Полицијски гласник

!

БРОЈ 15 и 16 ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СТРАНА 117

би маскирали просјачење и децу заштитили од полиције, метну им у руке мале ствари без вредности на пр. Жигице, које она пролазницима нуде на продају или музичке инструменте, којима досађују мирним грађанима. Уједно је утврђена извесне сума, коју деца морају донети кући у вече. А ако деца на успеју да толико новаца скупе, тада добијају ужасне батине. Да би то што смо рекли мало илустровали да испричамо неке мале епизоде. Доцкан једне зимње ноћи на мразу наиђе један натролџија у Паризу на једног дечка од 12 и једну девојчицу од 8 година. Деца су се била завукла у једну капију да се склоне од мраза. Он их одведе у полицијски биро где деци топлота и нешто хране поврате живот. При саслушању призна дечко одмах да више не може да сноси батине. Он се је крајње напрезао да скупи четири динара, а пошто је поуздано знао шта га код куће чека, то се није могао одлучити да иде кући. Таквих призора има често и у Русији. У марту 1897 год. нађу у дворишту другога пука два дечака, једног од 10 а другог од 7 година. Деца беху у ритама, дрктаху од ладноће и беху се сакрила иод једне саонице. При саслушању признаду да их њихови родитељи шиљу у прошњу, али пошто су мало новаца напросили морали су другу ноћ да проведу под ведрим небом, јер би код куће добили ужасне батине. 0 истинитости тога уверила се полиција. Али најинтересантнији Факат налазимо у губернији Пенси. Једно мушко сироче продаду суседи једном просјаку из села Голицино који га одмах поведе собом на пут у Саратови Оренбург. У првом граду, у који су стигли, изашље он дечка да проси милостињу и при том му каже суму, коју је он у току дана морао заслужити. Али на жалост он донесе много мање него што му је заповеђено. ГЈрви пут задовољио се иросјак тим што је дечка силно изгрдио. А кад је и другог дана резултат био тако исто рђав тада просјак побесни. Тек што су оставили село, просјак заустави свог коња скине дечка с кола и тако га ишиба да сиромах дечко падне у несвест. Кад је несретник дошао себи, лежао је у кодима г која су брзо јурила степом. И идућих дана понављало се то исто. Поред свега највећег напрезања он није могао ту суму напросити. Најзад се одлучи да бега, и прилику за то уграби наскоро пред Оренбургом. Дечко се користи приликом, кад га је послао у оближње село за ракију, да утекне. Он се сакрије у густу трску. која је расла поред речне обале и то тако вешто да га просјак није могао наћи. Али тек тада виде сиромах дечко целу озбиљност свог положаја. Он је остао са свим сам у степи, не знађаше пута и немаше ни комад леба да утиша глад. Са неисказаном муком доспе он до најближег села, одакле је после неколико месеци лутања могао стићи у свој завичај. Природно је да деца при таком поступању врло често пропадају, јер само снажно тело може све те патње издржати те није чудо кад просјаци из Пенсе поведу собом на пут 2 или 3 дечака, а врате кући само једнога. Ти су Факти ужасни али на жалост такви злочини бивају често. У великим градовима на пр. налази се увек жена, које њихову болесну децу понесу на улицу ма да знају да су хладноћа и влага за те мале болеснике опасније од отрова. Јецан статистичар познавао је лично у Паризу једну просјакињу, која је имала 4-ро деце, и сва су јој деца помрла због тога што их је по цели дан излагала шкодљивом упливу кише и снега. После је узела под најам и пето дете да би њен добитни посао могла наставити. На суду у Бечу признала је једна просјакиња са свим отворено да се она храни од прошње на улици и да увек носи собом по неко одојче, које она узима под најам за извесну малу суму. Ако дете умре, она може за новац увек друго набавити. Ти Факти довољно казују, али је у питању да ли је против једне такве просјакиње икад подигнута тужба због убиства деце излажући их систематски хладноћи при свом прошењу. Наш опис улоге коју дају деци у просјачком занату био би нрилично непотпун кад не бисмо поменули да деца често бивају онакажена да би просјаци помоћу таких богаља увећали приходе. Да поменемо један распис Француског министра унутрашњих послова, Гобле-а од 1887., у коме се на једном месту вели »Испитивањем полиције доказало се да врло често од несретне деце намерно праве богаље, спречавајући вештачки

њихов развитак или онакажујући њихове удове®. Тај се злочин врши и у другим земљама. Аустрија у том погледу заузима прво место а и у Русији није боље. То онакажавање деце од просјака помиње се у Русији у једном распису од 1682 год. А и данас тога има. Год. 1898 у једној варошици губерније кијевске ухапшена је једна просјакиња која је једну 7-мо годишњу девојчицу вукла у једним колицима. Сирото дете изгледало је ужасно. Оно не само што је било потпуно елепо, него је имало и изврнуте руке и ноге. Пошто се у том месту врло често виђају сви могући богаљи, то појав те просјакиње није падао у очи. Али једног дана кад су поред ње пролазиле две жене, сирота девојчица повиче гласно »Водите ме мојој мајци". Жене зачуђене таком молбом зовну оближње људе, и тада девојчица иснрича да је она већ више месеци код просјакиње али да је раније живела код своје мајке која се звала Ревека. Даље се ништа није могло дознати од детета. Али просјакиња тврђаше да је она дете на поклон добила. Али тај ужасни Факат није усамљен. Год. 1899 у седници петроградског друштва за заштиту малолетних саопштено је да су у околини једног манастира затворени неки просјаци који су једном детету сагорели очи. Још је жалоснија ова епизода која се је одиграла у лето 1900 год. у варошици Садонску. 16. Јуна слави се тамо свети Тихон, који је оснивач манастира и заштитник вароши. Тога дана иду тамо многи сељаци и просјаци се користе том приликом да на црквеним вратима просе милостињу. Једна сељанка приближи се месту где седе слепци и пружи једном онакаженом дечаку један мали дар са речима. »Моли се за душу мога умрлог детета Јована®. Дечко прими пару, прекрсти се и посматраше ту жену пажљиво. На једанпут промуца он дркћућим гласом речи »Мајко, ти дајеш твоме сину сувише мали дар <( . Жена се упрепасти, посматраше дечка и викну болно »Дете моје, моје сирото дете®. Шта су од тебе урадили, кад су се обоје умирили исприча дечко своју историју. Пре две године, кад се је играо на улици, прођу једна кола у којима су седели просјаци и слепци, који га замоле да им иокаже пут до најближег села. Пошто су му обећали поклоп то дете послуша и попне се у кола код њих. Али тек што је ушао у кола, просјаци ошину коње да би што пре измакли. Дечко их мољаше да га пусте али га они нретњама натерају да ћути, те је морао бити миран. После неколико дана стигну они на једно место где су могли чинити што су хтели а да дечко не би побегао затворе га они у један подрум. Тамо они онаказе сирото дете, пребивши му и ноге и руке. Пошто је та страшна операција била готова, онда су просјаци вукли сиромаха богаља свуда собом и скупљали богате милостиње, кад је несретни дечко довршио своју причу, сељаци, који су се ту били скупили, били су тако раздражени да су хтели просјаке да линчују и једва је полицији испало за руком да поврати ред. Страшна слика по свршетку 19 столећа. (Наставиће се)

ТЕЛЕСНЕ И СМРТНЕ КАЗНЕ ПРВИ ДЕО. - СМРТНЕ НЗАЗНЕ 8 7. У6ијан>е животивама. (Наставак) Давање животињама да убијају људе често није било ништа друго него народна забава, приређивана свечаним приликама, као што су и данас још борбе с биковима у Шпанији најомиљеније светковине а које се могу сматрати као остатци старих варварских пресуда. У доба римских царева таква погубљавања била су најчешће народне забаве, кад је какав цар славио свој рођен дан, онда је и народу требало његовог уживања а никад није оскудевало у лицима која су била осуђена на смрт, а ако ових није било довољно, тада се увек налазио потребан број Хришћана, који су оглашавани као опасни чаробници и томе слично, и народ, као и његов сретни цар имали су своје уживање. Такве жртве давате су животињама, иошто су прво биле везане а чесго и за колац, на и онда кад су дивљи зверови