Полицијски гласник

СТРАНА 108

НОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК

БРОЈ 14

скитнице врло растегљив, а законодавац, међу тим, није нигде прецизирао које се личности имају разумети под тим изразом 9 Не само несавесност, већ и сама неувиђавност, као и неспремност појединих полиц. чиновника, довољне су, па да се на рачун ове законске ненотпуности стварају ужасне злоупотребе. Познати су нам неколико случајева, гди су људи са непокретним имањем оглашавани као скитнице и протеривани било из личног ћеФа, било опет због партиске тесногрудности. Тако исто бивало је и са занатлијама, који су привремено остали без рада, и ако су они имали свој стан, своју породицу, па су чак и порез плаћали. Свега овога, разуме се, неби било да је наш казнени закон тачно определио појам скитнице, као што је то учинио француски у своме §-®у 270, који гласи: Ђ Скитнице су оне личности које немају стално, домицила. нити средстава за издржавање, а међу тим не раде' никакав ззмаг, нити врше ма какву ирофесију Поред овог недостатка нашег законодавца, који је, као што смо видели, извор заблудама и злоупотребама, постоји још један, исто тако важан, који је, бар по нашем мишљењу, у многоме ослабио добре стране прогонства. Реч је о местима у која се скитнице протерују. Ми потпуно разумемо кад једна полиц. власт ухвати у своме подручју једну скитницу па је, по издржаној казни, прогна у место рођења, али никако не можемо да појмимо кад та иста полиц. власт ухвати једну скитницу (која је рођена и живи у њеном подручју), па је прогна у буди које место у унутрашњости. Од куда долази то, да градови и општине по унутрашњости воде, рецимо, надзор над једиим коцкаром београдским или кога другог града? Зар није боље и сигурније пазити на њега у месту рођења камо га сваки зна и познаје, но послати га у место гди је апсулутно непознат, и гди, као такав, може, што но кажу, чуда починити ? Са свим је природно, што и саме власти иду на руку овим лицима, да из прогнатог места што пре побегну — врате се у место из кога су прогната и често пута, приређују највећа изненађења оним осталим властима које су их прогнале, а то само с тога. што су ове веровале, да су она под надзором оних других власти, па за то према њима нису ни предузимале потребне мере предострожности. Ето, ово ми никако не можемо да разумемо, нити ћемо икад разумети, а тврдимо, на основу сопственог искуства, да је овако прогонство пре штетно но корисно. Тако ће бити све дотле, док се и код нас не подигне какав завод, у коме би се скитнице, а нарочито малолетници, привикавали раду и обучавали занату. Како су пак скитнице главни елеменат из кога се лиФерују коцкари и крадљивци из навике, то би се, подизањем једног оваквог завода, и увођењем система Бертилоновог за константовање идентичности криваца, казнима дела у нашој престоници свела на минимум. Желети је, да се ово што скорије оствари, а дотле да подржи бар овако како је у прошлој год. било.

ТЕЛЕСНЕ И СМРТНЕ КАЗНЕ ПРВИ ДЕО. - СМРТНЕ КАЗНЕ 7 6. Кидање тела на комаде, (Наставак) Место дрва унотребљавали су и друге елементарне снаге, а најобичНије је било кидање тела коњском снагом. Осуђеноме су везивали сваку руку и сваку ногу за поједнога коња, за тим су сва четири коња потерани у четири правца, док тело ниј.е било раскидано. Тој смрти већином су давали само таква лица, која су пре тога мучена свима могућим мукама, По неки пут су тело утврђивали међу двоја кола, у која је било упрегнуто више коња, за тим су коње потерали у супротним правцима, те су тако кидали жртву. Кидање коњима и колима није било много раншрено и ретко је примењивано, а није било ни правилно, законом прописано погубљавање; него је кидање било или самовоља каквог власника или је било судијска пресуда само код најтежих повреда владаоца, на пр. при убиству владаоца. Код Римљана је употребљавана та ужасна казна, одатле је пренета у Француску, па и у Немачкој је налазила својих жртава. Краљицу Брунхилду*

пошто је претрпела разне друге телесне казне, везали су за реп једноме коњу који ју је вукао док није умрла. У Немачкој је често примењивана једна страшна казна против дивокрадица и против сељака који су се усудили да терају дивљач са својих њива. Везивали су такве »преступнике® на живе јелене, и за тим су их потерали тако натоварене. Тако је несретник имао да трпи најужасније муке, јер је Јелен гледао свима могућим начинима да се ослободи необичног терета, те га је вукао кроз трње, кроз блато и баруштине, тукао га о дрва, док није обоје смрт ослободила. Довољно је позната и смрт Мазепе, који је био везан на коњу.

№.

Сл. 4. — Теотериоање. (Опис у прошлом броју). Све се те казне' ? могу сматрати као варијација кидања и вучења од коња. Кидање тела на комаде по средњовековном праву вршило се сасвим друкчије. У законику »Тћегезхапа" овака је Формула прописана за кидање тела: »Осуђеник да се доведе на суди-

и-Л

штШ

јђјИј^ј

•V,' дут |/

Ш- •.

Сл. 5. — Раскидање с дрвима. (Оиис у прошлом броју).

лиште, тамо да му се расече цело тело на четири комада, за тим сваки комад да се обеси о нарочита вешала, која ће се обесити на четири главне улице ради гнушања". А у особеним случајима кад су злочини осуђеника врло велики на пр. веле-