Полицијски гласник

БРОЈ 22 и 23.

У БЕОГРАДУ, ЧЕТВРТАК 13. ЈУНА 1902.

ГОДИНА VI

СјОО ОјОО ООО ООО ООО ООО ООО ОјОГ> ОјСП ОСО С«СО ОСО с/л УА ол ООО 0<90 суго ООО ОСО С/?0 ОСО С/?0 ООО С/ЗО 'ОСО ооо с/>о ооо ооо ооо ооо осо о<5о с/>о с/?о с/>о >г/>о с/>о осо с/?о соо с-оо ооо ооо с/>о ооо ооо

П0Ј1ИЦИЈСКИ ГЈ1ДСНИ

СТРУЧНИ ЛИСТ ЗА ПОЛИЦИЈУ БШЛНОСТИ И АДМШСТРА1Ш

ОПШТИИСКИХ ВЛАСТИ

СјСО Обо ооо ОбО ооо ооо ОбО ооо осо осо ОбО ООО ОбО ОбО ооо осо осо ОРО ОСО ОбО осо осо осо ооо ооо ооо осо осо осо ОУ ОСО осо осо осо ооо осо осо ОСО ОСО О&о ОбО ооо ооо осо осо 060 о©о ООО ОСО

УРЕЂУЈЕ ОДБОР МИНИОТАРОТВА 7НУТРАШБИХ ДЕЛА

осо осооео р!УР СУ5КСУУО О^О с/>о С^О о^о о^о С/^о осо ооо суу^с^о осо осо с^ о^о о^о оог с^о сг?о с^о с^с^о осо С/^о с/^о с^о осо ооо осо ооо осо осо осо осо осо

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Указом Његовог Величаиства Краља Александра I, иа предлог, Минисгра унутрашњих дела, постављеи је: за иачелника треће класе среза пожаревачког, округа пожаревачког, Светолкк М. Јакшић, секретар пете класе иашег послапства у Цариграду на расположешу. Из каицеларпје Мииистарства Унутрашњих Дела, 4. јупа 1902. годипе II.V 12.763 у Београду.

Указом Њзговог Величанства Краља Александра I, на предлог Министра унутрашљих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је: да се Антоније Урошевић, писар треће класе Уираве града Београда, на основу §. 76. закона о чиновницима грађанског реда, отиусти из државне службе. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 3. јупа 1902. године, ГШ 12.732 у Београду.

Указом Његовог Величансгва Краља Александра I, на предлог Министра унутрашљпх дела, а на основу члана 10. закона о општинама одобрено је решење Држапог Савета: да се село Оклетац, које је до сада било у саставу онштине стрмовске, среза рачанског, округа ужичког, по изјављеној жељи својих становника одвоји од досадање општине и образује засебну општину под именом: »оклетачка«. Из каицеларије Министарства Унутрашњих Дела, 31. маја 1902. године, ГШ 12.679 у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Александра I, на предлог Министра унутрашњег дела, а на основу §. 6. закона о местима, решепо је: да се општина изворничка, у срезу хомољском, округа пожаревачког, по изјављеној жељи својих становника, од сада назива: „општина суводолска«. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела 31. маја 1902. године, П№ 12.678 у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Александра I, на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу члана 10. закона о општинама одобравамо решење Државиог Савета: да се село Тополовник, које је до сада било у саставу општине кисиљевачке^ у срезу рамском, округа пожаревачког, по изјављепој жељи својих становника одвоји од досадање општине и образује засебну општину под именом : »тополовнпчка«. Из канцеларнје Министарства Унутрашњих Дела 31. маја 1902. године Г1№ 12.674 у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Александра I, на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу §. 6 закона о месгима у Србији решено је:

да се засеок Градиште у општини обреновачкој, ср. нишавског, округа ниротског, одвоји од села Сукова и образује засебно село под имепом: »Градиште/ но с тим да и даље остане у саставу општине обреновачке. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 31. маја 1902. године, ПЛ« 12.680 у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Александра I, на предлог Министра унутрашњпх дела, а на основу §. 6. закона о местима решено је: да се засеок Равни у општини дубачкој, среза копаопичког, округа крушевачког, одвоји од села Разбојне и образује засебно село нод именом: »Равни," но с тпм, да п даље остане у сасгаву општине дубачке. Из канцеларије Министарства Унутрашњ IX Дела, 31. маја 1902. године, П,№ 12.681 у Београду.

Указом Његовог Величаиства Краља Александра I, иа предлог Министра унутрашњих дела, а на основу члана 10. закона о општинама одобрено је решење Државног Савета: да се село Острово, које је до сада било у саставу општине кисиљевачке, среза рамског, округа пожаревачког, по изјављеној жељи својих становника одвоји од досадање општине и образује засебну општгшу под именом : »островска.« Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 31. маја 1902. године, П ј \ г » 12.675 у Београду.

СТРУЧНИ И НАУЧНИ ДЕ0

РЕВ0ЛУЦИ0НАРНИ И П0ЛИТИЧКИ Б/НТОВНИЦИ Од Ч. Ломброзе Превоо Д -р В. Петронијевић

1. Криминалитет. Колико удела у политичким покретима има тип рођеног злочипца, не да се утврдити, док се прави револуционари не разликују од подбадача, који у политичком злочину не траже ничега другога, до задоволења својих сопствених егоистичних иистинката. При томе не треба заборавити, да узајмна деиунцијација партија врло често хоће противника да обележи као злочинца, док опет с друге стране Фанатизам, чак и побеђених партија, неће да допусти, да њихови политични мученици буду оптужени као злочинци — чак ни онда не, кад су читава столећа прошла. У Италији од 521 -ог мученика наше револуције, чије смо портрете имали прилике изучавати у Миланском музеуму и Туринској изложби од 1884. била су 454 нормална, — 64 анормална, од ових 23 са две омање дегенерације, 3 (дакле 0,57°/ о ) са несумњивим типом злочинца, један однос дакле, који је четири пута мањи, од односа у коме се иначе јавља тип злочинца, на име 2°/ 0 од прилике. (Види Нотте сптте!). Даље има да се примети, да је од ове три личности са типом злочинца Раздиа1е 8оК;осогио1а био у своме доцнијем животу сасма безпре-