Полицијски гласник

ГОДИНА VI

У БЕОГРАДУ, ПЕТАК 9. АВГУСТА 1902.

ВРОЈ 30 и 31.

с«оо ооо ооо ооо с«оо ооо ооо ооо ооо ооо &оо ојоп ојоп с«оо ооо с/У5 ооо о©о ооо ооо ооо ооо с/?о ооо соо ооо ооо оес) ооо ооо ооо аоо с«оо с»бо ооо с/>о с^о адо с^о а оо сдо с»оо с^о с/?о соо од>о с^о с<?о

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СТРУЧНИ ЛИСТ ЗА ИОЛИЦИЈУ БЕЗБЕДИОСТИ И АДМИНИСТРАЦИЈУ ИОЛИЦИЈСКИХ И ОПШТИНСКИХ МАСТИ - 1у?о <>»у> (у?г) г>рт> <уу) <уу> <у?о <уу <У? о <>ро <узо <УУ сууа (узо сдо дуао <узо СУУР адо с«оо с«б о ооо ог?о ооо соо с^о С«00 СОО С*оо С«оо С^о ООО С^о С^о С^о С^о с^о О^о С^о с^»о С^о С^о С^о с«оо С^?о с^о ОУ соо УРЕХУЈЕ ОДБОР МИНИОТАРОТБА УНУТРАШЕИХ ДЕЛА ГУУ: (У>0 С.ОО СУУР С/70 ооо ооо осо ооо ОСК> Об/о С/У ооо ооо с/?о ооо с«оо ооо ооо с«оо с«оо ооос^о с«оо с«оо с/^о с>ро ,с^ој?^Ј^о^^РЈЗдд_с«оо_с^_с^>.с^о_с^о_ооо С<^.С^_С/У2_С«00 с/у?^с^ој!^о..ооо_сдо__с^о

СЛУЖБЕНИ ДЕО Указом Његовог Величанотва Краља Александра I, на предлог Министра унутрашњих дела, иостављен је : за начелника друге класе округа топличког, Светислав Станојевић, Генерални Консул на расположењу. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 2. августа 1902. године П№ 14.788 у Веограду.

Указом Његовог Величанства Краља Александра I, на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу §. 6. закона о местима, с обзиром на височајше решење од 16. јуна 1866. год., решено је : да се место Раља, које је до сада било у саетаву села Поповића и Парцана, у срезу космајском, округа београдског, прогласи за село »Раљу". Из Канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 19. јула 1902. године. И№ 17.845 у Веограду.

Указом Његовог Величанства Краља Александра I, на иредлог Министра унутрашњих дела, а на основу члана 6. закона о местима у Србији решено је: да се засеок Толишница, који је до сада био у саставу села Гор. Дубца, општине каонске, среза драгачевског, ио изјављеној жељи својих становника, одвоји од истог села и огласи за село под именом: Толишница, но с тим, да и даље остане у саставу оне општине, којој припада село »Гор. Дубац". Р1з канцеларије Министарсгва Унутрашњих Дела, 20. јула 1902. године, П№ 18.067 у Веограду.

Указом Његовог Величанства Краља Александра I, на предлог Министра унутрашњих дела, а на оснопу члана 10. закона о општинама решено је: да се село Соколово, по изјављеној жељи својих становника, одвоји од општине степојевачке и прида општини лесковачкој, у срезу посавском, округа београдског. Из канцеларије Министарства Унутрашњнх Дела, 26. јула 1902. године, П№ 18.241 у Београду.

СТРУЧНИ И НАУЧНИ ДЕ0 ФЕН0МЕН0Д0ГИЈА СПИРИТИЗМА Од Д-ра В. Петронијевића. (Наотавак) 111 то се тиче интелектуалног садржаја саопштења, т. ј. откуд да асталчи!] односно медијум може да одговара на питања за ствари, које су му непознате, ствар се врло лако да објаснити, кад се зна, да постоји и да је могуће несвесно пренашање мислп. Ми ћемо се на ово пренашање мисли доцније

(у одељ. 3) опширно вратити, а сада само спомињемо, да је медијум способан да прочита несвесно мисли присутних и то и оне, за које они знају, и оне које су им непознате, али које се несвесно находе у њиховом мозгу, само су заборављене. Асталчи!) одговара тачно на дата нитања на тај начин, што се невољни мишићни покрети исто тако управљају по овим несвесним и несвесно прочитаним мислима медијума., као што се наши свесни вољни покрети управљају по нашим свесним представама. Престава покрета, који има да се изведе може у нашој свести бити јасна, а може бити и нејасна, т. ј. несвесна, и у једном и у другом случају сам механизам нашег нервног система чини, те се наши покретни органи управљају по тим преставама. Ко год схвати, да свесна престава моја да покренем руку само на тај начин изазива доиста нокрет руке, што тој престави одговара у мозгу извесно треперење молекила његових које се чисто механички преноси на саме моторне нерве, гато покрећу руку, тај ће схватити, да и несвесна престава. пошто је и она такво исто треперење можданих молекила, може исто тако произвести покрет руке. И у једном и у другом случају исти је реални узрок оно што производи покрет — на име треперење можданих молекила, само што је у првом случају то треперење праћено у свести преставом, које смо свесни, док у другом случају те преставе у свести нема. На исти се начин објашњава и онај чудни појав гранчице (у1г §п1а тегсиНаНа), помоКу које може да се нађе вода или метал у земљи. Та се гранчица на име у руци онога, који је носи баш на оном месту спусти на ниже, на коме се вода или метал налази, т. ј. на оном месту где носилац гранчице свесно или несвесно мисли, да се вода или метал налазе. Људи, код којих се та гранчигда спушта баш на местима воде или метала обично су они који познају дотичне пределе и у једном и у другом погледу. Неко ко је копао доста бунара у извесном пределу, знаће од прилике све главне жице водене, и имаће ако не јасну и свесну преставу о гоме а оно нејасну и несвесну, и с тога неће бити никакво чудо, ако се гранчица у његовим рукама баш онде спусти где има воде. Тежи случајеви разуме се да се неће овако просто дати објаснити, мораће се иретпоставити, да су такве личности сензитивни медији способни да на неки начин осете близину воде или метала, и да та њихова у сваком случају нејасна престава утиче на њихову руку и ироизведе спуштање гранчице баш на оном месту где се осећа близина воде или метала. У сваком случају у самој гранчици нема и не може бити никакве тајне снаге, која би стајала у вези са водом или металом, све бива преко медијума и без њега се не да објаснити. Много су интересантније али и ређе оне Физикалне појаве, које се јављају у спиритистичним седницама само у присуству каквог јаког медијума. Оне се све одликују тиме, што бивају без икаквог непосредног додира од стране медијума, што су његова дејства у даљину (у ширем смислу). Тако медијум је способан да магнетску иглу у затвореном простору исто тако својим утицајем стави у стање великог немира, као што то чини и какав велики магнет кад се приближи простору магнетске игле. То показује да се у медију налази сила слична магнетизму, способна да изводи магнетска дејства. Тако исто медијум је способан да тако пренесе своју магнетску снагу на другог човека, да из овога полазе при додиру са металном куглом исто тако варнице, као што је то случај са куглом на електричној машини, када јој се приближи рука. Та је снага у стању, да подиже столове у соби с једног места на друго,