Полицијски гласник

БРО.Ј 40 и 41

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 323

Та ограда, управо крајња круиша динија атара звала се царина. Ову ограду подизале оу општине кулуком овојих грађана, одређујући сваком од њих, да оволики или онолики простор огради. Ко ово не би учинио, кажњаван је по тач. 11. §. 3 7 5. кр. зак. 1866 год. дошао је закон о потеоима, који је доцније замењен законом о чувању пољских имања, и по њему је свака општина била дужна да огради свој погес, управо све зиратно земљиште свога атара, које је било изложено штетама, било што је у близини села и оних места, где се преко лета стока тера на исиагау, било што је поред друмова, где се прогони грговачка стока, која би могла причинити штете усевима. Оваких потеса могло је бити по неколико у атару општинском. И њихово ограђивање падало је на терет грађана дотичних општина, гга је и овај закон за неиослушне предвиђао казну из § 37 5 т. 11. кр. закона. Али и он и иоменута одредба из кривичног закона говоре само о тој огради царине — потеса, а никако не наређују, да појединци морају ограђивати своја пољска имања у потесима, нити им се, у осталом, то може наређивати о обзиром на скупоћу ограде, која би, у многим случајевима, премашала и вредност самога имања, а вредност прихода са ових готово увек. И садашњи закон о чувању пољских имања, не паређује ограђивање појединих имања. II. / По члану 71. закона о општинама, одборници и заменици немају никакву плату од општине. Но ако по општинској потреби врше какав посао скопчан са трошковима, одбор ће им одредити накнаду. Како се и одборници, који потписују уверења о имовном стању појединаца, излажу трошковима оддаском у среско место, то и њима прицада накнада, по принципу изложеном у иоменутом чдану. Ну, како се овај посао не може убрајати у послове чисто општинске, већ приватних лица, то би им награду требала ова лица и да плаћају. Али, како су много пута продавци имања сиротног стања, то би се и ови посдови, по решењу одбора, могли пдаћати из позиције, која се буџетом одређује на трошак кметова и одборника, кадгод су у питању сиротна лица. У сваком случају, пак, било да ове одборнике плаћа општина или приватии, величину награде треба да одређује одбор, а не сами они одборници, који су интересовани. * * * Писар ошитине г-тке, учинио је ово питање: „Два младића, бавећи се на њиви свога газде, ушли оу у виноград комшијски и обради до 1 5 гроздова, па нешто поједи а нешто бацили. Од стране оштећеног оитужени су наддежном општиноком суду, и он их је, као крадљивце, осудио по § 391 кр. закона на по пет дана затвора, и на пдаћање штете по процени вештака.

Од осуђених један је изјавио жадбу на ову пресуду, и среска је власт поништила исту из разлога, што проценитељи нису биди закдети. Кад је надлежна власт овако утврдида, да је преоуда незаконита, да ли је опа остала у сили и према оном другом лицу, које се није жалило, иди је и према њему поништена?® На ово питање одговарамо ово: У бр. 3 5 и 3 6 овога лиота, ми смо дади одговор на слично питање, те није ни требадо да ое о томе понова иита. Али, кад је то већ учињено, онда изјављујемо : да је пресуда, о којој је реч, поништена само према жалиоцу, а не и према ономе, који је био задовољан и није се жалио. * * * Суд општине неменикућске, актом својим од 18. пр. месеца Број 1311, учинио је ово питање: »Кад Избрани суд, по свршеној делидби, актом својим тражи, да општински суд наплати од парничара извесну суму новаца, на име дневнице и попутнине за оудије избраног суда, коју су им требали парничари платити за време самог суђења, — може ли се та напдата извршити без оудске пресуде или решења, као нгго гласи § 465 т. 4, грађ. суд. постунка, или ће овај предмет суд општински да узме у суђење и пред судом га оконча? На ово питање одговарамо : Познато је, да избрани судови наплаћују унапред награду, која им припада § 440 грађ. суд. поступка, и чисто је невероватно, да у опште наступи тај случај, да они траже наплату ове цреко општинских судова. Али, кад суд тврди, да и таквих случајева има, онда изјављујемо, да он треба да тражи од избраног суда пресуду, па ако су парничне стране осуђене истом на плаћање, да наплату одмах и изврши, а ако то питање није пресудом расправљено, онда се наплата не може вршити по § 465 грађ. суд. поступка, него да се расправи редовним суђењем. + * Један општински писар учинио је ово питање : „Пре кратког времена оптушено је извесно лице, од стране приватног тужиоца, за једно иступно дело, и суд га је осудио на десет дана затвора и пдаћање трошкова и таксе. Осуђени је зват неколико пута да му се пресуда саопшти, ади он није хтео доћи. Кад је на посдетку дотеран судници, онда се видедо да пресуде нема, и истрагом је утврђено, да је њу украо општински служитељ настојавањем и наговарањем самога осуђеног. Настаје питање : може ли се осуђени сада ставити у затвор, кад се зна за постојање пресуде, и кад се из деловодног прогокола види садржина пресуде, а деловодни је протокол јавна исправа ?" На ово питање одговарамо: Не може се затвараги ооуђени из два разлога. Прво што му није саопштена пресуда, на коју би се могао жадити вишој власти, а друго што ње у опште нема.

У оваквим случајевима, одмах треба узети дело изнова у постулак, и донети нову пресуду, позивајући се на постојање старе, што се утврђује деловодним протокодом. Деловодни протокол, као јавнаисправа, утврђујући постојање пресуде, једновремено осујећава застарелостЈ ако би окривљени покушавао да доказује: да је од дана учињене кривицо па до новог покретања истраге протекло време, потребно за застарелоот кривице, јер се њиме доказу.је прекидање ове. Како је-, међутим, окривљени овде учипио једну кривицу тежега рода, јер је преоуда укра,дена његовим наговарањем и настојавањем, то га за то дело треба оптужитн надлежној подицијској власти, ако, наравно, за његову кривицу постоје законски докази. * + Овај исти писар, гражио је обавештење и о нодношају жалба у смислу § § 15 и 16 нолициске уредбе. Ади, како смо ми, на ово питање, опширно одговориди у једном од последњих бројева нашега листа, то га упућујемо да тај одговор пажљиво прочита, па ће му бити јасно : како ваља поступати при подношају жалаба у горњим случајевима. Писар једне општине учинио је ово питањс: »Једно је лице оптужено, пре 10 —15 година, за убиство са предумишљајем, учињено у друштву са још неколицином. Остали су осуђени, а ово је лице нуштено из недостатка доказа, а да плати трошкове, који су изазвани истрагом. То исто лице тражи сада, да се уведе у азбучни списак нравних гласача. Да ли ово лице има сва грађанска права и може ди се увести у описак правних гласача?" На ово питање ево одговора: Сва она лица, која се судоком пресудом пуште из недостатка доказа по 242 крив. суд. поступка, не губе своју грађанску часг, иа по томе имају сва грађанска права, јер код њих не стоје олучајеви т. 1, 2 и 3 чл. 32. закона о општинама. На њих, наравно, другатво може гледати овако или онако, према уверењу, које је стекло о њиховој кривици, али им право гласања законом не споре. Њихов је положај само у томе гори од остадих грађана, што они могу доћп поново пред суд, кад год се прибави само један нов основ подозрења, да су учиниоци дела, за која су иуштени (§ 3 36 кр. с. пост.) М. М. општински нисар учинио је ово питање: „22. августаове године, иољски чувари моје општине, нагали су у атару једну кобилу, која је учинила штету и дотерају у општински оборПошто се одмах није знао сопственик ко. биле, дата је једном дицу на исхрану до проналаска сопственика. На два дана после овога сазнало се, да је кобила била својина Павла Петровића, да је он ову на два дана пре гатете трампио са Јованом Стојановићем; али се Јован пишманио и у очи дана штете пустио кобилу из своје авлије под претпоставком, да ће се она вратити Павдовој кући.