Полицијски гласник

СТРАНА 230

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 30 и 31

без икаквог додира од стране медијума. Предмети у соби, столови, столице и т. д. обично се ори томе приближују медијуму, а много ређе од њега се одмичу. При томе, они се на;јпре мало подигну, затим падају на ниже, покрећу се напред, стану кад дођу у СФеру утицаја снаге медијума, па онда од једном скоче изненада к медијуму, баш на исти онај начин на који се комадићи челика крећу ка магнету, који их у извесној равнини привлачи. На овај начин посматрао је Кокс, како се столице на даљини од 6—10 стопа приближују медијуму, како се наслоњаче и соФе одмичу за 2—3 стопе, једном је опазио како се једна тешка наслоњача на даљини од 14 стопа приближила медијуму. Много су интересантнији још Феномени које је посматрао енглески хемичар Крук (Сгоокв) — први који је подвргао спиритистичке Феномене научним експериментима — са америчким медијумом Хомом. Под утицајем овога последњега Крук је констатовао апаратима који сами регистрирају, како су различни предмети постали лакши, т. ј. изгубили од своје тежине. Овде снага медијума делује на супрот привлачној снаги земљиној, те чини, да предмети изгубе од своје тежине. Крук је констатирао на тај начин, како су предмети, од 3 Фунте тежине постајали тешки 1 фунту. Ови експерименти Крукови, који су по првом опису његовом изгледали да одговарају свима строгим условима експеримепталне методе показали су се доцније по другом опису његовом као некритични и сасвим сумњиви. Али није једини Крук који је посматрао такав ути-цај медијума на тежину предмета. Кокс је посматрао како је један астал 8 фуната тежак, мењао под утицајем медијума своју тежину између 5 и 85 Фуната, према томе како се кад желило, да он постане лакши или тежи но што је. Чемберс и Овен посматрали су под истим условима како је тежина једнога стола од 121 Фунте варирала између 60 и 140 Фуната. Услед ове промене тежине иредмета, дешава се често у седгшцама, да ое сто, заједно са свима што се на њему налази издигне, или да се столице заједно са личностима, које на њима седе иодигну. Тако исто медији често могу сами да промене своју тежину, и да се на тај начик одрже на иовршини воде и онда кад незнају пливати. Отуда и приче о вештицама, које су бацане у воду, да се види да ли су доиста вештице, јер ако су такве, оне се не могу удавити. Прича се исто тако за медије, који су у седницама, било у мраку или при нејасној светлости, летели по соби, као што се за Јамблиха, Фауста, и многе вештице и свеце (особито о свецу Јосифу Корпентинском) још од стариие нрича како су летели по ваздуху. Ове иојаве летења биће да су чисте халуцинације, које медијум изводи у духу нрисутних гледалаца, што он може врло лако да учини, као што је то већ копстатовано код многих медија, и као што је иначе познато у миогим народним причама о мађионичарима способиим да сугерирају присутнима и најчудноватије ствари. На промену теншне предмета могу се свести и оне чудновате појаве које се причају о индијанским Факирима. Тако за њих се прича да су способни, да парчиће хартије стављене на неколико штапића забодених у земљу у саксијама доведу до тога, да на штапићима играју, т. ј. да се подижу на више и спуштају на ниже, док Факир стоји на извесној даљини од њих и свира у свиралу (ово свирање у свиралу разуме се да нема никаквог утицаја на само кретање парчића хартије, већ служи само као спољни знак, који Факир употребљава да сакрије право стање ствари). Од ових појава још су много интересантнији појави, које је Целнер извео у присуству чувеног америчког медијума Следа. Већ 1860 год. След је био чувен у Америци са тако званог „директног писања" које су духови у његовом присуству вршили. Год. 1876 он дође у Лондон где је држао јавне седиице, које су изазвале необичну сензацију. У новинама и часописима многи познати људи саопштавали су своја опажања, .учињена у седницама са њиме, а 1878 изашла је и једна велика књига, у којој су сви ови реФерати били скупл>ени. У јесен 1877 След дође у Берлин иошто је годину дана провео у Енглеској и Холандији. Његове манифестације и овде су изазвале исти интерес као и у Лондону, али поред свих напора чињених од стране спиритисте да велике научнике Хелмхолца, Вирхова и др. наведу на испитивање њихово то се није успело. Целнер у Лајпцигу, један исто тако славан и генијалан научник, одлучи се Међутим да позове Следа, и овај 15 Новембра 1877 дође у Лајпциг.

Следова снага достигла је свој врхунац у овим експериментима са Целнером; њему су испале ствари за једном руком тако чудне, да стоје јединствене у аналима спиритизма. Седницама је присуствовао, поред других виђених личности, и велики Физичар Вебер, лични пријатељ Целнеров. Своје експерименте са Следом саопштио је Целнер у своме великоме делу у три свеске под насловом: „^УЈзвепзсћаГШсће АћћашИии^еи« (БеЈргЈ^ 1878|79). Пре овога свога експерпментисања са Следом, Целнер се је занимао јако са проблемима тако зване нове неевклидовске Геометрије, особпто са појмом четирдимензионалног простора, чији је реалитет претиостављао на основу неких чудних физикалних појава и геометријских особина тела. Спиритистичке појаве добро су му биле дошле за остварење своје омиљене идеје: и најчудноватије од њих дају се врло лако објаснити претпоставком реалитета четирдимензионалног простора. Отуда није никако чудо, што је Целнер тражио да му След изведе баш оне појаве, које су се једино а међу тим на врло лак начин могле објаснити претпоставком четирдимензионалног простора. Те су појаве, појаве познате под именом тако зване иробојности материје, и ми ћемо овде детаљно описати те Целнерове експерименте и његова објашњења. Познато је из Физике, да се на једном и истом месту у исто доба може налазити 4 само једно тело, да два тела не могу у исто доба бити на једном и истом месту, јер би онда морали битм један у другоме, морали би се пробијати. Та се особина физичких тела назива непробојношћу њиховом. Међу тим Целнер тврди, да му је са Следом иснало за руком, да иокаже, како може да наступи пробојносг материје. Основни Феномен, који је у овом погледу испао за руком у присуству Целнеровом јесте везивање чворова на концу, чија су оба краја била запечаћена тако, да их След није могао отпечатити и чворове везати обичним природним путем, већ једино начином који нама обичним људима није могућ. Ево Целнеровог описа тога чувеног експеримента (опис је извађен из његовог горе споменутог дела): »Овај покушај —- везивање чвора на бескрајном концу испао је за руком за неколико минута у Лајпцигу 17. Децембра 1877. пре подне у 11 сахати, у присуству американца господина Следа. Доња слика (сл. 2) показује канап са 4 чвора и у исто доба положај мојих руку, које су биле додириване руком Следовом и левом руком једног другог господина. Док је печат стајао на столу свима на очи, канап, који је тада још био без чворова, био је притиснут чврсто мојим налцем за асталску плочу; остали део канапа висио је у моме крилу. Ја сам желео, да се само један чвор веже ; међу тим за неколико минута била су четири чвора везана, који су у цртежу јасно престављени. Канаи је био дебљине отприлике 1 милиметар; био је јак и нов; ја сам га купио. Његова дужина била је, пре везивања чворова 148 см.; дужина двоструког канапа, кад су се крајеви спојили печатом, била је према томе 74 см. Крајеви су били везани у обичан чвор и биле су (ио везивању) удаљени од чвора одприлике 1,5 сантиметар; они су стављени на хартију и запечаћени обичним воском, тако да је чвор оио видљив оаш на ивици печата. Хартија око печата била је обрезана као што показује слика. Поменуто печаћење два таква канапа ја сам са својим сопственим печатом извршио у вече 16. Дец. у својој соби у присуству више пријатеља; След није био ту. Два слична канапа исте врсте и дужине био је запечатио Виљем Вебер у својој соби и својим печатом јутру 17. Дец. Са ова четири канапа отишао сам у једну суседну кућу, где је становао један мој пријатељ; он је понудио пријем Следу у својој кући, како би

Слика 2.