Полицијски гласник

СТРАНА 166

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 22 и 23

коран, што се тиме објашњава, да код ових индивидуа дегенерација отклања мизонеизам, не гонећи их на злочин, и да им, као и другим аокетима, политичка пасија служи само као вентил сигурности против политичних страсти. Код хришћанских мученика јавља се злочиначка физиономија у ретким изузетцима (Св. Павле), које легенда прећуткује. И међу 31-им славним нихилистима налазимо тип злочиначки сасма спорадично (једнога са три, тројицу са два, пет са једиим дегенерацијоним знаком). То се потврђује безпрекорним животом, који су водили, прожети најватренијим алтруизмом. 2. Анархистичка аартија напротив показује многобројне злочиначке типове. Аустријанац 81;е11тасћег, са великом доњом вилицом и јагодицама, без браде, дивљим очима, и Опгзсћпег са оксицеФалијом и субмикроцеФалијом, асиметричним лицем и ужасно великим кломпавим ушима, — оба ова човека убила су банкара Ајсарта (Еувагз) и његове мале синове и однели им неколико стотина Форината — једино ради тога, да своју друштвену касу напуне. Па онда каттегег, са испупченим чеоним дупљама, јагодицама, дугим лицем, великом доњом вилицом, ретком брадом, густом косом. Р1т, стар 31 годину, један од глава анархистичке партије у Паризу, брат једног душевно оболелог, показује на својој ФотограФији (в. ТгЉипа дшсНгиапа, ф . 46) мало браде, забачено чело веома велике чеоне дупље, веома велику горњу вилицу и веома дуге уши. Узмемо ли за пример једну од најнезаконитијих побуна, париску комуну, наћићемо између 50 ФотограФија комунски, које нам стоје на расположењу, 23 са нормалном физиономијом , 11 са извесним аномалијама, 6 са несумњивим типом злочинца (12°/ 0 ), 5 са типом моралног лудила (10°/ о ). На осам петролеза долаае 4 са типом злочинца, и међу овима је особито знаменит Оаг^оМе са разроким дивљим погледом, танким уснама, великим јагодицама, и Багс1 са веома великом доњом вилицом, великим јагодичним луком и муженственим лицем. По М. с!и Сатр-у (в. Без сопуиМопв с1е Рапв, 1;оте I. Раг18) 47°/ 0 војске комунске састојало се из злочинаца. Један њен контингент састојао се је из 1100 индивидуа ослобођених из војничких тамница, међу којима је било дезертера и обичних злочинаца. Међу 87 војним судом осуђених младих људи 36 били су више пута осуђивани. Међу 1051 женом осуђеном истим судом 246 биле су проститутке, — а зна се, како су тесно скопчани злочин и проституција. Међу 41 париским анархистом, које смо испитивали у париској преФектури, нашли смо: тип моралног лудила у потпуном облику један пут, тип злочинца тринајест пута, осам пута први знак типа злочиначког, нормални тип деветнајест пута. Међу вођама револуције од 1789 налазимо Мирабо-а, личност веома интересантну, али са кривим носем; Марата, Каријера и Журдана са потпуним типом злочинца ; Фурније — Тионвиља — са веома великом доњом вилицом и густом косом; Петијона и Лахита, са забаченим челом; Сент-Жиста и Таргоа д' Еглутина, без браде; Робеспијера, Дантона и Мергена де Тионвиља, са спљоштеним носем. Ако ћемо веровати једном познатом публицисти, и Мост, уредник »Слободе" и сада глава анархистичне партије у Љујорку, има злочиначке ознаке, с чиме се слаже његов недостатак моралног чувства, који достиже свој врхуиац у Фрази: љубав матере и наклоност жене, која само воли, кажњив је егоизам. Овај човек дакле има следеће знаке дегенерације : „ружноћу која изазива одвратност, асиметричну а при томе веома велику горњу вилицу, очи корњачине, кожу рапаву®. 3. Психологија. — Злочиначка наклоност много се јаче изражава у радњама и спис.има, него у цртама лица. Да се сами анархисти осећају сродни обичним злочинцима и то ни мало не теже да сакрију, доказују њихови списи. Тако гшше један женевски журнал, I/ ехр1озшп, 1884: »И ми анархисти имамо својих мученика и својих претходника: оне на име, који су се са оружјем у руци бунили противу друштва: Гаспароне, Батиста, Скорлино, Стринхини, Мотино, Пасаторе, Нимло Нанко, Ченери и на послетку Чехини, да многе друге и не спомињемо. Доћи ће дан, када ћемо ми њихов спомен свечано прославити«.

И у једној недавно у Милану изданој прокламацији обележава један од њих самог себе за »мајстора џедата". Јувелир Констан, који је као анархист затворен, рекао је: »Ја све дотле нећу бити богат, док Париз не сагоре; то је оно, за чим анархисте теже к . Пред судом пак рекао је, да је он пијаница и да је само у пијанству анархистички расположеи. Паница, који је сам себе (у Миланском процесу 1889) назвао идеалним анархистом, написао је брошуру под насловом II 1ас1го (лопов), у којој тврди да је лопов жртва, која има права да краде. У часопису II ри<Јпа1е (нож) читамо следеће: 1 Наиред! Спалимо све, муниципије и преФектуре, касарне и банке, нотаријате и бирое, манастире и колибе! Ми хоћемо да заузмемо палате и да избацимо кроз прозор дебеле буржоа и њихове к заузмимо на јуриш магацине са жчвотним срествима и штоФовима за хаљине, исецимо телеграфске жице, уништимо железнице и све комуникационе путеве! Учинимо што је човеку могуће на тамним путањама! Разлупајмо водоводне цеви и цеви гасне, запалимо гас и тиме све палате, у којима би наши иротивници могли наћи склоништа! Против војске, ако се ова покаже недостојна, сва су одбранбена средства допуштена; ипак биће потребно, пошто смо мало наоружани, да се што је могуће мање пзложимо ненријатељу на отвореним местима и широким улицама. Барикаде, посииање кључалом водом, бацање каменицама, великоглавим јексерима (ово за каваљерију), као и са бурмутом, или динамитом, или ма чим другим, — све су ово лепа одбранбена срества, која продужују бој м дају времена за друга срества. Ми морамо делати сопственом иницијативом, морамо убијати и палити, где се неправда десила, или где је стара неправда неосвећена. Морамо преко мере мрзети, да би у будуће могли како ваља волети." Катилина је био братоубица а вероватно да је и свога сина убио. Фалундо, пише Сармиенто, расцепио је главу своме синчићу, зато што је овај постао крив, одгризао је својој метреси уши, и убио је једнога иријатеља при игри изгазивши га свега. Камерер је убио до своје 22 године из Фанатизма 7 жртава и хвалио се је пред судијама сасма охоло, што је био кривац или саучесник свих убистава, која су се десила у току једног извесног времена у Штрасбургу, Штутгарту и Бечу; затим је још рекао, да би, да је остао слободан, тек отпочео да убија како треба. II на губилишту није показао ни трага од узбуђења. Пини се је хвалио, да не само шго је анархист, него што је. да би сиротињу осветио на богаташима, украо 300.000 лира. Он је ову крађу назвао законитом експропријацијом екснроприЈираних и нашао је читаву гомилу искрених обожавалаца. Оп је покушао политичко убисгво анархисте Черетија сумњајући на овога да је потказао његове крађе, које су осуђивали сви поштени људи међу анархистима. У Лијонском анархистичком процесу од 1883 био је главни оптуженик Борда, који је раније три пута осуђиван због крађе. телесне повреде и срамоћења гробова. Готово све вође париске комуне имале су на себи, по Деспину и Динампу, карактерне одлике моралног лудила (тога1 таапНу), особито нагоп за рушењем, апсолутну неспособност организације, злочиначке подвиге у Формн спопадајућих лудих идеја, апсолутну бездушност н безсавесност. — Ту спадају генерали као Межи, који је раније осуђиван због убиства једног иолицајног агента и који је своје наредбе потписивао својом робијашком нумером, као и Еис1ев, син једног лудака који је опљачкао палагу почасне легије, и већ био проглашен за незрелог ио убиству једног помпијера. — Ту је било пуковника као Шоден, који је као лопов осуђен, и гувернер Лувра Бено, ФалзиФикатор, који је наредио спаљивање Тиљерија. Међу делегатима био је Паран више пута осуђиван због преваре и ФалзиФиката, опаки, брутални Серизије, који је себп издржавање изнудио од јавног института за потпомагање сиротиње, и по чијем осуђењу су становници кварта, ког је терорисао, иредали једну петицију против претварања казне; Паризел, председиик научне комисије, који је, осуђиван раније због моралних злочина, пронашао за верзаљце ушприцавање са плавом киселином, и на послетку полицијски комесар Шапител, који је често осуђиван због крађе и других злочина. (в. Би Сатр, 1. гл.).