Полицијски гласник

ВРОЈ 39. У БЕОГРАДУ, СУБОТА 5. ОКТОБРА 1902. ГОДИНА VI 060 с У ј Г > сло соо сло сло 050 050 О ј ОГ ) с/>0 050 с/?0 ооо 0/?о соо с/зо сло сло ооо с/ур 0<^~000~оур соо ссо с<ор (у>р с/зо ооо ооо ооо ооо обур сдо ооо ооо ооо осо ооо с<оо ооо сууо с/?о сб»о с<?о с/уо соо ооо о>о ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ' Ј1ИСТ ЗА ПППИПИШ БЕЗБЕДНОСТИ И АДМИНИСТРАИИЈ? ПОЛИЦИЈСКИХ И ОИШТИНСКИХ ВЛАСТИ уу7> О јгу^ оу> 0<>0 060 д//р1уу1 050 оуо ооо ооо соо ооо с/?р ооо сдо 090 ооо ооо с«00 <у?0 ооо ооо с/ур ооо ооо осо ооо оуо соо соо О ј О о ооо с/?о о>о обо с/>о аоо сг >о суу> ОСО оу-- 0 <>0 е/уј ОСО с ЛГЈ оо о ссо сгу7РЕЂ7ЈЕ 0ДБ0Р МИНИ0ТАР0ТВА УН7ТРАШБИХ ДЕЛА ■/77) 050 О>0 ОбО 060 с//3 ОСО 050 ОбО ООо"рСО ОСО ООО 090 ООО Об?Р ОУ: УЛ ОУо"^ОСО~ОСО"ОСО ОСО ОСО ООО ООО ОУ^ ОСО ООО ОСО ОСО ОСО ОСО ОСО ОСО ООО 090 ОбО ОСО СЛО ОСО 050 О90 С/Л 050~СГ>0 о?о осо

СЛУЖБЕНИ ДЕО Указом Његовог Величанства Краља Александра I, на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу члана 10. закона о општинама одобрено је решење Државног Савета од 10. септембра ове год., које гласи : да се село : Шуме, по изјављеној жељи својих становника, одвоји од општине наталиначке, у срезу лепеничком, округа крагујевачког, и образује за себе општину под називом : „општина шумљанска®. да се село Орље, у срезу белоиаланачком, округа ниротског, по изјављепој жељи својих становника, одвоји од општине мирановачке и нрида општини базовачкој, у срезу нишавском, истог округа. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 29. септембра 1902. године, П№ 22.797 у Нишу.

Указом Његовог Величанства Краља Александра I, на иредлог Министра унутрашњих дела, а на основу члана 34. закона о пословном реду одобрено је решење Савета, од 10. септемара 1902. год., бр. 6.192, које гласи: да се Жарко С. Чајкановић, контрактуални окружни подшумар у Пироту, родом из Сарајева и турски поданик, но молби својој прими у српско поданство, изузетно од §. 44. грађанског законика као досадањи српски заштићеник. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 24. септембра 1902. године, ПЛ» 23.435 у Нишу. ' т +».,-"4Р А С П И С Свима наче<лствима и управи града Београда Господин Министар народне привреде писмом од 21. Фебруара ове год. ПБр. 3113 известио ме је, да је међу свињским запатима, у окрузима: подринском, ваљевском, ужичком, крушевачком и нишком, примећен велики процент бобичавих свиња. Како интереси народног здравља, тако и трговински интереси наше отаџбине захтевају, да се предузму озбиљне мере против ширења ове болести, и њена појава сведе на најмању меру. У тој цељи, Господин Министар народне привреде, предузео је извесне мере, које су изложене у његовом распису од 21. Фебруара ове године ИБр. 3113. »Срп. Нов." бр. 44 ове год. Али, како је познато, да свнње бобичаве само у оним местима у којима многа лица пате од пантљичаре, и у којима нема прописно израђених нужника за свршавање нужде, — то је настала прека потреба да полицијске власти предузму потребне мере и у том правцу. Како је Г. Министар народне привреде спремио нарочите прегледаче свиња, и наредио им: да бобичаве свиње обелажавају нарочитим знаком; да о броју бобичавих свиња и њиховим сопстеницима воде нарочити списак; и да о томе подносе извештај месном марвеном лекару, — то је начелству дата могућност да брзо и лако сазна у којима се запатима појављују бобичаве свиње.

Ове претходне мере осигурале су брзо проналажење места у којима. се болест појављује, а сада је доба, да се озбиљно почне сузбијање њено. У тој цељи, а на основу чл. 33. тач. 1. закона о чувању народног здравља од 1881. год. препоручујем начелству, да нареди месном окружном марвеном лекару да редовно извештава окружног Физикуса о местима у којима се појављују бобичаве свиње. Кад Физикус сазна за таква места, он ће уз прииомоћ подручних лекара и осталих државних и општинских органа живо настати саветима и другим упутима да се направе такви нужници, који ће спречити свиње да се бобицама заразе, и у исто доба наредити свима. уку&анима, да се нужницима служе. При овом нослу треба становнииггву нарочито обратити пажњу на однос који ностоји између бобица код свиња и пантљичаре код људи. Исто тако треба уложити сав труд да интересована лица појме штету коју наносе своме здрављу употребом бобичавог меса, Осим тога, начелство ће строго мотрити на тачно вршење расписа Г. Министра народне привреде од 21. Фебруара ове год. ТБр. 3113, и настати, да прегледе бобичавих свиња врше са;мо она лица, која имају дозволу Господина Министра народне привреде. Према онима, који противно ностојећим наређењима, ипак бесправно врше преглед бобичавих свиња, начелство ће строго примењивати казне предвиђене у члану 33. под 2. закона о чувању народног здравља од 1881. године. СБр. 9002. 23. септембра 1902. год. у Београду. Министар унутрашњих дела, Н. Д. Стевановић с. р.

СТРУЧНИ И НАУЧНИ ДЕ0 ЗАСТАРЕЛОСТ ДИСЦИПЛИНСКИХ КРИВИЦА Има нуно ствари, које се истичу у нас као „питања" само услед тога, што они, који треба да их знају, неће или не могу да се у њих удубе, да их дубље проуче, и онда, уз амбицијуда »питање реше," не поимајући суштину саме ствари и њену природу, наопако одлучују. Тако је и са застарелошћу дисциплински кажњивих кривица. Некоме је пало на памет да се, видећи у Казненом Законику проиисану застарелост за сва дела по том законику кажњива, запита: која ће то бити застарелост за ове дисциплински кажњиве кривице, кад и за њих, ваљда, мора бити неке застарелости ? С позивом на једну одлуку Опште Седнице Касационога Суда, примењујући ову на све дисциплински кажњиве кривице, сада редовно одмах пада одлука: да је дисциплинска кривица чиновника државног, или оиштинскога „кмета, или јавног правозаступника застарила, ако но њој није ништа рађено кроз три нуна месеца, као и већ изречена казна, ако није у току толиког времена извршена. Одлука је, дакле, увек та, да све дисциплинске кривице застаревају, онако као и сви иступи из трећег дела Казненога Законика, по § 396. истога законика. Ништа лакше и — ништа погрешније!