Полицијски гласник

Г.РОЈ 40 и 41

ПОЛИЦИ.ТСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 313

гим којн регулишу дисциплиеско кажњење, присталице њене стале су је тражити у Казиеноме Законику. Пошло се од тога, како наш закон о чииовницима дисциплински кажљива дела чиновника зове службеним истуаљењима. То је дало повода да се каже: кад закон и ова дела зове иступима, а истуни су и сва дела из чести треће Казненога Законика, онда они, једно већ по имену, имају и једну застарелост, дакле: дисциплински кажњиве кривице застаревају за три месеца по § 396. казненог законика!... Пре свега, дисциплински кажњива дела чииовника државних, остављајући на страну сву ону разлику у самој природи њиховој од природе криминално правних деликата, по значају своме и важности коју имају, стоје далеко изнад криминалних иступа и чисто административно, полициски кажњивих иступа обичних грађана, тако, да већ на први поглед види се ту заиста смешна застарелост од три месеца. Но, да би се сва та неупутиост уочила треба поћи и мало даље, треба учинити и једно поређење. Закон о чиновницима од 31. марта 1873. год., који важи у Немачкој Царевини, у својим одредбама, у одељку: ЦЂег Вјепв(;уег§ећеп ип<1 с1егеп Веа^гаћтд', које су одредбе израђене на основи пруског дисциплинарног закона за управне чиновнике од 21. јула 1852. год., а који је, како се но истоветности у много којечему види, у изради нашег садањег закона о чиновницима од 1864. год. за углед служио, дисциплински кажњива дела чиновника зове службеним ирестуаима, ГЛепа^уег^ећеп. Ни тај закон не говори ништа о застарелости дисциплинских кривица чиновничких. По оној логицп наших дисциплинских судија, да неке застарелости ипак мора бити, и, кад је нема у самом закону о чиновницима, да се, у суђењу, мора позајмити из Казненог Законика, дисциплински суд требао би сада да ирибегне застарелости преступа из Казненога Законика. Ово свакоме, и лајику у прагшим стварима, казује, да закон, било да дисциплински кажњива дела чиновника зове службеним иступима било службеним преступима, тим самим ни у колико иити је хтео ниги је, по разлици у самој природи, могао идентиФиковати их ни с иступима ни с преступима из Казненог Законика. У осталом то казује већ и сам онај атрибутни придев: службени. Ако за то треба још и веће потврде, навешћемо још и ово. Пред нама је поменути немачки закон о чиновницима у најновијем, од 1901. године, издању Ј. Пипера, пропраћеном свим потребним примедбама, напоменама и објашњењима, како из пракгике тако и литературе. У одељку који говори о дисциплински кажњивим кривицама чиновника, на стр. 338., стоји ово: »Правом дисциплинског кажњења иодјемчава се испуњење службене дужности онако, као што се грађанском тужбом подјемчава испуњење уговора, а вргаење тога права не подлежи никаквој криминално-правној заотарелоотл и чиновнички ред чистити од свега што је његових чланова недостојно мора бити могуће у свако време А на истом опет месту, код текста самог § 72. закона, стоји ованапомена: „П0ШТ0 олужбени иотупи (Уег§-ећеп) не застаревају, има могу!нооти да ое диоцишшнски суди и за дела, која су по Казненом Законику ве& застарила". Један несумњиво од најодличнијих данашњих криминалиста, Д-р Франц Фон Лист, у десетом издању од 1900 год. свога чувенога уџбеника о Казненом Праву (ст. 232. и 233.), каже ово: Криминална казна битно се разликује од државне дисциплинарне казне, коју држава не изриче као носилац јавне припудне силе него по своме положају господарства над службом државном. Тога је последица: а., да, пошто ова није природе кривичноправне, ни њено изрицање није ствар редовних кривичних судова; б., да исто дело може повлачити за собом праву криминалну казну, иа, поред ове, да буде примењена и дисциплинска казна; в.. да за једно исго дело може неко више пута дисциплински кажњен да буде, ако припада у више службених кругова (н. пр, као цивилнн чиновник и као резервни ОФицир); најпосле, г., да застарелост кривичноправна не искључује дисциплинско извиђаве и су^ење и т. д.« * * * До сад речено, било би доста да завршимо. Ипак држимо, да нам, потпуности ради, треба, на крају, поменути још ово двоје: прво, једну неодређеност и услед т.ога погрешност извођења у напред изложеној одлуци Опште Седнице Касациопога

I Суда и, друго, сву ранију практику у погледу застарелости дисциплински кажњивих кривица. 1. Одлука Опште Седнице Касационога Суда донесена је, као што смо видели, поводом осуде једног приватног лица, које је, по § 66. закона о правозаступницима, кажњено са 6 дана затвора што, и ако није правозаступник, дакле без права на правозаступништво, ради правозаступничке послове. Дело, за које је ова казна била изречена, није никако из области дисциплински кажњивих дела, која, као што већ рекосмо, имају увек за учиниоца само законом признатога јавног службеника, а то би у овом случају био само јавни правозаступник. 'Га казна није ни изречена ради реда у самој тој јавној служби, него ради реда у опште који у друштву има да влада. Њу председник првостепеног суда није ни изрекао по датој му власги дисциплинског кажњења, него по праву да је полиција у надлештву у коме је старешина. Он ту онога, који није правозаступник а свет обмањује и као правозаступник ради. казни но оном истом праву, по коме, на пример, казни непристојне слушаоце, дакле опет приватна лица, по § 153. грађ. суд. поступка, или као што полициска власт казни за непослушност према законитој јој наредби. Поменутом одлуком Опште Седнице Касационога Суда збркана је ова осуда неправозаступника са свима осталим осудама ио закону о правозаступницима, дакле са дисциплинским осудама признатих јавних правозаступника; збркане су и као једно сматране две начелно различите области. Отуд та велика пометња, да дисциплинске кривице застаревају као и сваки криминални иступ. Да се мало загледало у литературу, нашло би се, да казна може бити тројака: Криминална из Казненога Законика; дисциплинска, која има иримене само на јавне службенике, и чисто полициског карактера (КпгшпеПе З^гаСе, В^аетрНпага^гаГе иш! ОгсћшпЈЈаз^гаГе) и, научивши се разликовању њихову, сачувало би се од погрешке. 2. Они, који, без дубљег промишљања, прихватише застарелост из Казненог Законика и за дисциплински кажњива дела, нису се нашли побуђени да потраже разлоге ни за сву ранију нрактику, по којој се, откад закон о чиновницима постоји, није примењивала нека у напред одређена застарелост и за дела дисциплински кажњива. Свима је нама, у осталом, позват Факат, да ниједан старешина надлештва, сазнавши за дисциплинску кривицу свога чиновника, која рђаво утиче на службу, није оставио да је не узме у поступак само зато шго је протекао рок од три месеца. На против, дисциплинска кривица увек се извиђала и, ако старешина налази разлога да не изрече одмах казну, држи при себи предмет и годину дана, да би видео какво ће за то време бити владање чиновниково, а тиме га у исто време држи у згодној по служби везаности за исправно и коректно држање и према повереној служби и према чиновничком реду, дајући му сасвим прилике, да и ранију кривицу изглади. Мислим да је ово довољно да се увиди како је погрешна она наша повина: да дисциплинске кривице застаревају по § 396. Казн. Законика за три месеца. М. П. ЈованониК

ИЗБРАНИ С У Д Поред општинских и државиих судова, код нас постоје, за грађапске спорове, још и тако звани Избрани Судови. И ако они сада имају свога извора у наређењима грађ. судског поступка, ипак се за њих не може рећи, да су они творевина тога закона. Не, они су творевина самога народа још из најранијих времена његовога политичкога живота. Одржавани чак и за време турскога господства над Србијом, они су, после појаве наше новије државе, само примљени законом као један део обичајнога права пародног. У колико још до нас допиру тврђења савременика турске владавине ире ослобођења Србије, и у колико смо и сами сведоци једнога стања, затеченог по ослобођењу нових покрајииа, може се закључити, да су Избрани Судови играли важну улогу у животу нашега народа, за време турске владавиие. Изгледа, да Срби нису ии игали турским судовима за своје међуообне имовинске и друге распре, у колико сама природа ствари иије захтевала учешће државних судова.