Полицијски гласник

СТРАНА 190

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 25

Указом Његовог Величанотва Краља Александра I, на предлог Миниотра унутрашњих дела, а на основу члана 10. закона о општинама одобрено је решење Државног Савета од 7. јуна ове год., бр. 2533., које гласи: да се село Берање, по изјављеној жељи својих становника одвоји од општине барске, у срезу пожаревачком, округа пожаревачког, и образује за себе општину нод називом: »општина берањска®. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 18. јуна 1902. године, П№ 14.421 у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Александра I. на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу члана 10. закона о општинама, одобрено је решење Државног Савета од 7. јуна ове год., бр. 2537., које гласи: да се село Мало Црниће, по изјављеној жељи својих становника одвоји од општине батушке, у срезу пожаревачком, округа пожаревчког, и образује за себе општину под називом: „општина малоцрнићска«. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 18. јуна 1902. године, П№ 14.420 у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Александра I, на предлог Министра унутрашњих дела, а на осиову члана 10. закона о општинама одобрено је решење Државног Савета од 7. јуна ове год., бр. 1563., које гласи: да се села: Доње Видово, Чепуре, Шавац, Стриже, Лебине и Текије, по изјављеној жељи својих становника, одвоје од општине стришке, и образују засебне општине и то: прво село »доњо видовачку", друга два »чепурску 1< , и последња три »општину стришку«. Из канцеларије Мииистарства Унутрашњих Дела, 18. јуна 1902. године, П№ 14.422 у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Александра I, на предлог Мипистра унутрашњих дела, иостављен је: за благајника министарства унутрашњих дела Јеврем Шишмановић, секретар истог министарства, с платом од 4500 динара на годину. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 21.јуна 1902. године, П№ 14.712 у Београду.

СТРУЧНИ И НАУЧНИ ДЕО

РЕВ0ЛУЦИ0НАРНИ И ПОЛИТИЧКИ БУНТ0ВНИЦИ Од Ч. Ломброве Превоо Д-р В. Петронијевић (Наотавак) Као и сви декласирани, он често мења своје занимање; он декламира против друштва, које неће да премира његове радње или боље рећи његово безпосличење, и рачуна другима у кривицу, што је сам скривио. Томе долази још и то, што га његово чисто класично, на неколико аутора ограничено образовање, у социолошким стварима једва доводи до неколиких страна Прудона и Мишлеа, и његов претерани индивидуализам само још повећава, као што је то био случај и код трибуна од 1789, и у Италији код трибуна С. и Ч. Ои прича и најситније ствари из свога личнога живота, он бележи и своје мане у школи и на улици слављене триумФе, и описује Фигуру, коју је за време комуне чинио, овако : »Ја не могу бити миран, ја сам ватрен дух; срце ми је увек напрегнуто као да хоће да пукне, грло у жару, ватреним очима ја трчим свуда где могу, у све пријатељске куће, да зовем у помоћ. По појави комуне покушао сам да пишем, али није ишло; мисли су ми сагоревале мозак,

ставови су ми изгледали без вредности«. Ове речи као год и следеће описују снагу његових страсти: »Моја је радост тако велика, да ми изгледа, е ово срце није више моје, којег су тако многе свирепе ране изгризле, и као да душа пролетаријата испуњава и надима моје груди с( . О писцу Ламрију он је говорио: »Он је све покушао, до просјачења; ја пак напротив не би од буржоа захтевао никада милостињу, већ би му рекао: дајми иара за лебац, иначе % те удавити. Пре бих своју главу размрскао о најближи зид, но што би унрљао своју част, коју морам чистије држати од мача«. — Ове речи указују на злочиначке инстинкте, баш као и горе наглашена наклоност ка прљавим изразима, који су се, имајући своје клице у њему, литерарно образоваиоме, стоструко повећавали међу његовим необразованим друговима. 6. Морално луди и злочиначке ирироде. — У горњем примеру само тиња диспозиција за тога! тзапНу, док то лудило потпуно и страховито избија код Марата, кога је Тен тако мајсторски описао. Од прилике висок пет стопа, он је имао несразмерно велику асиметричну лубању, забачено чело, косо постављене очи, велике јагодице. Његов је изглед био буран и немиран, његови покрети брзи и неравномерни; лице му је се налазило у непрестаном грчевитом покрету, црна, густа коса била је увек замршена; ход му је био као у играча. Већ од детињства показивао је безгранично самонрецењивање; то он и сам признаје сасвим искрено у своме Јоигпа! с!е 1а КериђПдие Ггапдајве, где пише: Од 5 година хтео сам бити учитељ, од 15 проФесор, од 18 нисац, и од 20 стварачки геније. И додаје: Већ од ране младости моје горео сам од славољубља, страсти, која је у различним периодама мога живота мењала свој предмет, ну која ме ни за тренутак никада није остављала. Пре но што се је придружио револуцији, покушао је да на научном пољу произведе сензацију У Единбургу, где се је бавио као учитељ Француског, штампао је 1774 свој први рад: »Тће сћатв о5 а1ауегу к (»Оковиропства <( ), који је год. 1792 сам превео на Француски, и који његови биографи држе за »доста рђаво дело политичко". Годину затим публицирао је у Амстердаму, у три свеске, свој спис: »Ве Г ћоште оп с1е8 ргтс1ре8 е1; с1е8 1о13, с1е Г тПиеПсе с1е Г ате виг 1е согрз е1; с!и согра виг Гате«, о коме Тен овако суди: „Смеша физиолошких и моралних општих места, рђаво упућених лектира, имена насумце и на случај везаних, произвољних претпоставки без везе, где се доктрине седамнајестог и осамнајестог столећа спајају, не производећи ничега другог до шупљих Фраза <( . Несразмера његовог духа и његове ванредне сујете, његова ванредна хиперосетљивост, преписивање својих сопствених продуката, све то карактерише његово лудило величине, које се, као код параноичара, поступно спојило са лудилом гонења, које је чинило те је свуда слутио своје непријатеље, док се на послетку код њега није развило потиуно морално лудило, услед кога је год. 1793 захтевао ради јавне безбедности 270.000 глава и спремао се, да их на месту све гилотинира. А сад ћемо описати још једног модерног Марата (по часогшсима брептепШе и АгсћМо сП рвЈсМаМа, 1888; мишљења од Мантели-а и Филипи-а), који је пронађен у лудници. Скрик.... је рођен 1853 у Фиоренци као син старог оца и младе матере, која је, како изгледа, била еиилептична. Он је до своје тринајесте године иосећивао различне школе, пошто је често био истериван због несубординације. Дошао је затим у један интернатски завод, где је остао око две године. По смрти матере послат је на једну трговачку лађу, где је већи део своје младости провео. На својим иутовањима по Америци наилазио је, како сам прича, на личности (злочинци, петрокесци, нихилисти), које су само још потенцирале његове урођене идеје величине, тако да непрестано мишљаше на то, да различне социјалне слојеве међусобно измири. Кад му је живот на лађи постао досадан, он ју оставља и баца се у спекулације, које му несрећно испадају. И ако нађе место као комис, он ипак, на суирот захтевима свога новога живота, не напушта идеје о социјалној реФорми, и пошто увиди, да му је образовање и сувише оскудно за извођење његових планова, отпочне студирати, читајући Дан-