Полицијски гласник

БРОЈ 42

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 331

Може ли ое, у оваким случајевима, дужнику узети у попио оно имање, које вдаст хоће, и да ли је такав постуиак законит?" IV. Кад власт тражи уверење о владању извесног лица, па оуд и одбор нађу да оно није рђаво, али није ни доброг владања, какво тада уверење треба дати — управо колико ступњева има за оцену владања једнога грађанина?" V. Василије Коотић, трговац из Н. оптужио јс општинском суду свога брата, за самовласно заузећо једне њиве, тражећи: да се самовласник од заузећа одбије. Оптужени је признао, да је заузео њиву, о којој је реч, али је то, вели, учинио зато, што је то његова њива, и ако до сада није била у његовом притежању. На основу овога признања и сведоџбе сведока, суд је осудио туженог на казну но § 375 под а кривич. закона, и упутио га на грађапску нарницу, да ипаво својине доказује. 1 т о жалби оптуженог, среска власт је поииштила ову пресуду, јер, вели, тужилац није потпуно доказао право својине, по коме ову њиву ужива, и ако је она у његовом притежању више од 15 година. После оваквог решења среске власти, општински оуд је напуотио крнвично питање о самовлашћу, па је ово питање преобратио у редовап грађански спор. И, како су вештаци нашли: да оспорена њива вреди преко 100 динара, те за расправу питања није био надлежан општиноки суд, ои је без обзира на самовлашће, одбио тужиоца од тражења као неумесног, и упутио га већем суду , да тамо доказује право овојине оспорене њиве. Против овога решења жалио се сада среској власти тужилац, али она се огласила ненадлежном за оцену овога питања, пошто је оно било наолоњено па § 6 грађанског оудског поступка. После овакве одлуке среске власти, општински је суд послао предмет Првостепеном Суду, и судија, који разматра решења и пресуде општинских судова, одобрио је ово решење, и ако је оно донесено по тужби за самовлашће. Наотаје сада питање: а, да ли је иравилно решење среске властп што је пустила туженог да ужива поменуту њиву на штету тужиоца; б, да ли је оудија требао одобрити решењс општ. суда, кад оиштински суд није био привео крају питање о самовлашћу; и в, како ое сада може поправити ствар, ако би се нашло, да је радња среске влаоти неправилна ?" На ова питања одговарамо : I. Чланом 107. закона о општинама, ирописане су дужности и права општинских председника. Поред ооталих права, њима је тачком 5. поменутог члана, дато и то право, да могу изрицати казну затвора од 24 часа или новчану од 1 —10 динара, као што је кмету дато другим ставом чл. 108. Казна ова односи се на приватне грађане, а не на општинске службенике, јер је за њих прописана казна у тачци 7-мој поменутога члана.

Према томе, гледиште је ореске власти на ову отвар из основа погрешно, и она није требала да ништи пресуду, јер за то пије ни била надлежна, него је исту могла само задржати од извршења, у смислу чл. 152. помепутога закона, ако је налазила, да за ове пресуде није општицски суд последња инстанца у смислу ч,1. 109. поменутога закона. У случају чл. 152. стоји могућност, да се о овоме питању чује глас и отарије власти. II. Чим се одборници разреше од дужности, бпло што су свој рок одслужили, било што су са својих положаја скинути па други који начин, прописан законима, они више пишта не могу рсшавати у име општине. Према томе, ни рачуне, које је вратила Гл Контрола, не могу прегледати она лица, која су некад била одборници, већ садашњи одбор. Ако садашњем одбору не би биле иознате прилике оних година, из којих су рачуни, па према томе и приходи и расходи општински, он се може послужити бившим одборницима и од њих прибрати нужна обавештења. Ако нови одбор не би никако хтео да прегледа ове рачуне, треба поступити по чл. 148. зак. о општинама. III. На треће питање одговорићемо за сада, али изјављујемо, да оно није требало ни да се постави, кад су законска наређења, која о њему говоре, чиста и јасна. Понављамо, треба чинити само она питања. која нису јасна, а овај лист не може имати н тај задатак, да овим путем учи оне, који неће да читају законе. Дакле: По последњем ставу тачке 4. и другом ставу тачке 16. § 471 грађ. суд. пост. измене тач. 4. овога параграФа, не важе, кад је у гштању паплата кривичних трошкова, па према томе ие важи ни пети одељак, који говори о праву дужника, да сам одређује : шта ће му се узети у попис. Ово важи само за приватпа потражпвања, која нису обезбеђења залогом. По чл. пак, 107. закона о порезу, наилата се врши прво из покретностн, а кад ове нема, »ласт пописује оно имање дужниково, које она хоће, водећи рачуна само о наређењу петог става овога члана, и излаже га продаји, јер по члану 108 иотог закона, целокупно имање пореског дужника служи држави за наилату пореза, и она на истом има прећутну залогу. IV. На ово питање одговорено је у бр. 28 и 29. овога листа, што је, наравно, требало прочигати, па не би било потребе за нова питања. Упућујемо лице, које је иигање и поставило, да прочита поменути одговор па ће видети, да неко може бити само доброг или рђавог владања. V. Кад-год се тужба за самовласно заузеће, које предвиђа § 375 а кривичног закона, да у законом року (§ 3 96) власт мора да уђе у извиђај и оцену истакнутог дела. И, кад-год тужилац докаже својину таппјом или другом којом јавном исправом, она ће но тим доказима и приводити дело крају. У олучајевима, нак, кад тужилац не располаже оваквим доказима, онда ће се отвар при-

водити крају по оспову државине, узимајући ову као доказно орество за својину, докле се противно не утврди § 202, 203 и 209 грађ. закона. Према овоме, кад је у конкретном случају, изнесепом иод V. утврђено сведоцима: да је њива, о којој је реч, својина тужиочева, и да јо она у његовој државини преко 15 година, што и тужени не пориче, онда је несумњиво утврђено ирече право тужиочево, а једновремено и кривична одговорност туженога, и општина је добро урадила што га је казпила и упутила на суд, да доказује прече право својине. Такву пресуду тробало је да одржи и ореска власт, и кад није тако урадила, она јо погрешила п учинила пеправду тужиоцу, а повреду јаоних законских прописа. . Што се тиче судије,који је одобрио решен.е општинског оуда, којим се тужени упућује на оуд, он је могао одобрити такво решење, кад је пред собом имао онакву одлуку среске власти, да не отоји кривично дело. После оваквих одлука ореске влаоти и.судије Првостепеног Суда, тужиоцу не остаје ништа друго, него да се обрати редовном суду па тамо докаже право својине, тражећи, наравпо и накпаду штете од самовласника, кад су власти овако иогрешно упутиле ствар.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

(1 0 Т Е Р Е Непознати лонов, 19. ов. м-ца, увукао се у предсобље стана г. Владе Иоповића, чинов. општинске трошарине, па из ормана украо му је следеће ствари: Један нов дугачки зимски кацут од црног ластика, са два џепа изнутра, па једном џепу монограм В. П. а с поља тако исто два велика џепа и један мали, даље једаи пберцигер полован од материје, од које се ираве мекинтоши, један цоловап капут са астраганоком крагном,један пар половних ципела, десна ципела, на месту где се горња мека кожа саставља са доњом, зашивена је. Вредност крађених ствари износи 140 динара. Моле се све полицпске власти, да живо потраже крадљивца и покрађу, и нађене спроведу Унрави с позивом иа Бр. 30.935. Ноћу, између 12. н 13. т. м-ца, непознати лопови, дошли су на обор Милана Новаковића лебара, из Крагујевца, па оу исти развалили и украли две свиње, крмаче штројене, једпа у трећој години, длаке црнкасте риђе. на задњој десној нози длаке беле, без ровагаа, у тежини 120 кгр. Друга је стара једну годину, длаке клот црне, без роваша, тешка до 80 кгр. Прва вреди 120 дин., а друга 80 дин. Моле се све полициске власти, да допове и иокрађу живо потраже, и нађене спроведу начелству округа крагујевачког, с позивом на Бр. 17.08 1, или Управи града Београда Бр. 30.87 6. Настас Марковић, син пок. Марка Марковића, столара, оптужен је код кварта Савамалског, за дедо оиасне крађе, извршене Урошу Кубуровићу проФ. Наотао је побегао незнано где из Београда. Он је висок, црномањаст, има мале црне бркове, брија се, сувоњав и шкрбав. Моле се све полициске вдасти, да Настаса живо потраже и Управи спроведу, с позивом на Бр. 30.407. Живео Спасојеви!,, покрао је свога газду, Луку Михајловића кувара, у Позоришној кафани