Полицијски гласник

СТРАНА 278

ПОЈШЦИЈ СКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 35 и 36

лепе књижевности, Академије уметности и Медецинске Академије, са чуђењем прима када се тврди да су »десет хиљада виших људи" дегенерисани, а када се заборавља толики број младића дегенерисани алкохолизним навикама. Алкохолизам је у ствари, један од главних узрока примљене и наследне дегенерације, према томе, и криминалитета. Млад дегенерак лако губи морално осећање и моћ да влада собом; он постаје импулзован, није у стању више да премишља, да одмори побуде и последице својих дела, он ради готово аутоматички. Судије са ужасом констатују то ненормално духовно стање код младих криваца за насиља, телесне повреде и убиства. Будућност им изгледа још црња но садашњост, јер се зло шири утицајем наслеђа, још одавно Платон, много ире посматрања лекара душевних болести, констаговао је да је потребно да рађају децу здрави родитељи, који господаре својим разумом, и да деца алкохолних родитеља „неће бити ни здрава, ни јака, духом као и телом. (Закопи, VI). Ако има »виших« дегенерика, услед интелектуалног претеривања и искључиве културе извесних способности на штету других, још је више ниших дегенерика услед алкохолизма. * * * У већ наведеном извештају од 1897., министар правде констатујући да је увећање преступа телесних повреда у. вези са развитком алкохолизма, изјављује сграх да оно неће бити дотле заустављено док се та несрећа не буде укратила савезом храбрих и истрајних напора." Са свију страна чују се исти гласови. У Медецинској Академији, у Институ, у суду у научним часописима, најпо8ванији људи указују на пустош коју алкохолизам чини, ненапредовање лудила, дегенерације, самоубиства и младићског криминалитета. Само није дошла најкориснија, најпотребнија помоћ, помоћ државних власти, владе, скупштине и сената. Још није донесен никакав закон са циљем, да се смањи потрошња алкохола да се ограничи број крчама. Антиалкохолна пропаганда, ма колико да је корисна није довољна. Потребне су законодавне мере. На несрећу, политике, одвратна политика, не усуђују се да чини нужне кораке, јер је страх да не изазове против себе крчмаре и механџије, који су изврсни изборни агенти; јавно здравље и јавни морал жртвовани су бедним изборним интересима, и крчме и даље остају велики лиФеранти болница, лудница, Морге и затвора. Г. Бурнвиљ је констатовао да на 1.773 идиотске, падавина, блесава и хистерична детета, која је он лечио у Бисетру, 677 рођени су од оцева одавних претераних пићу, 59 од матера иијаница Када ће се државна власт почети бавити тим физичким и моралним опадањем расе? Када ће за наше законодавце питање социјалне хигијене бити важније од личних борба? Док се они свађају, народ се оживотињава, осиромашава, 1 ) раса се дегенерише, становништво смањује, младеж се квари, постаје брутална. Ми видимо како се мржња и насиље јавља у свима облицима: мржња између раденика и газда, мржња између протестаната, јевреја и католика, мржња између либерала и јакобинаца, мржња између побожних и слободоумних чак мржња између супруга и љубавника. Док ракија трује Француску, други народи сузбијају алкохолизам и смањују код своје куће број лудака, самоубица и злочинаца. У Норвешкој на пример, сразмера алкохоличара међу лудацима сишла је на 4.4 од 4.4°/„, док је у Паризу 35°/ 0 за људе, а 12°/ 0 за жена. Самоубица, којих је до 1850 било 109 преко године и на један милион становника, има сада 65; криминалитет, који је био 180.3 преко године на 100.000 сгановника, спустио се у Норвешкој на 142. 1 у 1894. години 2 . ПЈта би се могло додати речитости ових цифара? [Нетле Меие, 19. јула 1902.) Дуј Проал.

1 Г. Д-р Рошар рачуна на милиарду и по суму коју Француску годишње кошта алкохолизам (дена алкохола, изгубљен рад, трошкови око лечен.а.) 2 Архиви нриминалне антроаологије, 15. новембра 1899. л •

ПОУЧНО ЗАБАВНИ ДЕО

БРАК ИЗ ЉУБАВИ Од А. Л. Чехова У кући удове Мирминове, у пјатособачјој улици, ручају сватови. Ручају двадесет и три човека од којих не једу ништа њих осморо, јер им је а тешко. 1( Свеће, светњаци и полупан лустер узајмљен из суседне гостионице, светле тако да један од гостију, телеграФиста Паршивцев, непрестанце жмирка очима и сваки час почиње да говори којешта о електричној светлости. Њој, и у опште електрицитету, он прориче сјајну будућност, али га други гости не слушају пажљиво. — Електрицитет!... рече сгари сват Жељпачев, гледајући тупо у свој тањир, — по моме мишљењу, електрична светлост само је једна проста будалаштина... Запале парченце угља, па мисле да ће ти очи засенути! Не, брате, ако већ хоћеш да дајеш светлости, а ти не даји угљена, но штогод друго. Дај ти ватре, разумеш ли? ватре која је природна а не вештачка! — Да ви видите елекгричну бактерију и њену конструкЦиЈУ? — рече гелеграфиста Паршивцев, љутећи се, — другаче бисте онда говорили... — И не мислим да је видим... Само варају свет. Измамиће му и иоследњи грош... Знам ја те лопове... А вама, господине млади човече, ја вам не знам имена, много би више приличило да само пијете и другима точите, него што браните те будалаштине... Ја како! — Ја се, баћушка, с вама сасвим слажем — рече промуклим тенором младожења Апломбов, млад човек, дуга врата, ретке косе, који је негде служио као помоћник књиговође. Зашто заподевати учене разговоре? И ја волим да говорим о свима проналасцима у научном смислу, али зато треба бирати друге прилике. А шта ти мислиш, тасМге? запита он своју женицу која је седела крај њега. Млада Даженка, којој су се на лицу огледале све врлине осим једне: да уме мислити, уздану и рече: — Многи желе да покажу своју ученост и говоре о непојмљивим стварима... — Ја сам, хвала Богу, без науке доста поживила, и ево већ трећу ћер удајем за добра човека, јави се са другог краја стола Даженкина мајка уздишући окренувши се телеграФисти. А ако смо ми, млади господине, по вашем мишљењу необразовани, онда шта нам долазите? Идите ви вашим учевњацима! Наста тишина... Парашцев се збуни. Он није ни слутио да ће разговор о елекгричној светлости ударити тим путем... Тишина која настаде била му је непријатна, изгледало му је као да се сви љуте на њега, и он осети потребу да се оправда. - Ја сам. Татјана Петровна, увек особито поштовао вас и вашу породицу, рече Паршивцев и ако се ја не слажем са Жељпачевом, ја нисам због тога ваш непријагељ. Шта више, ову ћу чашу ево испити у ваше здравље !... Ја сам увек искрено желио доброг мужа Дарји Ивановној. Данас у овим приликама, Татјано Петровна, тешко је добити доброг мужа. Данас се сваки лопов жени из рачуна, за љубав новца... — То је клевета! викну младожења и разрогачи очи. —• Нема ту шшакве клевете — одговори Паршивцев, који после оне чаше постаде још пијанији. — Ја не говорим о присутнима, но само онако... у опште. Опростите... Сви знају да се ви жените из љубави. Ваш је мираз споредна ствар. — Богами па и није споредна! повика Даженкина мајка. — Говори ти слободно, само отвори очи шта говориш. Осим хиљаде рубаља, што на сваки начин није споредна ствар, дајем јој и три хаљине, две постеље и сав кућни намештај ! Деде у другу нађи такав мираз! — Ја ништа не велим... Намештај је одиста леп. Ја се само браним што су ми рекли да клеветам... — А ви онда немојте ништа ни говорити, — рече младина мајка. Ми вас поштујемо због ваших родитеља, и зато смо вас позвали на ручак, а ви дошли па говорите којешта... А ако сте знали да се мој зет, Јегер Федорић, жени из'рачуна, онда што сте до сада ћутали... Зашто нисте дошли и рекли по