Полицијски гласник

БРОЈ 26 и 27

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 209

Доиста веома тајанотвен хотел. Питање је било ко је ту загонетнији, човек или жена. Неколико дана газдарица ме је избегавала. Поред овега мог труда да је увучем у разговор, нпсам могао од ње речи ишчупати. Шта јој је сад било да ми пошље ово тајанотвено пиомо ? Дакле ја бејах у опасности. Ако овако и даље потраје настаће опасност да и памет изгубим. Пооле последњег састанка са г-ђом Ласел-Тревор остале су ми још неке хартије да препишем. Ја сам увек радио у њеној соби после доручка. У јутру, после те чудне ноћи, одем као и обично код ње. Али место да као обично мој поздрав пријатељски примио она ме дочека немилостиво са прекором мислим ли ја да она нема и друга посла. Ја нисам ни најмање покушавао да се браним узимајући да је г-ђа данас нешто нерасположена. Ја ноновим још једанпут да ли г-ђи треба моје услуге. Веома ме је зачудило како ми је она одговорила ; ја сам мислио да имам посла са једном дамом. Не питајте ме тако лудо. Ви као да мислите да сам ја Ваша слушкиња а Ви мој гооподар. Седите и почните одмах Ваш рад." Ја учиним као што је она захтевала јер Није пристајало да се са оном, која ми даје рада, пустим у претресање. Просјаци не смеју иолагати права, али сам се надао да таква болесна стања неће бити чесТа код ње, што би ми наравно било врло немило. Тек што сам почео да пишем она се опет показа врло н^задовољна мојимрадом. Ја сам стрпљиво иодносио њене прекоре, али баш то изгледало ми је да се све више дражи место да је утишава. Она ми је говорила такве речи да их ни један шегрт неби могао мирно поднети. Кад је видела да сам ја ипак миран њен гнев још више се надражи. Она скочи и изјури на врата. Видео сам да нећу моћи дуго код ње издржати. И ако још нисам знао шта ћу да радим, нисам хтео да трпим њена кињења. Узалуд сам хтео да дознам зашто су ове неуређене и без вредности хартије биле завијене у веома скупоцен завој, у коме ми их је предала г-ђа Ласел Тревор. Наједанпут наиђем на једно писмо, у коме ми се рукопис учини веома познат, јер га је невежбана рука писала. Као муња сену ми кроз главу да је том истом руком потписано пиомо Доикана Ротвела. Могао бих се заклети да их је иста рука писала. Како је могло доћи писмо Донкану Ротвела међу хартије г-ђе Ласел Тревор. На писму није било ни датума, ниадресе, само је писано »Моја драга Амалија". Ко је била та драга Амалија? Док сам ја то размигаљао појави се оиет г-ђа ЛаселТревор. И ако нисам ниглта говорио видео сам да је она разумела у чему је ствар, приђе одмах мени великим корацима и истрже ми писмо из руку.

Она изгледаше ужасно узбуђена ; жиле на челу биле су јој јако набрекле а усне јој дрктаху као у грчу. Пошто ми се чинило да она од беснила не може да говори ја сам гледао да утишам ствар, рекавши јој сасвим мирно. „Желите ли г-ђо да и то препишем.* »Чудовиште« рикну она. „Ви сте један сасвим обичан лопов. <( »Госпођо ! с< Њеи глас био је тако мрзак и њен гнев према мени тако без разлога да ја нисам знао шта да радим у том тренутку. »Где сге украли ово писмо. <( Ја се дигох са столице. »Г-ђо ЛаселТревор, Ви сте сувише раздражени® рекох ја мирно. »Ви се вара.те ако мислите да сам ја Ваш роб кад сте ме узели за свог секретара. »Ви лукаво нс.ето ! Немојте више да ми се претварате, јер ћу Вас одмах јавити полицији због крађе.® Ја јој гледах у лице; она је изгледала као Фурија. „Изгледа да сте јутрос рђаво расположени, али се надам да ћете ми се извинити чим Вам буде боље." С тим речима пођем вратима, али ми онаспречи, наслонивши се леђима на врата. „Немојте мислити да ћете ми умаћи или да ми Ваше понашање може импоновати. Ја сам Вас посматрала од почетка. Ја сам познавала Ј,1она Хартопа тако исто као и Ви, и кад је он био убијен, ја сам се заклела да ћу његовог убицу одвести на вешала. Од кад сам овде ја Вам пратим сваки корак као осветница његове крви. Треба још само једна маленкост па да се потпуно уверим у Ваш злочин. Будите уверени да ћу Вас наћи, ма побегли на крај света. Ја ћу Вас наћи и одвешћу Вас на вешала.® Ја сам мислио да она није при себи те јој мирпо рекнем. »Но, сад кад сте ми све то изговорили ваљда ћете ме пустити да прођем." »Дакле Ви таквим тоном сметс са мном да говорите. Ви сте дрзак. Али ја сам то одмах видела. Немојте миелити да ме то изненађује. Један тако окорео зликовац као што сте Ви, не да се тако лако збунити; то сам ја знала. Можете ићи. Само још нешто, чујте. Ваша крила биће скоро подсеченаи скоро ћете Ви бити у затвору. Ја ћу тако исто имати мало сажаљења према Вама, као и Ви према Вашој несретној жртви што сте имали, која је тако невино пала у замку. Не заборавите да ће Вас свуд наћи моји шпијуни ма куд отишли. Што год будете учинили ја ћу то одмах сазнати, јер ја ни за један секунд нећу упустити конац из руку <с Кад је прекинула говор да одахне, ја се поклоним. »Хвала Вам г-ђо што ме пуштате; сматрам за част што се тако интерзсујете за тако незнатног човека као што сам ја. с< Она ме доиста пусти, али усиљено. Не бих се чудио да је у последњем тренутку покушала и да се туче. Али тслико је се још могла савладати. Кад сам изишао на врата она пође за мном до сгепеница тако да сам мислио да и она хоће да прође; ја се уклоним у страну да јој уступим место, али оиа не

обрте главе ; ја наставим пут али опазим да она јогн једнако стоји на првој степеници и посматра ми сваки кор,ак. Пре нег.) што ће ме изгубити из очију довикну ми она грозним гласом страшну реч »убицо <( .

ГЛАВА 9. Морам признати да и ако сам се трудио да изгледам равнодушан, ипак ми је продазећи кроз двориште било веома тешко. Што је један човек више у праву пред једном гневном женом то више губи од свога достојанства кад према њој чини употребу од свога оружја. 'Го је за мене било тако неочекивано да с те стране и тако правце будем окривљен. Никако ми није ишло у главу да ме она жена окривљује за убиство коју сам сматрао за свог доброг духа. Увиђајући да ја хоћу што пре да се извучем испод бесних напада њеног језика, она ми је довикнула ону страпшу реч на месту где су и други морали чути. Ја сам опазио да је слушкиња са отвореним очима и ушима стајала на коридору и слушала, док је на дну степеница стајао увек пажљиви келнер. Кад је се овај уклонио у страну да ме пусти да нрођем, још једном зазвони њен глас иза мене »Пустите га још сад, да се истрчи. Његов је пут близу краја и он ће раније него што слути бити у рукама полиције. Једва сам се савладао да тога келнера не смлатим, док ме је она Фурија на степеницама грдила. Ни сад нисам хтео да се вратим и да тој вештици одговорим на њене оптужбе, него ми прво паде на памет да потражим г-ђу Барнес, газдарицу од куће. Она је била на нрвом месту одговорна за све што се у њеној кући дешава. Али тек што ме је угледала она ми показа погледом да не треба да јој долазим, па је нестаде. Глава ми је горела те изиђем па улицу да се освежим. Зла судба која ме је потерала, постајапте с дана на дан све несноснија. Узевши да је г-ђа Ласел-Тревор суманута то сам ипак морао признати да је као таква врло систематски радила. Остане ли она при свом уображењу, то су за мене могли настати ако не директне опасности, а оНо најодвратнији положаји. Да ли није било из оспова погрешно од мене што сам њено беснило дочекивао тако мирно, место да јој тако исто одговарам ? Ако ме доиста затворе то ће та околиост бити можда отежавајућа за мене. При помисли на таку могућност изби ми ладан зној по челу. Још се тачио сећах речи те жене да ће она пазити на мене. Нехотице се окренух да видим да ли доиста когод у том тренутку не пазн на мене. Нисам могао то опазити иошто сам био на најживљем крају кеја, где је и најневештијем шпијуну лако било да га не опазим. (Свршиће се)