Полицијски гласник

ВРОЈ 32.

У БЕОГРАДУ, СУБОТА 17. АВГУСТА 1902.

ГОДИНА VI

&ОР СУОО ООО С СГ> С *ЈСГ> ООО ООО ОЈОГЈ ООО с *УјГ) ООО ООО ООО ООО (^ОО ООО <^ОР С<РО ООО О ЈСГ) ОЈОО СУ5Р 050 С/УО С^ОО С/УО ООО С.СЈО С /УЗ ОУЗ 090 ОбО С/>0 <>го 050 схго С/50 ООО >г/50 ООО ооо сло соо С<00 С-СО ч>50 060 0/90 ПОЛИЦИЈСКИ глдсник ШЧНИ ЛИСТ ЗА ИОЛИШР БЕЗБЕДНОСТИ И АДМИНИСТРАШВД ПОЛИЦИЈСКИХ И ОПШТИНСКИХ ВЛАСТИ

с/уз ооо оо ооо с<оо с<со ооо ооо с^о ооо Обо 050 аоо оо о а до а оо 050 соо с/у ооо ооо о&о оу; оу: суу- оуз оу оур оу: обо с ух: оу. оу оу) оу . 050' ох. с// оу.' о^. о^ оса охз оу- ооо ојо ос>о 050 УРЕЂУЈВ ОДБОР МШШСТАРСТВА УНУТРАШБИХ ДЕЛА

/50 С/?2 О?? 0>0_.0^0' ОРО С/>Р 050.050 С/Х?.Р50 СЛС;.ОУ.О^ ОУ?С/>^О^ОС/0О>0 050 050 0УР 050 090 С<ЈО О&С 050 С/У2 050 050 050 0?0 090 С/50 ОУО 050 050 ОуО О^ О^О 0?0 050 050 050 ОУГ ОУ. С/50 С/У^ 050

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Указом Његовог Величанства Краља Александра I, иа предлог Министра унутрашњих дела, ностављен је: за писара прве класе среза јасеничког, округа крагујевачког, Драгутин Мари^, пешадијски потпоручник. Из канцеларије Мшшстарства Унутрашњих Дела, 6. августа 1902. године Ш» 19.107 у Београду.

СТРУЧНИ И НАУ4НИ ДЕО ФЕНОМЕНОЛОГИЈА СПИРИТИЗМА Од Д-ра Б. Петронијевића.

А-

Слика 3.

XI

-В

Слика 4.

(Наставак) Везивање чворова на показани начии, без икаквог додира од стране Следове и без пробојности материје и без преласка њеног у Флуидно отање и враћања натраг у чврсто, да се врло лако објаснити кад се претпостави, да реални простор има још и четврту димензију. Ствар се да лако схватити кад се везивање чворова у тродимензионалном простору упореди са везивањем чвора у дводимензионалном простору. Чвор у дводимензионалном простору не значи исто што и чвор у тродимензионалном простору. У Фигури 3-ој нацртан је конац као нрава линија у дводимензиоА В налном иростору површине хартије. Слика 4 показује чвор тогаконца док се год он сматра да лежи само у равни: тај чвор преставља просто савијање конца у његовој средини. Кадсе један од крајева А или В савије по други пут и провуче кроз веК дати савијутик онда постаје чвор у трећој димензији јер се сада чвор више не налази у равни (слика 5). Чвор тродимензионалан не може се никако везати док се год конац налази само у другој димензији, па ма колико окретали на ову или на ону страну овај или онај крај конца, неопходно је потребно издизање конца у трећу димензију, да се један његов крај може провући кроз чвор друге димензије. Међу тим ово што сад долази врло је интересантно. Дводимензионални чвор може се много лакше наиравити, кад се један крај конца издигне из равни у трећу димензију, него кад се конац налази само у равни. Чвор дводимензионални у равни може се само тако направити ако се један крај конца обрне за 360° око места на коме треба да се начини чвор, ако се то кретање врши само у равни и комад се не издиже у треКу димензију ; међу тим тај се дводимензионални чвор може много

Слика 5.

лакше направити, ако се део конца који се креће (рецимо В) издигие у трећу димензију, онда је довољан и обрт за 90° па је чвор готов. Али још се лакше може такав чвор везати просто на тај начип што ће се један крај копца обрнути око себе, тако да се издигне ван равни и оиет у њу спусти, па је дводимензионални чвор готов. У том случају крајње тачке коица остају у равни па се чвор ипак везује. Као што се овако да врло лако везати двоДимензнонални чвор у трећој димензији без икаквог окретања конца у равни исто се тако да чвор тродимензионални везати у четирдимеизионалном простору, ада крајеви конца остану у трећој димензијн. Ми тродимензионална бића у стању смо да такве чворове само тако вежемо што ћемо један део конца кретати за 360° у равнини која не пада уједно са равнином конца (т. ј. у равнини треће димензије). Четирдимензионалним бићима било би исто тако лако да вежу наш тродимензионални чвор без икаквог померања крајева конца, као што је нама бићима тродимензионалним могуће да вежемо дводимензионални чвор без померања крајњих тачака његових, што би опет дводимензионалним бићима било апсолутно немогуће. Кад се дакле претпостави четирдимензионални иростор, онда је оно везивање чворова на канапу чији су оба краја запечаћена сасма могуће без икакве повреде печата, и Целнер баш и узима ова.ј Феномен везивања чворова да нокаже, како је нужна претпоставка четврте димензије реалног простора. Поред везивања чворова, које је Целнеру испало са Следом за руком, испао му је и други један исто тако чудан Феномен нробојности материје, а то је обавијање прстенова око асталских ногара, и ако су нрстенови остали неповређени и ногари били чврсто приковани за патос. Целнер је унео у собу два стола, један чији су ногари били чврсто приковани за натос, и други на који је метнуо неколико дрвених прстенова које је пре тога испитао микроскопски, да би с једне стране констатовао њихову једноставну структуру а с друге стране да би по свршеном експерименту могао констатовати њихову неповређеност. Као и код првог експеримента, он је пазио с особитом пажњом на Следове руке које су за све време експеримента остале непомичне. Само је неколпко минута по почетку седиице требало, па су се нрстеиови цели и неповређени иашли около ногара другога стола. Овај Феномен Целнер опет објашњава претпоставком четврте димензије реалног простора. У тродимензионалном простору обавијање прстенова око ногара стола могуће је само тако, ако су ногари слободни тако да могу ући у саме прстенове; у четир димензионалном простору пак нрстенови се могу поређати око ногара асталских и ако ови нису слободни. То се опет да показати Фигурама. Слика 6 преставља правом линијом ногу око које треба нрстен А да се обавије. Докле год се прстен налази у истој равни са правом, то је обавијање апсолутно немогуће, оно је тек онда могуће, ако се прстен издигне у трећу димензију, тако да кроз њега може Слика 6. права да прође; разуме се под претпоставком, да је крај праве, који има кроз прстен да прође (односно нрстен кроз њега) олободан. У другој димензији то је провлачење прстена немогуће, и кад је крај праве слободан ; у четвртој димензији то ће провлачење бити могуће кад крај није слободан, као год што је везивање дводимензионалног чвора у трећој димензији било могуће и без повреде крајева конца те по томе и везивање тродимензионалног

©