Полицијски гласник

ВРОЈ 15 и 16

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 121

Истражник по томе делу био је човек необично великога иокуства. Кад је лешина секцирана у стомаку и цревима нађено је садржине као и обично, која нема никаквог пресуднога значаја у секцирању. Ну поред тога, истражник узе те остатке из стомака и предаде их хемичару. Овај при микроскоповању нађе, да ту има коштица од свежих смокава. То откривење озари светлошћу целу ствар. У томе је месгу била само једна башта, у којој је расла смоква. Тако се бар од прилике знало, где је покојница могла бити. Сада је било још главно да се утврди, после колико је времена, за уживањем смокава, настунила смрт. Такви случајеви долазе често судскоме хемичару. У тим приликама хемичар мора да прави опите у своме лабораторијуму са субетанцама, које слично дејствују као и сок. за варење у телу, те да праве покушаје, из којих могу видети, после колико времена наступају промене средстава за хранење слично садржини стомака код овога мртваца. Обично се после четврт часа може тачно утврдити време, које је протекло од јела, док није наступила смрт. У горе поменутим случају утврђено је, да је смрт наступила од прилике након једнога сата после уживања свежих смокава. Сада није требало миого муке, да се открије, да је убилац био баштован, у чијој су с-е башти налазиле смокве. Та је женска ,била пређе његова љубазница, и тада му је била дошла, не би ли он остварио обећања. Он јој је дао да једе смокава, изашао је с њом у шетњу поред обале, ту је претукао и бацио у воду. То је све открио микроскоп и оштроумност хемичарева, ну и то је било само тако могућно, што је дотични исгражник био великога искуства и у стању да даље види и мисли, но што се то обично ради. Код случајева тровања хемичар мора да прави врло опсежне, досадне и тешке оиите, нарочито ако се има носла са арсеником, кад је већ научним иопитивањима доказано, да тело свакога нормалнога човека има извесну количину арсеника. У врло многим случајевима хемичар не налази ни трага од отрова у остацима јела, течностима или пробама из стомака, које му се стављају на расположење, и тада његово испитивање служи томе, да скине љагу неправедне сумње са човека, који је у ту несрећу пао што се »тако говори,« или из освете или другим којим несЈзећним случајем. Да, хемичарева се лабораторијума много чешће лаћају браниоци, кад је ствар у томе, да се разбије сумња, која је бачена на извесну особу. У хемичаревом се лабораторијуму често сазнаје, колико мало има вредности она изрека: »Глас народа — Божји је глас! (< и из како мало разлога може пасти сумња на кога човека, све да он никада није имао злих намера. Старија криминална дела пуна су страховитих прича о случајевима тајнога тровања, која нису постизана, што је жртвама даван отров кроз уста, већ кроз ране и на друге начине. Модерна је судска хемија доказала, да је таквих случајева бивало; само то су били већином покушаји самоубистава, а не убистава. Сваки отров, који је ушао у тело кроз уста и ирошао путевима варења, има промена или бар добива присмесе, које доказују, да ту има отрова. Сви други отрови, који су дошли у тело споља, н пр. убризгавањем испод коже, сипањем у отворене ране и т. д. показују са свим други карактер. Има људи, који убијају себе с намером, да то остане тајна; то је обично случај, кад неко хоће да обмане осигуравајуће друштво, како би његови наследници примили осигуравајућу суму. Такви се л^уди одлучују на убризгавање отрова испод коже, како не би задали себи никакву рану, а отров би отишао целим телом. Секцирање лекарско нема никаква успеха. Слузне покожице органа за варење нетакнуте су, дакле нема изгледа за отров. Али хемичар може да докаже отров, шта више може да докаже, да отров није дошао у тело кроз уста, већ споља, и тада се испитивањем лешине са сигурношћу могу наћи трагови спољашњег убризгавања отрова. Рад је хемичарев са свим илузоран, ако му се не стави на расположење сав материјал, већ известан део, или ако му се не пошаље бар толико, да му је довољно за експериментовање. Такав се случај може десити, кад се има посла са испитивањем блата, које остаје на обући. Ако се са ђонова скине мало блата и пошаље хемичару, овај ће моћи само казати, из каквих се делова састоји то блато, а никада неће моћи изводити тачне закључке, као када му се стави на расположење цела обућа са блатом, брижљиво спакована. ПроФесор Грос прича два врло поучна случаја те врсте. У једиоме је био један човек, на кога се сумњало, да је извршио

једну похару у некој воденици; у другоме је случају требало доказати, да је оптужени велику суму крадених новаца сакрио у један шупаљ храст, баш уз саму обалу реке. У оба случаја испитивано је блато са њихове обуће, и би нађено, да су блата различна. У првоме случају била је у блату једна повлака брашна, у другоме повлака Финога речнога песка. У првоме је случају тај човек ишао са блатњавим ципелама по поду на коме је било нросуто брашно, а за тим је опет ишао по блату; у другоме је случају дотични газио нрво по блату, за тим по фином речном песку, па опет по блату. Те је закључке хемичар могао донети само тако, што су му на исиитивање послати цели истражни објекти. Да су му послати само неколики грумени оструганога блата, он би могао наћи, да у њима има брашна и речнога песка, али никако не би могао донети закључке, да је један злочинац био у воденици, а други на речној обали. Ови кратки описи биће довољни, да читаоци стекну појма о значају и важности хемије у служби модерне криминалистике. По немачком Доб. В. Вакић

ПОУЧНО ЗАБАВНИ ДЕО

ПСИ КАО АГЕНТИ ПОЛИЦИЈСКИ

Употреба паса за чување кућа и имања постоји, као што је познато, још од најстаријих времена. Појединци су од њих стварали личну полицију, која се, у главноме, заснивала на њиховој превеликој ревности, оданости и онробаној верности. Зашто се ове њихове добре особине неби могле корисно употребити за чување и одбрану јавне сигурности? Покушаји, до сада учињени у већини вароши, допуштају предпоставку: да ће пси једног дана постати најдрагоценији и најкориснији помагачи агента полиције сигурности у свакој добро организованој полицији. Наши читаоци заинтересоваће се, нема сумње, подацима које ћемо им ииже пружити из школе ових четвороножних агената, као и до сада добивеним резултатима у Паризу, који су, у свакоме погледу, Фрапантни. ★ * * Ко би мого тврдити да прогрес не иостоји и за саме животиње? Бар данас лако је побити свако такво мишљење. захваљујући оштроумности помоћу које се ми користимо њиховим инстиктима и природним даровима. Ово нарочито вреди за псето, чије се Функције из дана у дарт умножавају. Његовим, већ многобројним атрибуцијама, скоро су додате још две нове, а то су : поштара и ватрогасца. Поштанска администрација у Канади, већ се у велико користи брзином паса са Лабрадора и Гренланда за разношење писама, нарочито преко зиме, док се у Клондике-у они употребљују као ватрогасци, који скачу у највеће пожаре са шмрком за гашење. Поред овога, и Белгија је у последње време предузела, да од пса створи агента сигурности. За ову колико генијалну толико и срећну идеју, има се захвалити г. Вану Веземају, главном комесару полиције у Гану. Већ од дужег времена пси се у Белгији употребљују за многобројне нослове, као што су : вучење млекарских колица, превлачење поврћа, разношење рубља и т. д. Руковођен овим, г. Ван је покушао, па и успео, да корисно употреби псето и за службу полициску. Добивени резултати били су изврсни. У појединим срезовима где су пси били употребљени као агенти сигурности. крађе и злочинства смањили су се за 2 /,. Ган је велика варош, испресецана многобројним каналима и окружена богатим Фермама и великим баштама, које су од ње створили важан трговачки центар за продају биљака и цвећа. Пољске скитнице и лађарски раденици пустошаху стално пространа поља и расаднике који, због своје удаљености од вароши, не могаху бити чувани у довољној мери. Шта више, дешавало се и, то врло често, да су полиц. агенти, приликом обилажења ових поља и расадника, били изложеним озбиљним ноћним нападима, па и самим убиствима. Да би све ово предупредио,