Полицијски гласник

СТРАНА 31-2

МОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРО.Ј 40 и И

У деловодни иротокол упиеиваће се акта по реду, како су долазила свакога дана, и под бројем, који је на реду. У рубрици деловодног протокола »садржај предмета® уписиваће се садржина акта укратко ; али тако, да се из тога јасно види, шта садржи дотични акт, који је 11 од тим бројем заведен. У врло важним случајевима може се и цела садржина акта уписати у деловодни протокол, ако није велика. У рубрици „садржај решења' заиисиваће се укратко садржина одлуке, која је ио том акту донета, или ако је акт у продужењу послат којој дру!ОЈ власти, онда ће се то и назначити. Исто тако и остале рубрике означене у деловодном протоколу морају се попунити. Деловодни протокол мора се водити чисто и уредно. У њему не сме бити никаквог брисања, брљања, а нарочито радирања. Ако би се десило, да се нешто иогрешно заведе у деловодни протокол што није требало завести, онда се то не сме брисати ни радирати; него прецртати иером, али тако, да се може читати шта је било, а у рубрици »примедба« има се назначити, да тај број не вреди и зашто је избрисано оно што је заведено. На крају године деловодна се књига мора закључити, исписавши на крају словима колико свега садржи бројева; на ће то оверити својим иотписом председник општине и деловођа и утврдити општинским печатом. б/. У ексаедициону књигу заводиће се сваки акт, који се шаље другој којој власти а у њу ће се нотписивати оно лице, које тај акт буде примило. У овој књизи морају бити ове рубрике: »деловодна нумера к акта који се гпаље; „дан, месец и година" кад је исти експедован; „коме је надлештву" експедован, „место опредељења" и »нотпис примаоца."

Ове се рубрике морају тачно испунити и не сме бити ни у №.има брисања, брљања и радирања; а ако би се десило и овде, да је нешто погрешно заведено, то ће се превући пером, али тако, да се види шта је било паписано; а у рубрици »потпис нримаоца" означиће се зашто је то избрисано. Но тада у тој рубрици не сме бити иотпис примаоца. Ексиедициона књига мора бити прошивена јемствеником, чији ће крајеви бити на последњем листу протокола и општинским иечатом утврђени. Стране његове морају бити означене редним бројевима и па последњем листу биће означено словима колико та књига има страна и то ће утврдити својим потписом председник општине и деловођа општииског суда. в.) У регистар ће се уводити сви акти и по истом ће се акти у архиву остављати и изналазити. Регистар мора имати ове рубрике: »деловодна нумера" предмета, који се у регистар јводи , »садржај« у који ће се укратко уписивати садржина предмета; »Фасцнкла« у којој ће се уписивати број Фасцикуле у коју је предмет остављен и „ред" у који ће се записивати којим је редом предмет остављен у Фасциклу, и „примедба" у којој би се записивали други подаци, који се као потребни покажу. Регистар ће се водити азбучним редом, и у њ' ће се уиисивати нредмети ио имену лица или власти, којих се нредмет тиче, као и сам предмет да ли је кривичан, грађански и т. д. II. 0 пиомоводотву: Сва писмена, која издају општинскн судови за потребу ириватних или их шаљу појединим властима, морају имати: дан, месец и годину издања или кад су писана, нумеру или број под којим су у деловодном прогоколу заведена, и место где су писана.

Сва писмена и писма која излазе из онштинског суда, морају бити писана на целом табаку обичне величине и у њима мора бити чисто и јасио исписано оно, што се хоће. Ако општински суд одговара на какво нитање друге које власти, онда ће тај одговор слати у продужењу оног истог акта, којим је иитање учињено, али ти одговори морају бити писани одмах испод питања и преко целог табака, пазећи при том да то буде таквим редом, како између питања и одговора неће никад остајати празнине — чисге хартије — Кад се цео табак таквим редом понуни, онда се за даље писање мора додавати нов чист табак, који ће се јемствеником утврдити за раније исписани табак. Ако општински суд има да шаље којој власти каква своја акта, онда ће их слати засебним актом сложена по реду, прошивена јемствеником и по списку. Сва акта, која се издају од стране општинског суда потписиваће председник општинског суда или његов заступннк и деловођа, чл. 113. зак. о општ. III Архива: Сва свршена акта морају се остављати у архиву, пошто се претходно сложе у Фасцикуле и то озачи у регистру. Архивом општинском руковаће општински деловођа или други званичник, кога одреди општински председник. Акта морају бити у архиви сложена по годинама када су свршена и тако уређена, да се лако могу наћи. НВр. 24209. 21. септембра IУ02. год. у Београду. Министар унутрашњих дела, Н. Д. СтевановиЂ с. г.

СТРУЧНИ И НАУЧНИ ДЕО «1« ЗАСТАРЕЛОСТ ДИСЦИПЛИНСКИХ КРИВИЦА (Свршетак) Као што је познато, власт дисцинлинског кажњења потиче из права врховног надзора централне управе, Владе, над потчињеним јој органима, државним службеницима, у циљу одржања реда и исправности у служби. Упражњавајући ту власт кажњења, Министар, као члан Владе, сваки у своме ресору, има у рукама с једне стране корективна средсгва, да би се они, који су криви за ситније повреде дужности, вратили на прави пут, а са друге стране да се и сасвим истисну из државне службе елементи, који се покажу службе државне недостојни. За ситне повреде службенога реда, право и власт дисциплинског кажњења пренесено је на старешине појединих надлештава, а за крупне неисправности у служби на нарочити, дисциплински суд. На тај начин, Министар власт дисциплинског кажњења упражњава или сам непосредно, или преко подручиих му старешина појединих надлештава с правом расматрања њихових одлука, или преко дисциплинског суда. Према овоме, Министар, по ираву свога врховног надзора над службом државном, упражњавајући, било сам непосредно или преко подручних му старешина појединих надлештава и преко дисциплинског суда, власт дисциплинског кажњења, у првом реду, иа, управо, једини и јесте позван да цени, да ли учињено дело, које би

се имало дисциплински казнити, није већ изглађено и по државну службу без икаквих штетних последица за даље. Ако би нашао, да је дело потпуно изглађено, он, без сумње, не само неће ни сам никога за исто казнити, него неће то кажњење захтевати ни од догичнога сгарешине, ни од диспликског суда. Тражи ли, пак, Министар то кажњење од дисциплинског суда, значи, да он, као најпозванији да води рачуна о служби државној, има уверења, да дело није изглађено и да су шгетне последице његове по службу ту, и дисциплинском суду ништа не остаје него да, ако се доказује да је дотични службепик учинио тако дело, одмери казну. То би потнуно одговарало принцииу, но коме Министар, у своме ресору, има право врховног надзора над службом државном. Но практички разлози могу биги за то, да се од овога одступи у толико, што ће се и дисциплинс ;ом суду признати, да може оцењивати је ли дело чим год изглађено. У сваком пак случају несумњиво стоји то, да дисциплински суд, не налазећи у закону, по коме нма казну да изрече, установљену застарелост, не сме позајмљивати ову из другог ког закона и, без икаква обзира на индивидуалности појединог случаја, свако дисциплински кажњиво дело оглашавати као застарило и некажњиво, чим протече неко у напред одређено време, н. пр. три месеца, као шго се почело у нас радити. Но погрешност узимања да дисциплински кажњиве кривице застаревају посгаје очевидна нарочито онда, кад се стане истраживаги која је и колика је она, јер је у закону о чиновницима, а ни у другим законима по којима се за друге случајеве изричу дисциплинске казне, нема, из разлога напред помињаних. Не налазећи, дакле, одређене застарелости у закону о чииовницпма, као пи у закону о нравозаступницима и дру-