, у августу I, октобру 2 и новембру 2. Поредимо ли ове покушаје самоубиства са онима из предходних година, добићемо овакав~резултат: у год. 1896 7 пок. самоубиства у год. 1897 4 пок. самоубиства у год. 1898 I пок. самоубиства у год. 1899 I пок. самоубиства у год. 1900 — пок. самоубиства Потражимо ли им пак узроке, наћићемо: да су 3 од њих резултат материјалне оскудице, 2 болести, I љубави, а I једно је извршено у наступу душевне поремећености. Међу самоубицама у покушају налазили су се:52 занатлиј.е, 2 женске, I трговац, I надничар и I тестераш. Једна од женских покушала је да се закоље ножем, а друга се хтела отровати ћезапом. Тестераш и надничар вешали су се, остали су скакали у воду. Најзад, све самоубице у покушају, и данас су у животу. Повреде тела у овој години резултат су, по већ утврђеном правилу, веће употребе алкохола. Од 8 случајева, колико их је у овој години било, свега су 3 дошла пред суд, а од ових оиет само је I лице осуђено. Остали случајеви свршени су код иследне власти путем »нараанања.® Повреде пак у ранијим год. овако су се кретале: у год. 1896 било их је 6 случајева у год. 1897 било их је КЈслучајева у год. 1898 било их је 8 случајева у год. 1899 било их је 6 случајева у год. 1900 било их је 14 случајева На реду је сада, да прегледамо крађе из 1901 год. — то најбоље мерило полиције сигурности. Њихов укупни број износи 72 у коме су 38, опасних а 34 иростих крађа. Остављајући на страну, што је овај број знатно мањи (скоро за половину) од броја извршених крађа у предходним годинама, оно чиме се нарочито одликују крађе из ове године јесте обичност и простота начина којим су биле вршене, као и врло мала смишљеност, коју су крадљивци у свој рад уносили. Док у предходним годинама налазимо читаве организоване дружине, које су себи стављале у задатак искључиво крађу новца и драгоцености, служећи се, ради постигнућа овог циља, свима могућим средствима, па и оружјем, дотле се у овој години сусрећемо са најобичиијим крадљмвцима, који се задовољавају да покраду веш из отвореног дворишта, живину из незакључане шупе, новац из газдиног чекмежета, или најзад, а то су врло ретки случајеви, да у каквој гунгули извуку новчаник из џепа. Признајемо, да и ове врсте крађа нису никако за негирање, али је тек, мораће сваки допустити, велика разлика између разбијања једног дућана, или касе коју је сопственик неколико ггута закључао, и крађе рубља из отвореног дворишта, која, без

сумње, неби била извршена, да је сопственик то рубље склонио, преко ноћи, у какву затворену одају. Само ово неколико редака о крађама па је, уверени смо, довољио, да се увиди разлика између рада полиције сигурности на штићењу имаовине нрестоничких грађана у овој и предходним годинама. Ну то ће се још боље моћи уочити, ако, часом прегледамо њен рад у томе правцу у току последњих 6 год. Тако су у престоници извршене, и то: у год. 1896 крађа 142 у вредности 20947 дин. у год. 1897 крађа 158 у вредности 33600 дин. у год. 1898 крађа 125 у вредности 9940 дин. у год. 1899 крађа 137 у вредности 12590 дин. у год. 1900 крађа 75 у вредности 21300 дин. у год. 1901- крађа 72 у вредности 9200 дин. Највећи број извршених крађа у год. 1901 пада у месецу децембру (II), за тим долазе месеци: мај, јуни и август са по 7, па онда јули, октобар и новембар са по 6, Фебруар, март и септембар са по 5, јануар са 4 и април са 3. Од целокупног броја извршених крађа пронађено је њих 55, што ће рећи 76.1% који број стоји према бројевима предходних година, почев закључно од год. 1896 као 31°/ 0 : 59°/ 0 : 60 ч / о : 50.4%: 69.37„ (год 1900). Најзад, за све крађе укупно, похватано је и предато суду на суђење 52 лица. Од овог броја њих 18 били су раније осуђивани, (4 долазе на малолетнике, махом кесароше, 8 су слуге и надничари без сталног заиимања, 6 су трговачки помоћници, 4 занатлије и 2 су женске. Од бив. осуђеника налазили су се: I у четвртом, 2 у трећем, 4 у другом и 6 у нрвом поврату. Преваре И утаје у овој години иступне су природе, изузев утаја чиновничких на које полиција сигурности не може, готово нм у колико, утицати. Све преваре, од којих је већина извршена помоћу в карага с< и „бенчева® похватане су, а извршиоци њихови подвргнути казни. Само један од њих — неки Сима Радаковић који се је издавао за бив. срнског учмтеља у Ст. Србији, одакле је, вели, морао бежати због злостављања од стране турских власти, прогнат је на свагда у Турску — своју постојбину, по што се утврдило: даје »аконто® свога патриотизма прошао целу Србију, купећи добровољне прилоге за » свету ствар . с< Не само власти, но и приватне личности — грађани српски —- требало би да обрате најстрожу пажњу на овакове пробисвете, јер се, под њиховом маском, врло често крију агенти страних држава. Познати су нам неколико оваквих случаја. 0 ИСТупима из год. 1901 рећи ћемо само толико, да су се, према онима из предходних година, знатно умањили. Њихов укупан број у овој годинп износи 4458, док је у предходним

годинама износио, и то : у год. 1896 5742 у год. 1897 5932 у год. 1898 5382 у год. 1899 ...... 5987 у год. 1900 4755

Иступи за скитњу у год. 1901 достижу цпфру од 2100, од које је, бар 2 | 3 , повлачило и казну прогоиства. Кад је већ реч о прогонству, онда не можемо да пропустимо, а да и о њему не речемо неколико речи. Изјављујемо одмах, да је оно, овакво какво данас постоји, а нарочито како се врши, једна по све илузорна и врло мало корисна ствар. Да би се ово наше тврђење добро разумело, треба знати, које се личности у опште могу протерати? По §.§. 342, 343 и 365 тач. 6, 7, и 9 казненог зак. који о прогонству говоре, то су: 1, Скитнице без икаквих исправа; 2, Скитнице и бескућници на ма и са исправама, ако су само раније два или вигне пута иступно кажњавани; 3, Скитнице и бећари који су већ једном били прогнати без обзира на уредне исправе које би имали; 4, Страни подаиици без уредног занимања, независно од исправа које би. имали; 5, Блуднице, иодводачице и венеријом заражене личности, ако су предходно два пута нступно кажњена због ових кривица. Ма колико ово изгледало јасно и тачно, ипак пракса изобилује множином забуна п злоупотреба. То стога, што је појам