Полицијски гласник

ВРОЈ 24

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 187

0 Могућно господине. Посао истина иде сад врло рђаво, али је сезона близу и кућа ће скоро бити иуна гостију." То је била очита лаж, јер са гледишта Хотелијера, сезона се баш сад примицала крају. Било ми је нејасно шта ће сад г-ђа Барнес да ради са тим отменим келнером а пре свега чиме ће га она довољно запимати. Он се окреташе тамо амо по соби и изгледаше да је у послу ма да ништа није радио. „Ви сте већ одавно овде, господине« запита ме он учтиво. »Па Ви знате сасвим тачно, од кад се ја овде бавим. к »Не разумем Вас господине." »Па Ви сте тачно извештени из новина од кад сам ја овде. Што се правите да не знате." Он се окрете за један тренутак, а за тим онет постаде онај учтиви келнер као и пре. »Вас су довели због оног жалосног догађаја, који је се овде скоро десио, је ли тако ? Држим да сам о томе нешто читао®. »Ви држите то тако. И ииак сте тако исто обавештени о том жалосном догађају као и ја. Ви знате тачно: кад сам ја у ову кућу дошао, како ми је име и све друго.« Ја управо и не знам зашто сам све то казао, али говорећи то осећао сам да је то истина. Он ми се учини нешто узнемирен. »Г-ђа Барнес казала ми је Ваше име", промрмља он. Обрадовах се кад он оде. Његово присуство јако ме је љутило, не знам ни сам за што. Он није изгледао непријатан и његово цело понашање било је врло учтиво; ииак сам слутио да ћу добро учинити ако будем на опрезу, до год је он у мојој близини. Пошто сам вечерао, упутим се Г-ђи Барнес да с њом разговорим. Њено нервозно узбуђење, као да се није било поправило, јер је већ на мој поглед обузео био неки отрах, јер ме њене очи плашљиво гледахЈг. Г1о њеном изгледу судећи мора да јој се, поред свих њених брига, десила опет каква непријатност. »Ви имате новог келнера", почех ја разговор. »Јест (( рече она узнемирено и зачуђено »имамо новог келнера". „Па г-ђо Барнес, ја се надам а и у Вашем је интересу, да ће се они према менидрукчије понашати, него његов претХОДНИК;" »Јест и ја се томе надам (( промрља она, исто онако узнемирено као и ггре. »Ја ни сам знао да сте Ви баш сад мислили да мењате келнера. (( »Ја ие знам да ли сам Вам о томе говорила." Шта ли је било у ствари с том женом? Зашто ми увек говораше шапатом, као да је у вечитом страху да је ко не слуша? И како то да ми не сме, ма и један тре-

нутак, да буде искрена. Јутрос је била тако поверљива а сад је опет иостала тако помућена, као што је већ цело време, од како је полиција у кући. »Одакле је дошао овај човек (с упитам је ја. »Како се зове он и шта знате ближе о њему (( . За један тренутак изгледаше као да хоће да ми иоверљиво одговори, али док сам ја чекао, н>ено држање постаде опет круто и још не изговорене речи као да су се Формално смрзле на њеним уснама. Испитујући узрок те нагле иромене, ја се обрнем и приметим новог келнера, који је, не јављајући се ушао за мном у собу. Угледавши њега она се наједан пут окрете и рекавши ми. »Р1звините гОсподине, имам нека хитна пбсла оде она журно из собе. Ја сам јој опростио њено понашање, али сам ипак морао рећи да ме мој инстинкат није варао, сумњајући све више на овог келнера. И било је врло неприродно да г-ђа Варнес умножава своје слуге онда, кад је остао само један гост, и то тако некористан као ја. Мало времена за тим изгледаше да посао у хотелу иде боље, јер не само што се појавио нов гост у хотелу, него је тај гост био тако богат, како га само може пожелети један хотелијер. То је била нека госпођа Ласел-Тревор, која је одмах иосле ступања новог келнера, узела стан у тој кући. Ја сам тог дана био опет дуго ван куће, као и често до сада правећи опет узалудне излазе да бих нашао каква занимања, тако да сам мртав уморан дошао кући и пошто сам вечерао, само сам желео да се што пре спустим у постељу. (Наставиће се)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Један општински писар доставио је овај случај: Један ђак са В. Школе иокључен је из школе иреоудом Академског Суда, због познатог догађаја, на годину дана. Дошав у седо, он је запазио, да се по раопореду бр. 6. он води као пореска личност, а не маса умрлог му оца, па је тражио, да га суд увроти у списак правних гласача за изборе оиштинске. Како је у опште погрешно он и уведен у раопоред бр. 6. меото маое, и како као ђак није ни задужен личним порезом, суд је нашао, да се он по томе има да изједначи са малолетницима, па га је решењем овојим одбио од захтева : да се у гласачки списак увроти. Незадовољан овим решењем општинског суда, поменути је изјавио жалбу првостепеном суду, у смиолу чл. 21. зак. о општинама, и он је поништио решеље општ. оуда из ових разлога: По чл. 3 0. зак. о општинама, на општинском збору имају права ови пунолетни грађани општине, који пдаћају најмање 15 динара непосредне порезе без приреза, а који ниоу по чл. 32 овога закона право гласа изгубили. Према томе, неумесно је решење тога суда, што сматра да жалиоц нема право гласа само због тога, што је ђак В. Школе. Ако је навршио 21 годину по закону је иунолетан.

Али, норед пунолетства, ако је жалиоц доиста пунолетан, нужно је да је доказано, да је он иначе по закону споообан гласач ; тј. да плаћа означеиу количину пореза. Како све то суд у овојем решењу иије изложио, Првостепени Суд ништи решење тога оуда од 14. маја Бр. 1131 и нрепоручује му да даље по закону постуни." Износећи ово, овако, дотични пиоар пита: да ли је ггравилније и законитије решење општинскога или Првостепеног Суда? Ми налазимо, да је у основи правилније гледиште општинског суда, да ђак В. Шкоде не може имати право гласа на општиноким изборима, него што мисли Првостепени Суд. Само нисмо сагласни оа формом, коју је изнашао општински суд, изједњачујући ђака В. Школе оа малолетницима, и ако ови имају преко 21 годину. Право за своју одлуку општински суд је требао да тражи у изузетном положају ђака у опште, у друштву, који је утврђен нарочитим законима, у овом случају законом о I уотанови В. Школе, по коме изузетном положају ђаци не плаћају ни лични порез, као саставни део непоореднога пореза по т. д. чл. 74. закона о непосредном порезу, што такође у неколико казује, да су њихова права ограчена. СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ Т Р А Ж И С Е Милоје РокиЦ олуга код Цветка Ђорђевића овд. ниљара, одбегао је 2. ов. мца. од свога газде па ни до данас се није вратио. Са собом је однео и 5 дин. у новцу. Он је оредњег отаоа, у опште илав, образа дугих, кад говори мало врска, има му 15 год. Од одела имао је црно сако одело бео сламни шешир и на ногама ципеле. Управа гр. Београда, актом Бр. 16397. расписује за његово тражење. Јован Миловановић, иначе Алија Мехмед, из Анадолије, бив. слуга Вулисава Ј. Параћинца, екоиома из Г. Топлице, покрао је овоме газди два пара одела, једно велооипедоко, друго половно обично, једне опанке, чизме, једне жуте плитке ципеле, полуцилиндер — црне боје, па је иегде побегао. Њему је 23—2 5 год. раста је малог, црномањаот, ћелав, орпски говори врло хрђаво, матерњи му је језик турски. Начелство окр. ваљевског актом Бр. 5930. моли ове полициске и општиноке вдасти, да Јована живо потраже, и нађеног њему снроведу, оа нозивом на Бр. 39 30. Исти се може спровеоти и Управи града Београда о позивом на Бр. 17139. Вогосав син поч. Љубе Мареовића, из Михаиловца среза подунавоког био је шегрт код Данила Стоичевића абаџије, из Смедерева па је од овога побегао. Љубомир је стар 12 год., стаса је мадог; у оделу је сељачком, на глави је имао шајкачу. Начелсгво окр. смедеревског актом Бр. 6144. расписује овим свима полиц. и општиноким властима да побеглог Љубу у своме кругу потраже па нађеног њему да спроведу с позивом на горњи број акта. Влаоти ближе Београду, могу га спровести и Управи гр. Београда с позивом на Бр. 17106. Јулија Миклошка, родом из Чешке, бив. служавка Др. Јована Јовановића, овд. лекара, украла