Полицијски гласник

ВРОЛ 37 и 38

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАИА 293

Железничко особље није веома ненријатељски расположено ирема тим путујућим скитницама. Флајнт прича, како се једном са својим пријатељем попео на отворену платФорму, иа их кондуктер ипак оставио на миру, ма да их је видео. Путем Флајнту паде у око парченце угља. Болело га веома. На једној малој станици он скочи с платформе, и друг му огледа извадити трун из ока, али узалуд. Старешина станице опазивши то приђе, и сам врло вешто изврши операцију, па још рече: „А сад, момци, брзо, јер воз тек што није ношао." Наравно, они се нису ленили да се његовим саветом користе. Кондуктер један, видевши да немају новаца њему за вино, узме их под своју заштиту. Свакипут кад се воз примиче станици где железничко особље са старешином не гаји симпатије према скитницама, он им унапред каже да се чувају. Флајнт и његов друг силазе с воза и измакну напред, да пређу воз и Д а УђУ У њ с ДРУ г е стране. Флајнта је то, разуме се, веома замарало, али његов друг, свикнут на све, понашао се философски према таком стању сгвари, и храбрио га. Тако су стигли до Њу-Јорка, али у ЊуЈорк су могли прећи само преко покретна моста, а нису имали новаца. Скитница није нимало за го бринуо. Прогурају се и сретно прођу кроз врата железничка, а дремљиви чувар није их ни опазио. На мосту се нађу са још четири скитнице, познанике своје, што изазва заједнички смех и веселост. Дошавши на обалу Флајнт се опрости са својим другом и више га није видео, нити је што о њему чуо. Али сачувао је најтоплије сећање на њ, јер знао је већ, да добра и лена осећања у таквих »витезова великих путева® нису никако изузетак. Флајнт је на тај начин пронутовао више од 20.000 миља. »Научио сам путоиати на товарним возовима лепо и сиокојно, шта више и с неким угодностима бољим него на возовима путничким. Али ипак било ми је некако необично што никад не купујем карту. Не више него десет пута су ми затражили карту, и тада су ми добро послужили нож, дуван, цигаре, топле мараме. Једном сам своје ципеле морао дати. с< Већина скитница почиње своју каријеру још од детињства. Обично бива да дечко, пун жива уображења, страсти за догађајима, склоности романтизму, пада у јако искушење да ускочи у теретни в.оз и да иутује по свету. Пође ли једном тим путем дечку се ослади, и ретко се враћа својим родитељима, он постаје члан велике породице скитачке, грађанин њине државе, која се у Америци жаргоном скигница зове п Ноћо1апс1. <( У току година то путовање, пуно необичности, не само што не губи од своје привлачности, већ се та привлачност готово појачава, и скитница иросто не може да се задржи на једном месту, одучи се од рада и постаје неспособан за друкчији живот. Једном, путујући по источној Пруској, Флајнт се разговарао с једним старим скитницом, који се рањавих ногу гобељаше путем. Флајнт му казиваше како американске скитнице путују железницом. —- 0, то мора бити да је добро! — узвикне стара скитница и с уздахом дода: — Али само помисли, нас би овде у нашој отаџбини извесно сместа обесили, само да нам падне на ум тако пуговати! Зар, синко, није тако, нама јадним и одбаченим само у републици места има! Ипак, железничка друштва у великој северно-американској републици, друкчије гледају на ту ствар, и железничке скитаче и скитњу сматрају за велико зло, с којим се ваља борити, јер иљаде бесплатних путника, које одвозе америчке железнице и мимо своје воље, и отправљају их по свој територији Сједињених држава, наносе велике штете друштвима железничким. Флајнт је увидео да је развиКе тог нарочитог скитања потпомогла релагивна лакост с којом скитнице могу бесплатно да путују. Нигде више него у Америци. Железничка скитања тамо су се појавила намах после грађанске војне. Та врста скитница били су махом људи који су заволели живот скитнички, живот логорски, те миран живот у великим градовима постао им је сасвим немогућан. Већина њих који су на тај начин отурени с колеска људи с нормалним животом, испрва су и огледали да предузму какав рад, али је убрзо пренула у њима несавладљива страст за путовањем, мамила их је слобода великих путева, и стотине људи заражених ЛУапс1ег-1и81;'ом, оставише се сваке намере радити више или мање редовно и пра-

вилно, и одоше да скитају. Разуме се, чим се приближе железничком путу одмах се у њима јави жеља да пропутују и тако. Кондуктери су већином снисходљиво гледали своје случајне путнике, нешто стога што су их сматрали и за људе, који су остали без рада и икаквих срестава за живот. помало пак стога, што је сваки Американац готов да помогне човеку запалу у незгоде. Флајнт мисли да не мање него десет иљада таквих путника сваке ноћи путују разним железницама сједињених држава, а других десет иљада на разним местима очекују згодну прилику да ускоче у воз. Уопште Флајнт рачуна 60.000 скитница од заната у самој Сев. Америци, и трећина гога броја налази се непрестано у покрету. Услед лакоће нутовања (железницом) скитња је узела маха и раширена је по свој пространој области Сев. Америке, нарочито у сједињеним државама. Да није тога многа места те земље била би неприступна за скитнице, јер ни један од њих не би се лако решио да преко велике америчке пустиње путује те да дође у Сан-Франциско »Ртко«, како га они зову. А сад пак свака скитница може тамо железницом да оде, и ви лако можете наићи на једног убогог скитача у Француску, после две недеље откако сте с њиме разговарали на каквој њујоршкој улици. И људи који морају да путују из места у месго тражећи рада, лако постају праве скитнице. Флајнт је познавао млого таквих људи, који су посла ради путовали из места у место и све „бесплатно". После неколико недеља таквог путовања многи се већ навикну на њ, и шта више налазе неке примамљивости у тако покретну животу. Раде неко време у једном селу или вароши, и онда опет иду на пут, али сад већ путују само ради задовољства. Скитачки ред људи лако долази у додир с преступницима сваке врсте. Флајнт вели да ти преступници чине „аристокрацију« тог реда људи како у погледу умном, тако и физичком. Врло често злочинци постају скитнице стога што су им други путеви затворени, јер или немају среће или су разочарани у своме занату. Живот скитачки свакако чини се такоме човеку примамљивији него ли назебање по јазбинама и ћумезима, од којих се баш и хтео да ослободи чим је прибегао злочину, јер би хтео доћи до бољег живота. Дегенерата има врло мало међу скитницама, вели Флајнт. »Разуме се, ја нисам могао да испитам њихове лубање, нисам могао да их мерим, да им прегледам зубе, непце, нити да им огледам пулс за време душевна узбуђења, али морам рећи, да онај тип злочинаца, које криминалози огшсују у својим ученим написима, није ни најмање налик на оног злочинца, који тумара у слободи, и с којима сам се сусретао за време свог скитничког живота. Шта више рекао бих да те њихове слике и описи цре напомињу карикатуру злочинца. Једном сам показао некоме свом познанику једну такву карикатуру, и запитао сам га шта мисли он о томе. — »Па, ја не бих волео да имам тако ужасну спољашност," рече он. Одиста сви аутори који пишу о преступницима падају у ту погрешку, да за илустрацију својих теорија бирају најгоре примере што им само дођу под руку, и износе их као представнике злочиначка тина. Међутим већина оних, које сам ја познавао, нарочито ако још нису ималп тридесет година, могли би достојно Фигурирати у ма којем реду друштва, само да се лепо и пристојно одену. После тридесет година, а понекад и раније, они одиста добију неки отисак, који не казује у њима злочинце, него пре људе који су дуже или краће време тамновали. 'Гамнички живот, оообито се често понавља, и уз то у великој мери, вазда оставља трагове, па и најморалнији човек добија после и карактерне црте становника затвореничке ћелије. Шта више и они људи, чији је посао да траже и хватају злочинце, услед честог додира с њима добијају њима својствене црте и навике, И сам сам познавао многе пандуре, које су и сами злочинци сматрали за злочинце због тих карактерних црта које су на њима усмотрили. Физички сви злочинци који живе у слободи, заједпо са скитницама, снажни су и здрави; па ипак примичући се тридесетој години они слабе, али само стога, што су дотле већ неколико пута живели по затворима. »Огледајте само да постојите иред вратима, кад затвореника пуштају после десет година затвора, и погледајте га. Ја сам једном био у такој прилици, и морам рећи да нисам никада дотле видео тако разорено биће, А то је иекагд био човек снажан и крепак.