Полицијски гласник

СТРАНА 226

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 28 и 29

П Р И К А 3

Полицијске наредбе за град Београд, носи наслов књижица, која је ових дана оштампана као званично издање управе гр. Веограда, и у којој су скупљене све полиц. наредбе, које данас важе за српску нрестоницу. Свакој корисној новини у нашој полицији увек смо се искрено радовали и поклонили јој нарочиту пажњу, па то и овог пута чинимо. Књижица, о којој је реч, не само да је корисна новина по нашу престоничку полицију, већ је и преко потребна, како нашим полиц. органима, тако и свима грађанима у опште. Први Ке у њој наћи драгоцених упутстава за вршење своје службе, а други многе олакшице у својим односима са полиц. влашћу. Позната је сгвар, да » Сраске Новине <! , у којима се објављују полиц. наредбе, чита врло мали број нашег света, те су, услед гога, многе од њих остајале непознате веКем делу грађанства, а то је било штетно, како за грађане гако и за само тачно вршење ових наредаба. Оштампаним књижицама, а нарочито њиховим малим ценама (0-30 укоричене а 0-15 дин. не укоричене), одклоњена је са свим ова, незгода. Ну, у колико су ове књижице корисне са изложеног гледишта, у толико су много корисније неколике погпуно нове и савремене наредбе, које су у њима оштампане. То су, на првом месту, наредбе о раденицима и њиховим књигама које од вајкада постоје у страном свету; за тим о портирима и собарицама, па онда о димничарима, таљигашима, носачима и сумњивом женскињу испод 30 год., даље правила за јавна купатила, трамваје, омнибусе, велосипеде и т. д. Ове новине, које нису ништа друго до резултат напредовања друштва, одавно су већ корисно примљене у страним нрестоничким полицијама. Не мање је важан и »потсетник«, који је додат — оштамнан — на крају наредаба, и у коме су предвиђене важније иступне кривице. Мислимо само да је овај »потсетник" могао бити много већи. Још једна искрена иримедба, или боље рећи ономена. Ма колико да се наша престоничка полиција, у последње време, одликује способношћу, вредноћом и часпошћу, што јој сви престонпчки грађани признају, ипак има једна ствар, врло незгодна по нашем мишљењу, која јој не допушта, да и поред изложених јој добрих особина, ужива онај углед који јој, с обзиром на тешке и деликатне дужности одговара. Та пак, сгвар, —- то су разни обзири којима се она престонич. полиција, наштегу свога угледа, руководи према извесним личностима и у извесним приликама, често пута и за најобичније полиц. ствари. Ништа није горе, но кад маса грађана дође до уверења: да се законски прописи неједнако примеи 1>ују, и да је њихова примена, у многим с лучајевима, подложна утицајима зависноги, пријатељства, добре воље, а по некад у ћеФа. То је оно, шго на сваком кораку изРЈа углед полиције, и на супрот овоме, ■иже углед суду. Ако се овако буде ми зло и са новим наредбама управе гр. ^рада, које, мора се признати, дубоко

засецају у интересе појединаца, онда ће оне, у место користи и друшгву и полицији, донети само штете и једнима и другима. Да неби овога било, ми искрено саветујемо органе полициске у престоници, да се у вршењу своје дужности не руководе никаквим другим обзирима, до само службеним. И најзад: Били би неправедни кад неби, приликом свршетка ових редака, одали достојну хвалу вредном и заузимљивом управнику Веограда г. Божи Маршићанину, чијој се иницијативи има искључиво захвалити за наредбе и књижице о којима смо говорили.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Један оиштиноки иисар учинио је ово питање : 0 Моја оцштина удаљепа је од варошице Ал. један сахат, и по чл. 2. закона о сеоским дућанима, у њој не могу бити сеоски дућани. Али, и ако по закону не би могло бити, опет у њој постоје три дућана, у којима се продају сви производи, именовани у чд. 4 а истог закона. О овим дућанима оиштински збор није доносио никакву одлуку у смислу чл. 4. поменутог закона. Трговци, који су ове дућане отворили, оптерећени су обртним порезом на сеоске дућане по 5 0 дин., поред пореза на рад, и они уредно илаћају држави порез на ове дућане. Одбор општински нашао је, да су они дужни да плаћају и ошптини аренду, па је донео одлуку да сваки плати општини на име аренде по 150 динара годишње. Против ове одлуке, они су изјавили жалбу држ. власти, али она је ову одлуку одобрила. Кад је од њих потражена аренда према одлуци одборској, они је нису хтели положити на леп начин, те их је опглтина тужила и они су пресудама општинског суда осуђени на плаћање. Против ових пресуда изјавили су жалбу првостепеном суду, и овај их је поништио из разлога: што у овој општини по закону не могу ни постојати сеоски дућани, с обзиром на одстојање, које предвиђа чл. 2. пом. закона. Молим уредништво за објашњење : која је радња саобразна закону — да ли одлука одборска која оптерећује ове дућанџије арендом по што они држе дућане и нико их у томе не смета, или одлука првостепеног суда, којим су пресуде општ. суда поништене?" Кад од села, у коме су дућани, нема до најближе варошице најмање 4 сата одстојања, онда по члану 2. закона о сеоским дућанила, не могу постојати дућани, све и да је збор о томе донео одлуку. Кад су дућани опет отворени, и ако је то нротивно закону, онда су и општинска и полициска власт биле дужне, да ове затворе на начин, који је закон прописао, а не да се мире са овим незаконитим поступком дућанџија, па да прва власт одређује аренду, а друга да ову одобрава. Пропуштена дужноот од стране ових власти није могла дати право општини на аренду, и првостепени је суд добро урадио, што је поништио пресуде општинског суда, и на тај

начин нагнао и ошнтинску и нолициску власт да учине оно, што су много раније требале учинити. Она околност, што су дућанџије опгерећене порезом на сеоске дућане, не мења ни мало саму ствар, јер пореске власти, при разрезу пореза, траже само да постоји један порески објекат, и норезују га, оставл 3 ајући другим надлежним нластима да цене: да ли он може но закону у опште постојати или не.

Д. В. М. званичник среоки, поставља ова цитања : I. „По § § 15 и 16. полициоке уредбе, жалбе на пресуде или решења предају се оној влаоти, која је пресуду или решеље донела, у року за три дана. Међутим, многе полициоке и општ. влаоти, примају ове жалбе и признају их као благовремене и четвртог дана по оаопштењу, дакле на један дан доцније од узакоњеног рока, ако је само четврти дан недеља или какав други празник. Молим за објашњење: да ли су благовремене и ове жалбе предате четвртог дана по саопштењу, и ако јесу, онда по ком законоком оонову, кад полициока уредба зна само за рок од три дана ?; II. „По уредби о механама свака друмска механа, мора имати поред осталога и фуруну за печење хлеба. Међутим, по еснаФској уредби сваки занатлија, у који ред улазе и пекари, мора претходно положити нрописан испит и прибавити мајсторско право, иа тек онда упражњаваги дотичну радњу. И, кад овако стоји ствар, може ли онда механџија, и по ком законоком основу, радити пекароку радњу без мајсторског права, у колико ]е то за његову механу потребно ? Ако не може, онда нашто је пропио законски да уз механу има и фуруну; и, III. Н. Н. предузимач, ради у ненасељеном месту извесно предузеће, на коме свакодневно ради до 200 радника. Како на 10 и више километара од овога места нема ни једне радње, из које би ое раденици онабдевали храном и осталим потребама, предузимач је подигао на меоту предузећа бараке и онабдео их јелом и нићем, а уз то озидао Фуруне у којима пече иотребну количину хлеба, и све артикле продаје раденицима. Да ли се може узети да овај предузимач упражњава ове радње бесправно, и греба ли му их забранити и ио коме закону? 0 I. Кад у полицијској уредби није ништа ближе предвиђено о роковима, онда и за жалбе, које ое подносе против преоуда и решења, што потичу из примене III чаоти кривичног закона, важи оно начело, изречено у § 15 крив. судског поотупка о роковима. Према томе, кад год пооледњи дан за жалбу падне у недељу или који други празник, онда се за последњи дан узима први радни дан по празнику, и жалба сматра за благовремену. II. ' Иотина, по уредби о еснафима пекари су занатлије, и не могу радити радњу, докле не положе мајотороки испит.