Полицијски гласник

СТРАНА 116

ПОЛИЦИЈСКИ

ГЛАСНИК

БРОЈ 15 и 16

Указом Његовог Величанста Краља Александра I, на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу члана 34. закона о пословном реду у Државном Савету, одобрено је решење Савета од 2. априла, ове године, Бр. 1123., које гласи: >,да се Јосиф Топаловић, крмар на броду „Такову <( , родом из Плеваја, у Старој Србији, и поданик турски, по молби својој, прими у српско поданство, изузетно од §. 44. грађанског закона, као досадањи српски заштићеник«. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 10. априла 1902. год. П№ 6723 у Београду.

Свима начелствима и управи града Веограда. У последње време учестале су доставе да се »Сахарин® —- анхидрит ортосулФанин бензове киселине — јако употребљава за ФалсиФиковање природних и Фабрикацију вештачких вина. Ова појава може у врло кратком времену озбиљно оштетити народно здравље, ако се промет и употреба »Сахарина« тачније не регулише. Регулисање овог питања потребно је и с тога, што, за сада, у нас нема, још никаквих наређења о употреби и промету »Сахарина", а међутим, према мишљењу Главног Санитетског Савета, уређење тог иитања преко је потребно, за то, што, и ако »Сахарин", у малим дозама није шкодљив за људски организам, ипак, ако се дуже употребљава, може имати штетних последица, и изазвати повраћање, пролив и губитак апетита. Како по неки подносе доста велике дозе као 1—2 грама, без штетних последица, док други од много мањих доза, једног десиграма па и једног сантиграма, добијају знаке поремећеног варења, — то је врло тешко одредити максималну дозу употребе »Сахарина". — Како у исто доба, »Сахарин" никако не може заменити шећер, јер је шећер храна, а »Сахарин" само зачин, због слатког укуса, то се, са ових, и мало час поменутих разлога, никако не може одобрити дометање „Сахарина" јелу, пићу и осталим животним намирницама. Руковођен овим својствима »Сахарина® Главни Санитетски Савет у седници својој од 8. марта о. г. Бр. IV. донео је мишљење, да увоз овог медикамента треба дозволити само апотекарима, и његову употребу ограничити само на лекарску прескрипцију. Са наведеног, а на основу чл. 1., 3., 4., 24. и 33. закона о уређењу санитетске струке и чувању народног здравља од 1881. године. Наређујем: 1. Увоз, држање и продаја »Сахарина®—анхидрита ортосулФанин бензове киселине, одобрава се само апотекарима. Нико други не сме увозити, држати и продавати овај артикал. 2. Апотекари не могу »Сахарин® издавати у ручној продаји већ само на лекарску ординацију. При експедицији поступаће исто онако као и са лековима који се у такси налазе под знаком крста. 3. Сва јела, пића и остале животне намирнице, у којима се анализом нађе „Сахарина", сматраће се као Фалсификовани, и са њима ће се поступати према §. §. 372. и 382. казненог закона; а одузети предмети, према њиховом својству, морају се или уништити, или ће се, ако се пречишћавањем или иначе могу учинити употребл>ивим, продати у корист болнице. 4. За непослушност према овој наредби, у колико се она односи на апотекаре, казниће се према члану 24. закона о чувању народног здравља од 1881. године. За остала лица вреде одредбе казненог закона и иравила о продаји отрова и отровних ствари. Препоручујем начелству — Управи, да ову наредбу у своме подручју објави, на потпис саопшти подручним лекарима и апотекарима, и стара се о њеном тачном вршењу. СБр. 4573. 16. априла 1902. год. у Београду.

СТРУЧНИ И НАУЧНИ ДЕО

ПРОСЈАШТВО (Наотавак) VI. Д е ц а У расправи о проФесионалном нросјаштву морају се поменути и деца. Улога коју она морају играти у просјачком занату јесге једна од најтамнијих мрља у животу модерног друштва. Један је право казао да је употреба малих сиромаха једна од највећих преступа. Али та одвратна радња по његовом мишљењу није кажњива. Али та последња примедба није тачна јер у казненим законицима за Русију и Немачку тај је случај предвиђен кад неко пошље децу у прошњу. И у Русији и у Немачкој такви се казне затвором. Као што смо казали просјак мора изазвати сажаљење пролазника. А то најлакше бива кад нроси дете, чије бледо и мршаво лице мора у сваком срцу узбудити сажаљење. Љубав према детету урођена је сваком човеку. С тога се тим осећањем просјаци и користе. Свуд, у градовима и у селима, сретају се деца којапросе милостињу или жене са одојчетом на грудима. По неки пут су то доиста деца просјакиње, али много чешће узимају оне децу од родитеља под најам; за извесну накнаду. По некој просјакињи деца су безусловно потребна, јер је то њихов систем да просе милостињу. У Паризу на пр. седи на пијаци Слоге једна жена која 15 година њено дете доји. Руској просјакињи деца су и из других разлога корисна. У Русији постоји рђав обичај извесних дана у недељи сваком просјаку дати по један бакарни новац. Такав дар добија сваки човек који у кућу уђе, па наравно и деца. Према томе једна просјакиња иоведе више деце; што их више иоведе, више новаца и добије. Пошто је таква просјакиња просила код свих познатих добрих људи, тада таква лажна мајка тражи на улицама какво место које је за дечију прошњу нарочито згодно. Најбоља је улица пред каквом дечијом болницом. Свака мајка која у тој болници посећује своје болесно дете или га доноси лекару на преглед има сажаљења и нрема туђој деци и радо дели милостињу. Нису рђавија ни места по јавним вртовима где деца играју. Ту и сама деца траже од својих родитеља бакарних новаца за мале сироте просјаке. Пошто су тако деца потребан инструменат просјачке индустрије то се са њима води редовна трговина и у лоповским пећинама сваког великог града деца се добијају увек за новац и добре речи. У Паризу стаје једно такво дете 1 1 / 2 динар дневно. Та иста трговина цвета и у Русији. Што је слабуњавије и болешљивије дете, то му је већа цена. У Бечу се нарочито траже деца која пате од великог кашља, а у Петрограду она која имају инглеску болест (рахитис), или која имају гнојаве ране и отоке на лицу. Па и сељаци знају за таке уговоре. Слепци узимају дечаке као вође под најам и>плаћају њиховим родитељима за то 3—8 рубаља годишње. ПроФесионални просјаци, нарочито они из губерније Пенсе узимају иод најам годишње више деце из различних села, и плаћају за њих родитељима 5, 7 па и 9 рубаља годишње. Више таквих просјака поведу по 5 дечака на пут. ШеФ таквог просјачког предузећа седи у својим колима, док деца иду по селу од куће до куће и купе милостињу. Ти Факти невољно намећу питање ,шта ће бити од деце <( . Наравно штетни људи. Од детињства навикавају их на просјачење, посвећују их у све тајне те проФесије и навикавају их на лаж и крађу. Још рано почну се она дружити са пропалим људима, који су сви одани пијанству и пороцима. Наравно да дете које одрасте у таквим приликама, полако постане неваљалац. Дечаци постају просјаци и лопови а девојчице покварене женске. Мора се додати и то да се деца кваре и суровим поступањем. Просјакиња држи одојче на грудима, али кад људи пролазе, тада она штипа и туче малишана да би заплакао. У добу од 10—12 година деца морају сама да иросе милостињу. А да

Министар унутрагињих дела, Н. Д. Стеванови-ћ с. р.