Полицијски гласник

БРОЈ 25

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 193

бију са тешким радовима, пошто је био оптужен за убиство. Био је висока стаса, крупан и снажан, и називао се именом Шан Курти.« Г. Капман остави новине с уздахом, саже се и зазвони. »Припази, да кућа буде ноћас добро затворена, Шенкине« рече он слузи; »читао сам у новинама, да један од осуђеника још није ухваћен; буди, дакле, особито предострожан. Ја те иначе нећу требати ноћас ништа више. Кад је слуга отишао, устаде Капман, приђе своме писаћем столу и узе из њега један број »Стандард-а. к Новине су већ биле искрзане, а датум је био од пре десет година. Поглед му паде на једну нотицу, коју је већ стотинама пута читао, али као да је данас добила за њ нова интереса. Наслов јој је био: »Тајанствено убиство сира Џона Грахама. 1 ' Кад је прочитао, врати новине у сто, па седе опет украј ватре. Кад је кроз два сата био намеран да се спрема спавати, зачу на једном спољњем прозору неко чудновато гребање. Он се привуче прозору, али га уплаши јасан ударац и падање парчади прозорскога окна. У истом трену отвори се прозор и уђе у собу једна особа у робијашком оделу. »Мир! Не мичи се и не вичи за помоћ, или ћеш бити мртав! рече странац опорим, сувим гласом, јер је Капман већ учинио покрет ка звонцету. Он се трже, кад је видео уз лице уста револвера. »Закључај врата, к продужи незвани гост оштрим тоном, »ако дође ко, не издаји ме, ако ти је живот мио. Ја сам у очајничком положају, и што кажем, то и чиним! <( Капману не остаде ништа друго, већ да слуша, али му је зликовац ишао корак у корак, држећи револвер близу уз њега. Каиман је слушао као да је стајао под утиском неких чаролија. »Морам да променим хаљине — брзо! к рече осуђеник зановеднички. »Али — к рече Капман, коме се храброст почела враћати. »Нема али, молим, к прекиде га осуђеник оштро, »дајем ти два минута времена; ако се не вратиш, онда — к Капман му не даде да доврши и пожури се, да послушно изврши заповест тога особитога госта. Прва му је помисао била да узбули целу кућу, али неко неодређено осећање уздржа га од тога. Када се вратио у собу, коју тек што беше оставио, виде осуђеника да клечи пред камином и сагорева своје хаљине. »Мислим, да ће ово одело бити добро. Пре је било некога твоје величине и стаса, к примети Каиман, додајући зликовцу један пар одела од суре летње материје. Осуђеник у часу промени израз лица и скочи на ноге. »За име Бога! к рече он неизмерно чудећи се, и то су моје сопствене хаљине! Како их добро познајем! И у џеиу писмо од Розе Ај -— ; али, велики Боже! Шта значе ове тамне мрље? Крв! к Поглед му се упре у Капмана, који се повукао као муњом пого^ен, а лице му се превуче зеленим бледилом. »Рихард Грахам, к промуЦа он и заклеца коленима, тражећи столицу. »Да, Ђорђе Капмане, ја сам Рихард Грахам, звани Шан Курти, зликовац, човек, који је ире десет година био оптужен, да је убио свога стрица, старога сира Џона Грахама. Ја сам знао, да ћеш ме пре а после познати, ма да сам се од тада у неколико променио, додаде овај сгорким осмехом. »Сматрали су ме за кривога, као што знаш, продужи он, »па ипак ме то није стало живота, јер је судија дао да превладају олакшавајуће Околности; али ме је осудио на живот, који је гори од сваке смртн. к »Према твоме говору изгледа, да мислиш, да је казна неправична, к примети Каиман, коме се храброст враћала. »И јесте била! Сам Бог зна, како сам невин, а и ти, Ђорђе Капмане! Ја сам одмах бацио сумњу на тебе, али пошто није било довољно доказа, то сам ја био осуђен место тебе. Моје одело, које је на мало тајанствеи начин нестало, говори о томе. Ха, ти дрхтиш, лажљивче, ђаволе, убицо, ја ћу — — к »Милост, милост, к повика Капман у највећем страху, јер је Грахамов прст запео револвер. »Та ти ниси вредан куршума/ подсмеваше се побегли осуђеник презриво. »Устани, мекушче, и седи тамо за сто. к Капман слушаше опет механички. »Напиши сад потпуно признање злочина. Почињи: »Ја, Ђорђе Капман, признајем овим, да је Рихард Грахам потпуно невии за убиство сира Џона Грахама, који је убијен у вече

8. децембра 1882. године. к Сад продужи до краја. Дајем ти за то два минута рока. к — При том седе он на једну столицу преко пута. Наједан пут диже Капман своју бледу главу, и предаде Грахаму, хартију, коју овај брижљиво прочита. в Добро, к рече он, »а сада ми причај, шта је било са Ајлесвортовом. Да ли ти је и код ње упалила подлост? к »Она верује у твоју невиност, над њом нисам имао никакве моћи. к »Хвала Богу! А станује ли још у старој кући? к упита он и диже се са столице. »Да, али она никада неће бити г гвоја, к и брзо се као муња саже да дохвати са стола револвер. Али је Грахам био бржи и оте му револвер пре но што га је могао окинути. »Дакле ти се не страшиш опет од убиства, пријатељу ? к рече он хладно. »Боље је место тога лепо да разговарамо. Ја бих радо знао, шта се за носледњих десет година десило у свету. Али, човече, ти си већ пола мртав од страха. Дајем ти часну реч, да не мислим да те убијем, то јест, ако...! А сада горим скоро од жеђи ; имаш ли штогод — ах да, ето вина и содне воде, то је добро дошло. Колико већ има, од како нисам то уживао. к Кад је принео чашу устима, осеги да га је неко ухватио с леђа. У једном секунду као дивља животиња напао је Капман противника и поче борба на живот и смрт. Капману пође за руком да избије револвер из руку противника и Грахамимаде мукудаотклони револвер од свог противника. Оба су човека била снажне конструкције, али је Капман надмашавао величииом Грахама; овај је опет био спретнији, а десетогодишње робовање само му је појачало снагу. Хрвали су ре жестоко. Побегли је осуђеник био јако блед и на челу су му избиле крупне грашке зноја. Ђорђе је Капман тешко дисао: али у очима му је био поглед жедан убиства. На један иут му једним покретом пође за руком да ослободи десну руку. Ђаволаст му се осмех указа На лицу када је иружио руку да ухвати револвер, и у трену ока би успео у томе, да га у том снажно не удари по руци осуђеник. Борба отпоче новом жестином, јер су оба човека знала, да један од њих мора бити мртав. Грахам је бивао све слабији; изгледало је, да га напушта снага. Толико тумарање, па још тридесет и шест сати ништа није окусио. Дисање му је било тешко и испрекидано, и већ се нремишљао, колико ће још моћи да издржи, у том му се нога занлете за једну ногу од столице, те оба човека падоше на земљу. Грахам удари главом о сто и прсну крв по ггатосу, а лице му беше бледо као у самртника. Али је ипак као смрт прикљештио противника, коме су из очију муње севале. »Сада си већ мислио, да сам у твојој руци? к сиктао је он шкринећи зубима, »али ти си за ме и сувише опасан, да би смео живети к — ту га прекиде шум од корачања у ходнику, чему следова гласно, заповедничко лупање на вратима. »Отворите, у име закона! к Силом лукавства скочи Капман на ноге, а за тим паде на зид, јер се Грахам пожурио вратима и откључао их. Три казаматска чиновника уђоше у собу. Брзо ухватише осуђеника, али на велико своје изненађење, јер не наиђоше ни на какав отпор. Мирно их је гледао Грахам, па рече: »Шао ми је, да сам вас толико трудио, господо, али није ми ништа друго остајало. Био сам у очајању, те сам се и морао сЛужити очајничким средствима. Али видите — ево мога оправдања, и пружи чиновницима хартију, на којој је било написано Капманово признање. У истом тренутку одјекну пуцањ. У забуни је Капман неириметно узео револвер са земље и задао себи смртни ударац у главу. Извукао се од земаљске правде.

»0, Шане! Шане! к Роза Ајлесворт са сузним очима загрли осуђеника и пољуби му танке, упале усне. А кад јој погледа лице, које је било тако лепо у нежности и дубокој погружености, заборави он на све муке из прошлога живоТа. Превео Доб. Бакић.