Полицијски гласник

СТ1РАНА 120

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 15 и 16

пред оудом он појављује као сведок, и има да се закуне, да је сам вршио експерименте и испитивања, и стекао уверење, о доброј или кварној роби само на основу сопствених разматрања. Криминално-судска потреба хемичара изазива захтев, да се лабораторијум његов одели на два дела: на одељење, где се врше испитивања на захтев полиције и на одељење за испитивања на захтев приватне публике. Код криминалних ствари мора хемичар, у највећем броју случајева да искључи свако друго лице, па и најбољега свога помоћника, сем ако и овај није као и он заклети стручњак. Све ствари, које се повере хемичару држи овај под кључем и не сме их нико дирати, да се не би десило, да се још у лабораторијуму изврши промена нредмета, које треба овај да испита. Код криминалних случајева, судски хемичар не ради само са апаратима хемиске лабораторије, не само да кува, већ чешће мора да мироскопише и да се служи увеличавајућим ФотограФОвањем. Баш у криминалним случајевима судскоме хемичару је управо последње средство хемијско испитивање, јер се тим начином испитивања дати предмет обично са свим или делимице поквари или измени. Често се има посла са врло мајушним предметима. Мало прашине, једва веће од чиодине главе, брижљиво савијено у хартију, био је често цео доказни материјал у каквом криминалном случају, и хемичар има сад да утврди, да ли је био сиви барут, што му је дат у тако малој количини, или је крв, боја или ма шта друго. Често се опет дешава, да хемичар добије за испитивање само две три длаке из косе, које би обичан шушањ однео, али од чега може зависити све добро и зло читаве иородице, глава једнога човека. Прво је микроскопско испитивање, које предузима судски хемичар у кривичним стварима. У неким случајевима најпре узме у помоћ увеличавајућу ФотограФију, и тек тада прилази хемији. Успеси, до којих доспева судски хемичар у кривичним случајевима, у много су маха управо чудновати. То нам најбоље може показати, ако испричамо који пример, придржавајући се строго истине. Поменусмо горе Берлинскога судскога хемичара Доктора Језериха; да наведемо неколико примера из његове праксе : У РајнФалцу се посумња на једнога човека, да је убио једну девојку. На плећима те девојке нађена је једна длака, која је по боји и облику могла да буде баш из браде осумњиченога човека. Језерих докаже 1000 пута увеличаном фотограФијом, да је то длака каквог старог, жутог, кратко опшшана нса. Газда тога пса пронађе се и најзад се докаже, да је он био и прави убилац. У другом случају била је борба између убице и његове жртве, једне старе жене. У рукама те жене нађено је косе и ова је имала врло мало, готово никакве корене, да се, по мишљењу доктора Језериха, могло утврдити, да је убилац имао ћелу. Даља истрага повела се над једним ћелавим човеком, и лако је доказано, да је он био убилац. У трећем случају петнаест капи крви давало је могућност, да се с иомоћу спектралне анализе докаже, да је убијен један човек, чију су лешину нашли са свим изгорену; дакле није био угушен. Његов рођени син био је виновник, па да би затурио траг упалио је кућу. У једној шуми нађоше из пушке убијену девојку. Приликом секције њенога леша нађоше у срцу парченце хартије, које је дошло у срце заједно са смртоносним метком. И поред свих крвних мрља и барутнога дима, доктор Језерих пронашао је, да је то парченце хартије било од судскога позива, На позиву је стајало и име, име убице, једнога кафеџије. Од других послова има судски хемичар и ФалсиФикате писмених докумената, ну тај је посао доста лак, само треба имати вешту руку. Хемичар мора с пајвећом бршкљивошћу да приступа томе раду, кад се на пример на каквоме документу сумња да је што радирано или мењано. Он мора оперисати са најмањим делићем те мрље мастила, како не би које писме или број уништио. Код поштанских ФалсиФиката, има се често посла са отвараним, па опет затвараним писмима, те и ту хемичар има посла са најмањим парчадима хартије или материје за лепљење; мора '

да их упоређује и испитује, не би ли дошао до одсудних ресултата. И ту би се могло навести интересних примера из праксе судских хемичара. По смрти једнога сеоскога поседника, појави се једна његова обвезница од 20200 марака. Наследници су знали, да је покојник био дужан само 1200 марака, те затражише истрагу и испитивање обвезнице од стране судскога хемичара. Овај Фотографује обвезницу и увеличавањем нађе, да је прва цифра 2 утиснута, да је од првобитнога 1 направљено 0, и да су последње две нуле још једном превучене мастилом, да би се направиле сличнима оној првој нули. Првобитно 2 остало је нетакнуто. Судски хемичар пронашао је такође једну приличну непријатност за једнога човека, који је био позван пред суд за 21. Он заборави датум, када је требало да предстане суду, па онда направи на позиву 24, у место 21, како не би кривично одговарао. Ну тиме направи себи кривицу од 8 месеца затвора. Такође сензациони случај ФалсиФиковања докумената откривен је у Берлину. Једном берлииском банкару дође неки непознат човек и понуди му на продају много талијанских рентских обвезница по 1000 лира комад. Банкар је врло брижљиво испитивао обвезнице, и пошто су бесумњиво биле праве, оригиналне, он их купи као хартије од вредности. После извеснога времена требало је да се рентске обвезнице замене у Риму, и том се ириликом пронађе, да се нумере на обвезницама нису слагале. Хартија, штампа, печат —■ све је било оригинално, али рентске обвезнице опет никако нису могле бити оригиналне, пошто те нумере нису биле уписане у књиге управе талијанских дугова. Тек Фотографовањем би откривено, да је ту био раФинирани швиндлерај. Варалица је узео праве обвезниЦе од 10 лира. Талијански напис сНем (десет) брижљиво је избрисао и на место тога уштампао истим, потпуно тачним типом реч тШе (хиљада). Вешт судски хемичар може да пронађе и најфиније подвале. Пре неколико година посла једна банкарска кућа из Новога Јорка преко експресне комианије једно писмо новчано са 50.000 долара једној банци у Нови Орлеан. Кад је писмо дошло на место опредељења, било је у њему још само 27.500 долара. У почетку је изгледало немогућно пронаћи лопова. Најзад се лати те ствари судски стручњак у Новоме Јорку, доктор Карвалхо. Три печата од новчанога писма била су преломљена. Један од њих био је понова залепљен, пошто је угрејан восак притиснут палцем руке виновникове, тако, да се кожна структура лепо утиснула у восак. Карвалхо ФотограФује тај отисак и испита га брижљиво микроскопом. За тим је тражио отиске палца у воску од свију чиновника, кроз чије је руке прошло то писмо. 'Гако добије седам отисака, и са највећом сигурношћу окриви директора Филијала Експресне компаније у Новбм Орлеану, као виновника тога дела. Нема два човека на свету, којима би била иста структура коже на прстима. Судскоме се хемичару много олакшава посао, када му власти, истражне или државни тужилац, који му шаљу предмете на испитивање, уједно назначе, шта је за њих најважније. У најмању руку уштедеће хемичар много посла и унравити сав свој посао у извезиоме правцу. На жалост власти много греше у том погледу. Оне шаљу предмете на испитивања само са сасвим општим напоменама, не дајући обавештења, како стоји ствар, и шта треба у главноме утврдити. Баш међу судским чпновницима има таквих, који мисле, да ће хемичар у толико сигурније радити, у колико мање буде »партајичан«. А то и везује руке хемичару, када му је нејасно, шта хоће истражна власт или државни тужилац. С једне се страие прецењује способност и могућност хемичарева, у колико може он да даје помоћи, с друге се, пак, стране потцењује. Узмимо један практичан пример, који веома лепо оличава услуге хемије, као и то, од колике помоћи може да буде услуга истражне власти. У једном малом средње-немачком месту нађоше лешину једне женске, и то у води. На глави лешине виделе су се повреде. Личност лешине није била непозната у месту. Повреде на глави могле су бити накнадно задате лешини, док је ова лежала у води. У кратко, није било никакве полазне тачке за мишљење, да ли је ту случај злрчина или је несрећан случај.