Полицијски гласник

СТРАНА 210

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 26 и 27

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињено нам је питање: треба ли напдаћивати таксу за иотврду онштиноких књига: дневника, партијалника, књиге дуговања итд., коју врши полициока власт по досадашњим правилима о рачуноводотву и деловодотву? Како нам је познато, до сада је разнолико поотупано при потврди ових књига, па оу неке влаоти наплаћивале такоу а неке не. Знамо и то да су, чак и неједнака обавештавања давата од стране надлежних у конкретним случајевима. Ми налазимо, да ову такоу не треба наплаћивати, јер се рачуноводство у општини не води на начин, који оада поотоји, по доброј вољи општинске власти, него је то службени и дужносни пооао, који потиче из закона о устројству општина у колико се ове јављају у својству државних установа, те по т. 5. чл. 2. и тач. 2. чл. 3. закона о таксама не подлеже плаћању таксе. У осталом по чл. 110 оадашњег закона о општинама Гл. Контрола пропиоаће нова нравила о рачуноводотву, којом ће приликом свакако и то питање бити регулисано. * * *Један опшгински писар учинио је ова нитања: 1, како ће се наплатити спорна такса у случајевима, где се вредноот опора не може определити, као што је случај службености ?, 2, како ће ое наплаћивати такоа и од кога лица, кад је тужилац оолобођен од плаћања таксе, или кад се он у току спора изравна оа туженим, или ое пресудом судоком вредност опора оведе на мању меру; и, 3, да ли општиноки судови или сељани једнога села, могу уотупити својим оуграђанима у својину делове општ. утрине, без одобрења надлежне власти иа ако не могу, онда која је власт надлежна за одобрење ? Под претпоставком, да овај писар чини предња питања у намери, да се у даним случајевима зна управљати у кругу своје надлежности, ми одмах констатујемо, да општински судови у олучајевима опорова немају ништа са законом о такоама, ношто се такоа по закону о таксама наплаћује само код државних власти, у колико ова дужноот није наметнута и општинама тач. 98. такоене тариФе, те по томе, за спорове грађапоке природе наплаћују се таксе по § 23. грађ. суд. поступка под а, б, в, и г. Како пак овом законском одредбом није регулисан сдучај опорова, који су непроцењиви, као што је службеност то се у оваквим случајевима неће наплатити никаква друга такоа сем оне из тачака: б, в, и г, § 23 грађаноког судског поступка. На питање под 2. имамо да одговоримо, да по § 23. таксу плаћа губећ а страна, ако не докаже општиноким уверењем да је оиромашног отања. Такоу треба наплаћивати увек на целу суму, која се тужбом тражи, без обзира на то, како ће се вредност спора кретати у даљем току рада, па чак и на случај поравнања после повереног спора. Што се тиче питања под 3. оно је, признајемо, остало нерегулисано законима. Стара уредба о шумама, која је, исгина, почешће била предмет незгодне оцене, регулисавала је ово иитање до ситница.

Укидајући ову, закон о шумама није ни додирнуо питање о давању опнггинских утрина сиромашним суграђанима. Према томе, давања општ. утрина на досадашњи начин не може више бити. Сада би једно могло бити отуђивање општ. имовине по одобрењу Држ. Савета у смислу тач. 6. чл. 94. Устава земаљског, пошто се, претходно за то изјаоне опт. оуд, одбор и збор дотичне општине. •к * + Имамо овакво питање : «Један грађанин општине Н-ске умр'о је пре извесног времена, а након оебе оотавио двоје деце и жену. Убрзо по његовој смрти, умрла оу оба његова детета, а жена ое преудала. Како умрли грађанин има и рођеног брата, то овај тражи да наоледи имање умрлог. Да ли је наоледник брат или удова? Како овде није задружни одношај, то ое ово наследство има да регулише по § 401. и 4 02. грађ. законика. И, како је удова умрлог цреживела своју децу — децу умрлог — то је она њихов наоледник а брат умрлога нема никаква права на имање деце умрлога. -Аг * + Један општиноки пиоар пита: (,Имају ли овештеници права да наплаћују изводе умрлих и рођених, кад ове тражи званичним актом старатељоки оудија, ради образовања масе?" По тач. 7. чл. 5 закона о уређењу свештеничког отања, свештеници издају ове изводе беоплатно, кад год их влаоти по званичној дужнооти захтевају. Како је и образовање маое један од послова званичних, то и изводи, тражени око овога, не подлеже ни такси из тач. 10. чл. 8. поменутог закона, нити пак онај из тачке 61. таксене тариФе закона о таксама. * * Један општински пиоар пита: „Кад општииока власт ооуди неко лице по § 37 5 а кривичног закона на затвор и плаћање трошкова, па затвор издржи у року од три меоеца, али ое у овоме року не наплате и трошкови, на које је ооуђен, да ли ое они могу наплатити и пооле три месеца, или је право наплате заотарило ?« Застарелоот предвиђена § 396 крив. зак. одноои се само на казну, а не и на накнаду штете и трошкова, као што ое то види и из § 3 97 поменутог закона. Према овоме, трошкови досуђени иресудом могу се наплатити и пооле три месеца. ■к * * Писар општине олатиноке учинио је ово питање : „По члану 111 закона о непосредном порезу, казниће ое, поред плаћања редовног пореза, оа четири пута оном оумом колико ута)ено имање или утајени принос треба држави да илати у име непосредног или обртног пореза и државних приреза, оваки онај, за кога ое докаже, да је стање, било у непокретностима, било у капиталима или принооима прикрио.

Према овоме, кад ое код појединих лица нађе, да су при премеру земљишта 188 5 год. своје имање пријавила мање, него што је оно износило н. пр. извеона парцела је велика пет хектара а она пријављена само два и т. сл. хоће ли ое ово узети као грешка, или ће се узети као намерно прикривање, иарочито што ово доцније није поправљено, и треба ли их казнити или наплатити само редован порез. И, ако ова лица треба казнити, припада ли потказивачка награда општинским и државним олужбеницима која је прописана чл. 119. поменутог закона ? Познато је, да су за време пописа земљишга, вршеног у 1884 и 5 години, ирооторнбст појединих парцела одређивале пописне комиоије проотим множењем аритметичних средина оупротних страна земљишта, узимајући да је тако нађена величина тачна, ма да она никад то не може бити, ако земљиште олучајно није квадрат или правоугаоник, а оопотвеници земљишта давали су само меру појединих страна земљишта. Већ сама ова околност, што ооиственици ниоу ни одређивали величину земљишта, него комисије као државни органи, искључује могућност казнене одговорнооти, ако величина пријављених парцела није тачно пријављена, по што се не може утврдити намера за прикривање. Све што се сопственицима може отавити на терет то је, да плате редован норез на вишак, који би ое стручним премером нашао. Код случајева, пак, где је цела парцела оотала непријављена, долази казнена одговорност по члаиу 24. закона о попису људотва и имаовине, с обзиром на чл. 111. зак. о непооредном порезу, јер се ту разложно претпоставља намера за прикривање, које собом вуче и кривичну одговорноот. Под претпоставком, да оу државни и општиноки органи дужношћу својом позвани, да штите државне интересе, они не би могли имати права на потказивачку награду по чл. 119. Али, кад се узме у обзир, да тај исти одношај отоји и код цариноких, кријумчарења па је тамо усвојена награда за царинске органе уз извеона ограничења, онда би је требало и овде усвојити. * * * Иисар општине луковоке, учинио је ова питања : а, „У тач. бр. 7 5. таксене тариФе закона о таксама стоји: „за одобрење привременог механисања у згради, која нема месно механско право годишње ое плаћа по 100 динара." Према овоме, да ли механџије, који привремено механишу у обичним зградама од слабог материјала, у селима, на основу § 31. уредбе механске, треба да плаћају сваке године горњу таксу, или један пут за свагда; и, б, у члану 156. закона о монополу дувана стоји: ако ооуђени не би имао покретности или непокретносги по другом ставу овога члана, од куда би му ое могла наплатити казна по овом закону, замениће му ое ова затвором, рачунајући пет динара за један дан затвора. А од непокретног имања, за казне по овоме закону, може се узети оамо једна трећина имања, које кривац има преко оног, које му ое по грађанском судоком постуику не може продати за дугове. Ако кривац по овом закону буде кажњен оа 90 дин. казне а непокретног имања — преко онога што му штити § 471. грађ. оуд. пост.