Полицијски гласник

СТРАНА 308

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЛ 39

обичном црном оделу, које је доота поцепано. Нађеног треба спровеоти начел. окр. Крушевачког о позивом на Бр. 10043, или Управи града Београда Бр. 28673.

П 0 Т Е Р Е Ноћу између 5. и 6. ов. м. непознати з.шковци, у Г. Горевници, ухватили оу Милорада, сина Велимира Торомана, пресед. општине Миљковачке, кад је спавао код казана, везали су га и везаног дотерали оу до куће, те оу га приморали да је звао свога оца Ве.шмира, да изађе из куће, да би га могли опљачкати, пошто је настало пушкарање између Велимира и зликоваца, зликовци оу побегди. Зликовци изгледају? Оба су имали револвере, од којих је један био са белим кундаком, а други сав црн. Онај зликовац са белим револвером, средњег је отаса, риђ, развијен, обријан, малих бркова са шајкачом, оа црним чакширама од сељачког сукна, гуњом и зубуном. Онај други јо већег раста и тањи, црномањаст, браде кратке, са овим ошишане, Фес без кићанке, коое напред врло дугачке, у гаћама и кошуљи, гуњ и фермен. Моле ое ове полициоке власти, да зликовце живо потраже и нађене спроведу начелнику среза Љубићског с позивом на Вр. 14.079, или Управи града Београда Бр. 28.686. Стојан Мијик, скитница из Лешнице, ореза Левачког, округа моравског, отар 17 година, омален, црномањаст, дежмекаст, ћосав, у кошуљи и гаћама од дебелог кудељног платна, а у исцепаиом гуњу и плавој војничкој шајкачи и опанцима на ногама, — пресудом суда опиттине Жарковачке од 23. Септембра т. г. № 3113 ооуђен је за крађу новаца на 10 дана затвора и шест меоеци полицијоког надзора о тим, да се за овагда прогна у месго рођења, камо да издржи и полицијски надзор. Како је Стојан ноћу између 23. и 2 4. Септембра токуће године развалио општиноку апсану и незнано куда побегао, издржавши само 24 часа затвора, то се моле све иолицијоке и општ. власти, да Стојава у овоме рејону пронађу и амо га ради издржања казне отражарно спроведу начелнику среза Врачароког с позивом на Бр. 12.831. Риста Ђорђевић, из Ниша, ииљар и ћевабција, оптужен је код начел. окр. Крагујевачког за извеоно кривично дело, и иотрага је поведена, кад је за ово Риста сазнао побегао је из Крагујевца. Стар је 3 0 — 3 5 плаве ретке браде и бркова, добро угојен, омален, одевен у цивилно одело црне боје. Моле се све полициске власги, да Ристу живо потраже и нађеног спроведу начел. окр. Крагујевачког, о позивом на Бр. 1 5.864, или Управи града Београда Бр. 28.841. Ђорђе ИвковиЦ родом из Д. Ковиље у Лустро-Угарској, а бивши олуга из В. Моштанице ор. посавског, решењом првоотеи. оуда окр. Београдског од 5. Децембра 1901 год. № 81.4 22, отављен је под суд но из слободе да се брани, зато што је 4. Јуна т. год. напао у друштву са Грујицом Оотојићем из В. Моштанице на Димитрија Петровића слугу там, тукли га, нанели му тешку повреду теда. Па

како начел. ср. посавског кривца Ђорђа није могао спровести суду, јер је одмах по извршеном делу побегао — по чувењу у АустроУгарску, а како је врло могуће да се кривац налази у Србији, или ако се налази и ван Србије, да ће прву згодну прилику улучити и у Србију се вратити, — то исљедни судија првост. београд. окр. суда моли све полициоке и општинске власти да иотог у своме кругу потраже и у сдучају ироналаска упуте га надлежној власти полициској, с позивом на овај распис првост. суда, округа београдоког, под Бр. 3 1.422. Абдул Амер — из Арабиотана, који вели да се покрстио и добио име Сава Јовановић, служио је као раденик, код И. Бајлона и Синова па је 2. т. м. напуотио службу, и том приликом украо је момцима Бајлоновим, један пар чизама, капут бели па побегао. Стар је 3 6 год. ћелав, на глави носи Фес, у одеду обичном радничком. Моле се све полициске власту да одмах Абдула, потраже и нађеног спроведи начел. ор. Пожаревачког, с позивом на Бр. 13.403, или Управи гр. Београда Бр. 28.360. Фридрих Хрох, из Беча, цесар. краљ,. над ОФицијан утајио је и проневерио је 54.832 круне и побегао је из Беча. Он је стар 4 9 год., римокатоличке вере, ожењен, средњег је стаса слабуњав, погнутог дршања, уског лица, плавих очију, има прилично дугачку црвено смеђу и нешто проседу косу црвено плаве бркове и браду (кајзербара), које је можда у цељи прикривања обријао од одела имао је на себи

оиви врскапут, црно садонско одело, црне пругасте панталоне, и црн мекани шешир са тврдим ободом. Аустро-Угарско посланство, миолећи да је исти побегао у Србију послало је његову ФотограФију о молбом да ое за бегунцем нареди потерница. У тој цељи моде се ове подициоке и општиноке влаоти, да Фридриха живо потраже у своме кругу и на сдучај проналаска да га спроведу Управи гр. Београда, о позивом на Бр. 28.499, а уредништво о томе да извеоте. Ноћу између 2 5. и 26. пр. месеца непознати допови провалили су зид на вајату Та насија Марковића, теж. из Пудараци среза Грочанског, и из иотог укради су одедеће ствари: 5 пари мушких чарапа, 6 ком. женоких кошуља, 4 трубе платна од по 120 аршина, 7 0 ком. пешкира, 3 ком. женски кецеља, 3. килограма разног вуненог плетива, 5 пари назувица, 1 кило вунене пређе за тка-

нице, 4 ком. женских мараМа, 10 кила сира, 3 кил. беле вуне, и 1 стару оку жутог пасуља. Наређује се тражење за крадљивцем и покрађом и на случај проналаска упутити га начел. ср. Грочанског с позивом на његов Бр. 9755, или Управи града Београда иа Бр. 29.028.

ИЗ П0ЛИЦИСК0Г АЛБУМА Петар Марковић, родом из Јагодине, бив. писар опште раденичког јагодинског друштва, а пре тога служитељ у пошти јагодинокој. Око 2 сата посде пода ноћи, 2-ог авг. ов. год. на јагодинској пијаци спрам канцеларије раденичког друштва сачекао је свога рођеног брата Драгутина Марковића, телеграфисту који се у то доба враћао кући са ноћнег дежуротва, нападне га, и у иамери да га убије, избоде га перорезом на иеколико места. Петар и Драгутин били су у свађи од пре 2 године, због обичних Фамилијарних размирица, а главни узрок овој свађи био је тај, пгго је Петар живео неуредним животом, често је насртао на родитеље да их туче, и није водио рачуна о својој дужности према родитељима. Петар је познат у Јагодини као велики кавгаџија нападач и убојица. Као такав, 10. Нов. пр. год. напао на своју рођену сестру и њеног заручника и хтео их убити из леворвера, да би им ооујетио брачну везу. Због чега је и кажњен од стране влаоти. Од тог доба, Петар је постао још већи непријатељ своме брату Драгутину, из разлога што је Драгутин без њега дозволио брак својој сестри. Иза такву »увреду," човек није никакав други начин изабрао да оеби прибави задовољења, но да овог рођеног брата дочека и да га — убије! Слику Петрову оа материјалом за опис добили омо од г. Мил. А. Бранковића, писара ср. беличког.

Садржај: I. Службени део. — II. Стручни и научни део: 1) Застарелост дисциплинских кривица; 2) Прештампавање закона; 3) Скитнице; 4) Из отаре полицијоке архиве. — III. Поучно забавни ^ео: 1) Резодутна мати; 2) Записници из мртвог дома. — IV. Поуке и обавештења. — V. Службене објаве: 1) Тражи се; 2) Нотере; 3) Из полицијског адбума.

ШТАМПА КРАЉ. СРП. ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИЋ - ДОСИТИЈЕВА У/1. БР- 14.