Полицијски гласник

БРОЈ 25

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 195

Ја оставим жигицу на страну и упитам зачуђен : »Хоћете ли ми прво казати ко је то (( . »То је дама, која је данас приспела и очекује Вас у Бр. 8. „Тако ! А шта жели та госпођа од мене«. „То не знам, господине. Она ми је наредила да Вам оставим њену поруку с молбом да одете код ње." Ја одем горе, чудећи се у себи зашто ме тражи та мени потпуно непозната дама. Дочека ме једна висока, отмена дама, која носаше тамно-плаву свилену хал>ину, којој је више било место у каквом салону за бал. Она устаде кад ја уђох, поздрави ме гласом и пријатним осмехом. За тим ми ноче говорити: »Како сте љубазни г. Сутаме, што сте се одазвали мојој молби. Мени је било врло тешко да Вас мучим тим и молим Вас да ми опростите, али је мени преко потребна Ваша пријатељска помоћ. Ја бих Вас лепо молила да ми напишете једно писмо 1( . „Ако само будем могао да Вам по жељи учиним®. Пружајући ми своју десну руку, рече ми она: »Ја сам моју руку изгубила." Обе руке, беху јој до рамена голе и беху лепе Форме и веома беле. Дугачке рукавице покриваху их скоро до лаката и ја не могах опазити на којој руци нема шаке. Она као да погађаше шта мислим, јер ми рече, држећи још опружену десну руку „Ви мислите да је у овој рукавици нрава рука, али то није, него је вештачка рука. Молим Вас дођите ближе и уверите се". Ја се поклоних примећујући да немам разлога да сумњам у њене речи. »На жалост нисам толико успела да моју леву руку толико извежбам, како бих ја хтела. Ја могу њом мало да шкрабам, али кад треба саставити какво лено написано гшсмо, ја морам тражитп помоћ од другога. Хоћете ли, из тог разлога, бити данас добри, да ми напишете једно писмо". Било је доиста чудновато да се једна дама обраћа тако једном са свим пепознатом човеку; ипак јој казах да сам готов да јој учиним по жељи. Догод сам иисао она је непрестано говорила и не нрекиде разговор и кад сам свршио писмо. При том пређе и она на познату тему о тајанственом убиству. »Морам Вам казати г. Сутаме да сам врло пажљиво пратила у новинама све о огхом ужасном убиству у овој кући и морам Вам отворено признати да сам ја нарочито због тога и одсела у овом хотелу. »Кад је тако онда сигурно имате неки особити укус и налазите онде нешто привлачно, где се обичан човек само грози. Она се насмеја рекавши »Ја доиста не знам да ли је то тако али ради истине иризнаћу то само да сам се јако заинтересовала за Вас«. Нарочито ударање гласом на реч »Вас а јако ме зачуди

»Ја сам се брзо одлучила да Вас у овом хотелу потражим и ако будем успела да Вам нешто понудим. Видите како сам искрена«. Непријатна ми је била та њена отвореност, али ме иије вређала. »Хвала Вам на тој искрености« одговорих ја »и сад кад сте ме познали, смем ли Вас питати шта имате да ми понудите". Она се опет насмеја. И ако ми изгледаше чудновата, ипак сам био уверен да је и она крајње раздражена као и ја, и ако је се претварала да са мном само површно разговара. »Морате имати на уму г. Сутаме да све што се у новинама писало о Вама — а Ви знате да то није мало — ја знам тачно и до најмањих ситница. По томе ми нисмо више непознати једно другом; бар Ви мени нисте. А узгред да Вам кажем и то да сам ја раније познавала једног човека који је се такође звао Сутам. (( Ја опазих да ме непозната оштро.посматра и ако је се трудила да то сакрије. »Ви сте познавали једног човека са мојим именом ? То ме доиста интересује. И не слушајући ме она брзо упита: »Имате ли каквог сродника са Вашим именом ? (( »Ја не зиам, ма да сигурно има доста људи на свету са мојим именом. Шта је био тај Сутам, кога сте Ви познавали. Неким равнодушним топом одговори ми она : »Тога се једва сећам, јер је било врло давно и као што Ви приметисте, то је име достачесто. Хтедохсамоказатидами нисмо тако непознати једно другом, као што би се могло мислити по данашњем нашем првом састанку. Смем ли питати да ли још тражите занимања ? Читала сам из новина да тражите." (Наотавиће се)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Један општински пиоар поставио је ова питања: »а, могу ди ући у гласачки спиоак она лица, која пису платила свој порез и прирезе на имања, што их имају у другим општинама, а не у оним, у којима стално живе — тако звани отраначки порез?; б, има ли право гласа онај пунолетни син, коме је отац умр'о као старешина куће, а порез још није пренесен на сина, кад отац за живота није исплатио сав порез и прирезе у другој општини ?; в, сматра ли се и војница појединих задругара као неисплаћени порез?; и, г, да ли се у оуму непосредног пореза урачунава гласачу и онај порез; који плаћа у другој општини, ако у оној где живи не плаћа 1 5 дин. а са овом са стране толико износи — има ли онда право гласа?" Право гласа не потиче само из испуњавања локалних дужности, н. пр. само према општини. Оно има свога извора у одговарању општим дужностима према држави и по томе: а, не могу ући у гласачки списак они који нису платили порез и прирезе, у смислу чл. 32

зак. о општинама, у свима општинама где имају имања и где су задужени; б, нема ирава гласа син, умрлога, кад није плаћен порез у суседној општини, што се води на име његовог оца, јер је и његово право гласа везано за заједнички норез, којим је оптерећен умрли му отац; в, плаћање војнице такође спада у ред извесних дужпооти према држави, али како је оно везано за извесне личности у задрузи, кад није случај самаца, и задруге се тиче у толико, што се ирема општем њеном порезу распоређује, налазимо, да би њено неплаћање имало да спречи само право гласа онога члана, који војницу плаћа, а не и осталих задругара; и, г, кад неко илаћа у својој општини непооредног поре-за н. пр. 10 динара, а у суседној 5 дин. па је сав тај порез платио, он има ирава гласа у општини, у којој стално живи. * + * Писари општина: винске и драговске, независно један од другога. посгавили су ово иитање: »Треба ли наплаћивати у опште, и ако треба онда коју таксу за пресуде, које изричу нредседници општина и кметови појединих села по чл. 107 и 108. закона о општинама. 11 И по величини осуде а и иначе по свему, кривице ове долазе у ред истунних кривица, и казне се по званичној дужности. Према томе, и за њих треба нанлаћивати таксу из т. 87 а зак. о таксама. ■к * * Писар општине таковске тражио је обавештење: ([Може ли општински суд, кад извршује овоју пресуду, донесену по трећој части кривичног законика, којом је неко осуђон па плаћањс новчане казне, накнаде штете и ооталих трошкова, извршити ову онако исго, као што ое извршују пресудо већих судова за преступна и злочина дела, или мора водити рачуна о благодејању из §. 471. грађ. суд. поступка". Само питање није јасно поставл.ено, јер је узет само онај један облик, у коме се оно може јавиги, на име, кад се нресудом осуђује и на новчану казну и на накнаду штете. Како се оно, међутим, јако разликује кад није у питању и накнада штете, то ћемо ми и обавештење дати за оба случаја. Дакле: Ако је неко осуђеп само на новчану казну без накнаде штете, па ова пресуда има да се изврши, оида ћемо место одговора изнети распис господина Министра унутрашњих дела, од 12. марта 1891 год. ПБр. 363 1, који згодно одговара на постављено питање, а који гласи: «у ствари примене казне по III части казнепог закона, могу наступити ова два случаја: а, да неко буде осуђен на затвор, па да тражи замену новцем по §. 315. поменутог закона ; или б, да буде ооуђен на новчану казну, па да изјави, да ју не може платити. Услед питања и т. д. даје се овај упут : 1, сваки иступник, осуђен било на затвор или на новчану казну, има права да моли, да му се изречена казна замени другом — затвор новчаном казном и ова затвором, ако то већ судећа власт није напред у одлуци условила. 2, осуђени на новчану казну не морају исту, према томе, да плаћају, ако неће, него им се ова може заменити затвором по сраз-