Полицијски гласник

СТРАНА 178

НОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 22 и 23

»Хтео је да ми објасни једну објаву у новинама коју је он дао и . Ја пружим чиновнику дотични оглас, који ме је, колико сам до сад могао оцеиити, могао довести само у ненријатан положај. „Како се зовете". „Џемс Сутам«. »Јесте ли Ви тај Џемс Сутам који се овде тражи 1С . »Не могу чак ни то тврдити. Прекјуче нрочитам ја тај оглас у новинама и према њему упутим се одмах Кливеру и Какстону. Јуче добијем ово писмо а јутрос овај телеграм, који сам већ дао". Полицијски инспектор читагае пажљиво писмо које је потписао Донкан Ротвел и не говорећи ништа стрпа га заједно с телеграмом у свој џеп. Било ми је врло чудно што је то учинио не дајући мени, примаоцу, ни најмањег објашњења о томе. После тачног испитивања џепова убијеног нашло се осим тешког златног сата без икаквог обележја, још и један свежањ банкнота у суми од 110 Фуната; за тим још разни златни и сребрни новци у једној малој кеси, од нрилике 4 Фунте. У десном џепу од прсника нађу још комад од једне визиткарте, на коме се још могло прочитати име »Рајмунд". Да ли је то било презиме или надимак, није се на валшост могло утврдити. Осим тих ствари није се пишта друго нашло но коме би се могао познати његов идентитет. Изгледало је скоро као да се намерпо избегавало све што би томе доприносило. Чим је свршеио саслушање нолицијског комесара, упутим се Кливеру и Какстону. Опет на^ем само старога господина самога. Изгледаше да га је мој долазак изненадио, а могућно да се и на мом лицу видео траг од скорашњих утисака. »Но, је ли господин Ротвел био код Вас?« Ја затворим врата за собом и онда га погледам у очи. »Чини ми се да сге ме у лепу ствар уплели, господине Кливере. Ја нећу отићи из ове собе пре него што будете добри да ми одговорите на нека питања. Прво: је ли име Вашег порукодавца Донкан Ротвел?" Он се устури у столици и иогледа ме чудновато смешећи се. „Ви доиста имате нарочити метод да испитујете људе. Пре него што Вам одговорим морам прво Вас нитати да ли је г. Ротвел био већ код Вас. к »Како изгледа он. к На то питање он се опет чудновато осмехну ,)Ви дакле непрестано на иитања одговарате новим питањима, примети он. „Кажите ми бар једно, господине: је ли ко био код Вас који се преставио као Донкан Ротвел ? Пошто ми на то питање одговорите говорићемо о томе како он изгледа. (( Настаде кратка пауза; тада рекох ја, оштро посматрајући израз лица тога човека, да бих могао опазити утисак мојих речи: »У колико могу судити лежи Донкан Ротвел сад убијен у хотелу г-ђе Барнес. 1 ' Г. Кливер скочи са столице. »Убијен, кажете ? (<

»Јест, убијен. Тамо лежи један човек који је мало час убијен.® Г. Кливер изгледаше сасвим збуњеи. »Говорите, молим Вас, мало јасније, г. Сутаме и одговарајте на моја питања само са »јест® или »није с( . Је ли био ко данас код Вас који је се преставио као Донкан Ротвел®. Ја му испричам све што се десило, наравно у колико сам то сам могао судити и видех да је он доиста упрепашћен. »Ви кажете да код убијенога није било ништа, по чему би се његов идентитет могао утврдити. Па, у том случају не можемо ни ми ништа допринети, јер ни ми нисмо никад видели Донкана Ротвела и увек смо били само у писменом саобраћају с њим. с( Г. Кливер признаваше то једно да је се лице од којега је дошла порука, звало Донкан Ротвел, али то је била и једина околност коју сам од њега могао дозпати. Он ми рече да они ништа друго не знају о целој тој ствари него да им је једним иисмом од Донкана Ротвела поручено да се известе где је Џемс Сутам. Он је сад мислио да, ако сам ја тај човек, кога су тражили, да морам бити и иотпуно посвећен у ту ствар. Вратим се у Хотел, мало више зиајући о свему, него кад сам изишао из њега. Тек што сам ушао приђе ми полицијски чиновник метну ми руку на раме и одведе ме на страну. Никако ми се пије донадало његово понашање. »Добро кад сте дошли г. Сутаме. Морам Вас молити за неколико речи ; жао ми је али Вам морам отворено казати да ме неке врло чудне околности у овом тајанственом догађају, нриморавају да Вас ставим под полицијски надзор. А ако бисте покушали да побегнете, мораћу Вас онда ухапсити. сс »Имате право® одговоримја. »Затворили ме или ме обесили мени је све једно. Не треба за то велике бистрине да се ствари окрену против мене и ако ја једнако могу само то тврдити да је мени тај убијени потпуно непознат о чијој смрти толико исто знам као онај који живи па месецу". Мени се учини као да тај чиновник не зна управо шта да ради са мном. Он као да се је старао да одмах дозна сваку моју намеру, и не само ја, него и цео хотел са свима укућанима, остаде под строгим надзором, догод је трајало ислеђивање. Више полициста остајаху ту дан и ноћ, други су непрестано ишли и долазили, тражећи нове податке и извештавајући се узајамно. Под таквим надзором и сам сам себи изгледао као кривац. Што се тиче г-ђе Барнес она је доиста изгледала као да носи велики терет на својој савести. Она је се непрестано вртила тамо амо и видео сам добро да она жели пошто ио то да самном на само нроговорп неколико речи, али није смела бојећи се полициста који су непрестано на нас пазили. Ипак је била толико куражна да ми метне једну цедуљу под јастук. Ја је нађем у вече пред главним претресом, кад сам хтео да легнем. На цедуљи без потписа писало је само ово: »Кумим Вас Богом не помињите сутра ниједне речи о мом мужу. Ја сам тврдо

уверена да он није ни мало умешан у ово страшио дело, и Ви то знате тако исто као и ја. Не би било добро уплетати њега у ову ствар и мени би само задало још више бриге, него што је и сад имам." Пошто сам ирочитао цедуљу рекох у себи да се г-ђа Барнес јако вара у њеном тврђењу. Па и ја не бих ни мало сумњао на њеног тајанственог мужа. Шта могу ја о томе знати? И што сам впше мислио о томе, све ми се више наметала мисао да је мој противник, тај келнер, морао суделовати у том догађају. Свакојако је било могућно да је он прави Џемс Сутам кога су тражили, и из каквог било разлога да је се бојао да Допкан Ротвел не каже што год нбповољно по њега. Сећајући се живо нечувене дрскости његове, кад ме је онда напао, изгледало ми је могућно да он у гневу још ужасније може учинити. Судским саслушањем сутра дан није се ништа иово доказало; међутим ствар је толико осветљена да је се идентитет убијенога несумњиво могао утврдити. Свакојако та околпост није могла никако донрипети разјашњењу тајанственог убиства. Доказало се да се убијени зове Џон Хартоп и да је био шеф познате јувелирске радње Хартоп и Комп. Велика је тешкоћа била у томе да се одкрије да ли је он себи наденуо име Донкан Ротвел и из којих разлога. Хартоп и Комп. била је врло угледпа и врло богата Фирма у Бирмингаму и Џон Хартои важио је као врло богат човек. Доикан Ротвел увек је из Ливерпула иисао Кливеру и Какстону и нзгледало је као да је он само због тога и одлазио и бавио се тамо. Шта, више он је тамо био узео и стан, у који он никад није ни одлазио, пего га је држао само због тога да се сва нисма и телеграми које су тамо на њега долазили, одмах упућују у Аштон на адресу коју је он дао, а то је била адреса једног дуванџије у Агатону кад је овај доведен код лешине одмах је изјавио у нротокол, да је то тај човек који му је познат под именом Донкан Ротвел. Шта је наводило тог богатог јувелира из Бирмингама да узима Донкана Ротвела, и шта је он имао да извесном Џемсу Сутаму саоншти нешто веома корисно, то је потпуно остала тајна, као и све ближе околности његове тајанствене смрти. На жалост до год сам се ја налазио при саслушању, нису се па мене обратили ни једним јединим иитањем, које би ми дало прилике да обратим пажњу на чудноват нестанак мужа г-ђе Барнес. Мене је нешто јако гонило, и ако без воље, да тиме створим нове заплете. И онако су ме били доста притесиили ! А ире свега нису хтели никако веровати мом тврђењу да ја ни мало не знам загато су Џемса Сутама позвали преко новина, ко га је позвао п каква је била та корисиа ствар за њега. Изгледало је да су и иследии судија, и сведоци, и публика били мишљења да без сумње мора да је у мојој руци кључ целе тајне, пошто сам ја познат као Џемс Сутам. Најтачније су распитивали за све о мојој личности и моме животу од мојега де-